"POSTAJEMO TAOCI NEZAKONITIH BLOKADA!" Profesori u emisiji "Puls Srbije vikend" o najavi skupa na Vidovdan i apsurdu delovanja male, ali glasne manjine

Gosti emisije "Puls Srbije vikend" koji su govorili na ovu temu bili su Boris Bratina, Ministar informisanja, Milan Petričković, Fakultet političkih nauka, Nebojša Obrknežev, Centar za društvenu stabilnost i Prof. dr Veljko Mijušković, Ekonomski fakultet.

Ministar Bratina smatra da je plenum postmoderni oblik okupljanja manjine koja sebi samostalno dodeljuje naziv i funkciju, iako nije zakonski priznat niti predstavlja pun sastav tela, što on vidi kao oblik govornog nasilja i institucionalne improvizacije.

 - Etimologija je ponekad sigurna, ponekad nesigurna. Imamo više značenja plenuma. Imamo poreklo reči, antičke i socijalističke plenume, koji označavaju najveću većinu koja pripada određenom telu. Ovo je sasvim postmoderni plenum. Plenum znači "mnoštvo". Vidimo da u postmodernim plenumima ne mora da prisustvuju svi, već manjina, od koje se neki ljudi ponavljaju - kaže Bratina i dodaje:

- To je i govorno nasilje, jer oni daju sami sebi ime, umesto da im neko da. Tako imate ovu grupaciju studenata koji hoće da uče, nazivaju ih "ćaci". Ime se, naravno, prima u narodu, jer veliki broj ponavljanja jednog nadimka postaje reč. Plenum u ovoj zemlji nije legalna institucija, nije predviđena zakonima ove zemlje. Manji je problem legalnost novog tela, već ako ćemo da gledamo zakonski, onda zaista nije predviđeno. Ono što je zaprepašćujuće, jeste koliko je zapravo mali broj studenata tu bilo, koliko je bilo članova nevladinih organizacija. Čitava priča je daleko složenija.

Plenum mora biti pun sastav nekog tela ili institucije. Plenum je za javnost zatvoren i ne znamo da li postoji vođa. Profesorima su prestali da stižu zapisnici sa plenuma. U međuvremenu, počela je da se odvija onlajn nastava, a profesor Ekonomskog fakulteta je i objasnio na koji način će se takav vid nastave sprovoditi:

 - Mi smo smogli snage i uspeli da krenemo sa onlajn nastavom 19. maja, sa jednim planom koji predviđa da ćemo do 19. jula završiti nastavu. Pravovremenim i dobrim delovanjem smo uspeli da kompresujemo nastavu, mi sada imamo tročase i nastava se organizuje onlajn, tražili smo za to dozvolu. Za sada sve ide kako treba, mi smo baš juče od strane rukovodstva dobili predlog za prva dva ispitna roka. Iskustva su dobra u smislu odziva studenata i u smislu njihovog angažovanja - rekao je Mijušković i dodao:

- Mi smo prilagodili ocenjivanje i oni dolaze na konsultacije. Ovo je drugo najbolje rešenje i za sada je efikasno, ne može da zameni pun semestar, ali što se tiče fonda časova, to ćemo maksimalno ispuniti i nema odstupanja. Ocenjivaćemo ih grupnim radovima, ne održavamo kolokvijum jer nemamo pristup zgradi. Meni je žao što smo toliko čekali i vidimo da su situacije od fakulteta do fakulteta drugačije. Gotovo čitav kolektiv je glasao za onlajn nastavu. Mislim da nam je svima kratak fitilj.

Petričković poručuje da univerzitet ne sme biti politička arena i da je plenumsko odlučivanje nelegitimno, jer blokira nastavu, podriva autoritet profesora i drži kao taoce studente koji žele da uče.

 - Zgrade fakulteta su prostor gde treba da se odvija nastava. Postavljam već sedam meseci pitanje u javnom mnjenju kakva je to sila plenuma koji može da nadglasa naučno veće? Veći broj profesora je na početku bio za blokade. Došli smo do toga da je veće glasalo za onlajn nastavu. Nezamenljiv oblik prenošenja znanja je uživo. Pitanje je autoriteta profesora i pozicioniranja studenata. Univerzitet nije politička arena i tu je ključni problem. Imamo jedno veliko ALI koje će sreću da pokvari - kaže Petričković i dodaje:

- Zašto fakulteti nisu deblokirani i zašto se ne radi punim kapacitetom? Čuo sam predlog da će studenti ići po nekim drugim ustanovama da uče, ko daje taj predlog, plenum ili neki genijalni um? To je menjanje tradicije. Imamo najmanje posla sa studentima, oni su samo alatke drugih ljudi, ovde nema rešenja, sve je ovo kupovina određenog vremena. Dok se plenumi ne budu ugasili, dok fakultet ne preuzme odgovornost, neće biti pomaka. Mora se redefinisati zakon fakulteta.Oni drže kao taoce profesore i studente koji žele da studiraju.

 Oberknežev ukazuje na apsurd i posledice blokada koje predvodi mala, ali glasna manjina, ističući da je pobuna univerziteta postala  praksa koja ozbiljno remeti javni život i saobraćaj u gradovima.

- Imamo pobunjeni univerzitet, pa slobodni, pa ujedinjeni – to je postala moda od grada do grada. Ono što možemo videti ispred Vlade Srbije, kad uzmete broj stotina ljudi koji rade na fakultetima, samo devet je tamo. Imamo tu jednu manjinu, ali ozbiljnu manjinu. Toliko je ozbiljna da pokazuje toliku neozbiljnost. Ovo je najprometnija raskrsnica u Beogradu, Beograđani sada doživljavaju kolaps u saobraćaju. U Novom Sadu će se isto organizovati kampovanje na prometnoj ulici - kaže Oberknežev i dodaje:

- Postala je moda da se kome ćefne, on postavi šator na ulici. Dolazimo do neverovatnih njihovih zamisli koje su dopuštene. Slobodni su u apsolutno svemu. Zamislite sada, ja dolazim sa sela. Ljudi nauče samo jednu rutu i drugi put ne znaju. Ta blokada im pravi problem. FDU je napisao da postoji mogućnost organizovanja još jednog 15. marta. Oni žele da fakulteti postanu zidine.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs