GDE SU NAS DOVELE BLOKADE: Odlaze najobrazovaniji, ekonomija nestabilna, a jača nasilje u društvu
Blokade su oterale studente iz Srbije u inostranstvo, oslabile ekonomiju i nasilje uvele kao svakodnevicu u društvo, navode sagovornici Kurira i ukazuju da je šteta nemerljiva
Sedam meseci blokada ništa dobro nikome nije donelo - studenti masovno napuštaju Srbiju tražeći alternativne zemlje za nastavak studija, ekonomija beleži značajne posledice usled nestabilnih prilika, a čitavo društvo pati zbog porasta nasilja za koje se traži opravdanje onih koji se protiv njega navodno bore.
Posledica koja će svakako imati najdugoročnije negativne efekte je egzodus naših studenata u inostranstvo kako bi nastavili studije, gde bi, ocena je stručnjaka, mogli i da nastave svoj profesionalni život, što će izuzetno negativno uticati na demografiju. Istovremeno, preti nam smanjenje broja stručnjaka i najobrazovanijeg kadra.
Ekonomske posledice već su jasne, od manjeg broja turista pa sve to smanjenog obima investicija usled nestabilnosti u koju su blokade dovele našu državu. A kako je još uvek neizvesno kada će se okončati, ocenjuje se da će se negativni efekti samo pojačavati.
Takođe, tokom sedmomesečnih blokada zabeleženi su i brojni incidenti u kojima su blokaderi pribegli nasilju, pa su ulazili u sukobe s policijom, obezbeđenjem univerziteta i protivnicima blokada, lomili vrata fakulteta, kamenicama gađali zgrade institucija, a nekoliko osoba je povređeno u fizičkim obračunima, dok su funkcionere nemilosrdno napadali i gađali jajima, flašama, limenkama. Napadnuti su i studenti koji hoće da uče, i to usred Studentskog grada na Novom Beogradu, kada je ozbiljnije povređen student Miloš Pavlović, kome je pružena lekarska pomoć, a sve je kulminiralo pucnjavom na prostorije Srpske napredne stranke u Vrnjačkoj Banji.
Orkestrirano uništavanje
Politički filozof Dragoljub Kojčić za Kurir ističe da demonstracije za ovih više od pola godine nisu imale nikakav precizan politički cilj, niti se konzistentno insistiralo na bilo kakvim zahtevima, već su oni menjani u hodu kako se već učinilo onima koji studente orkestriraju.
- Sasvim je jasno da kada nema jasnog političkog cilja, a mržnja prema Vučiću je nedovoljan motivacioni faktor za Srbiju koja ga većinski podržava, onda posledice po Marfijevom zakonu mogu da se ogledaju isključivo po štetnim efektima. Jedini konkretan efekat ove manjine studenata u protestu i onih političkih stranaka koje ih podržavaju iza zavese jeste da se napravi šteta Srbiji, za početak u obrazovnom sistemu, i da se obeshrabri dolazak stranih investicija u srpsku ekonomiju. Ali možda to jeste prva faza njihove ukupne antisrpske politike. Mogu da pretpostavim da je sledeća faza ono što se već čuje iz njihovih redova - naoružavanje, prolivanje krvi i fizička eliminacija onoga ko je na demokratskim izborima dobio poverenje 60 procenata građana Srbije - navodi on.
Jedino što previđaju, dodaje, jeste da je upravo prepreka njihovim "bolesnim idejama o politici volja tih 60 procenata građana" koji hoće normalan život u miru i da se Srbija vrati u regularno stanje kakvo je imala do početka ovih protesta.
- A to pre svega znači stabilan i svakodnevni ekonomski uspon, kvalitetniji životni standard, veća bezbednost zemlje u vreme apokaliptičnih svetskih sukoba i međunarodna politika u novom geopolitičkom rasporedu snaga kakve smo do sada mogli da sanjamo - zaključio je Kojčić.
Duboke posledice
Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave, za Kurir napominje da su višemesečne studentske blokade ostavile duboke i štetne posledice na više nivoa našeg društva.
- Prvo, blokade su direktno doprinele odlasku dela studenata iz zemlje. Razočarani nestabilnošću akademskog sistema, produženim zastojem u nastavi i nedostatkom dijaloga, mnogi mladi su se okrenuli studijama u inostranstvu, gde vide veću predvidivost i institucionalnu odgovornost. Srbija time ne samo što gubi buduće stručnjake već i ulaganja u obrazovanje koje je već finansirala iz javnih sredstava - ističe on.
Takođe, dodaje, univerzitetski gradovi kao što su Beograd, Novi Sad i Niš osetili su pad potrošnje zbog smanjenog prisustva studenata, a posledice su se odrazile i na male privrednike - od izdavalaca privatnog smeštaja, preko ugostitelja, do knjižara i prevoznika.
- Odlaganje diplomiranja i zapošljavanja mladih dodatno je poremetilo tržište rada i smanjilo doprinose u sistem socijalnog osiguranja. Istovremeno, u društvenom smislu, ovakvi dugotrajni sukobi i atmosfera opstrukcije legalnog poretka doveli su do rasta frustracije, rasta radikalnih ideja, pa i do eskalacije verbalnog i fizičkog nasilja u javnom prostoru. Kada se institucije sistematski blokiraju umesto da se unapređuju, šalje se signal da je konflikt poželjniji od primene zakona i kompromisa, a to utiče na sve društvene grupe, ne samo na akademsku zajednicu - ističe on.
Kurir Politika
· Reaguj