ŠTA ZA SRBIJU ZNAČI NOVO SVETSKO ŽARIŠTE? Faktor Rusija, Kosovo i igra koja se dugo igra na Balkanu: Kako sukob Izraela i Irana može da se odrazi na našu zemlju

Eskalacija rata na Bliskom istoku i direktno mešanje Amerike u zaraćene odnose između Izraela i Irana opravdano izazivaju strah da bi taj sukob mogao da pređe na ceo svet. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre tri dana je govorio upravo o tom sukobu i priznao da i on ima istu bojazan. On je tada procenio da se Amerikanci spremaju za napad, da se nada da se to neće dogoditi, ali i da se plaši da sve ide u tom smeru.

Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Kurir da je u situaciji sve većih razmera bliskoistočnog sukoba pažnja najvećih svetskih aktera i međunarodne javnosti okrenuta ka tom problemu i da to na Srbiju može da se odrazi na nekoliko načina.

- Pre svega, tema rusko-ukrajinskog sukoba je u drugom planu i EU će smanjiti pritiske na Srbiju povodom te teme. I SAD bi mogle da smanje pritisak, što bi se ogledalo u trajnom odustajanju od potencijalnih sankcija prema NIS. Istovremeno, EU će se u narednom periodu smanjenim intenzitetom baviti politikom proširenja i to dodatno može da uspori put evropskih integracija Srbije i država Zapadnog Balkana, što može dovesti do potpune dominacije evroskeptičnosti građanstva na ovom prostoru. Takođe, Srbiji će biti otežano da kandiduje svoje teme na geopolitičkoj agendi kad se ima u vidu urgentnost potrebe za deeskalacijom nasilja na Bliskom istoku. Zbog toga je upitno kakav će biti stav prema rešavanju statusa Kosova i Metohije - objašnjava Perišić.

Trajne posledice

On smatra da jedan scenario može biti ubrzano rešenje koje će biti nametnuto Beogradu i Prištini, kako bi se što pre okončao taj proces i, po mišljenju međunarodnih aktera, smanjila mogućnost za otvaranje novog žarišta na prostoru Evrope.

- Ovakav pristup ostavlja trajne posledice u vidu nezadovoljstva tim rešenjem određene strane koja bi čekala povoljne okolnosti da inicira njegovo prekrajanje, što bi otvorilo mogućnost da u budućnosti dođe do sukoba. U aktuelnom trenutku, drugi način ophođenja prema statusu KiM može da ode u dodatno zanemarivanje pregovora, što bi se odrazilo na težnju da se dijalog pokrene s mrtve tačke. Zato je potrebna odgovornija politika najvećih svetskih sila, ona koja će promovisati dijalog i diplomatsko delovanje, bez nametanja sopstvenih interesa i rešenja. Ipak, sve ono što se dešava poslednjih godina pokazuje da je to nemoguće i složenost geopolitičke situacije od Srbije zahteva vođenje pametne spoljne politike i čekanje pravog trenutka za angažovanje na ostvarivanju sopstvenih nacionalnih interesa - ocenjuje Perišić.

Diplomatske igre

Bivši diplomata Vladislav Jovanović kaže za Kurir da novi sukob znatno menja ulogu Rusije, koja će sada postati partner za dogovor.

- Balkan je jedan od nepokrivenih delova Evrope. EU želi da ga pokrije, Amerika uporedo sa EU ima interes da sačuva neki oblik svog prisustva u Evropi kako bi mogla da drži kontrolu nad Nemačkom i Turskom, o Rusiji da ne govorimo. Rusija će sada postajati partner za dogovor i u toj situaciji Amerika neće ići protiv takvog sagovornika nekim drastičnim akcijama prema Srbiji. Pre će biti da će ona nastaviti da je privlači. Srbija je već na neki način prihvatila da to bude u okviru očuvanja neutralnosti i suverenosti. Oko rešavanja kosovskog pitanja očekujem intenzivnu diplomatsku i političku igru, koja se dugo igra na Balkanu, ali neće prerasti u liniju konfrontiranja. Amerika mora da vodi računa i o interesima i prisustvu i Rusije i Kine u Srbiji. Zbog tako složenih i osetljivih stvari, mislim da će Zapadni Balkan i Srbija s njim biti u jednom relativnom zaklonu od eventualnog pogoršanja odnosa na Bliskom istoku. Verujem da će intenzivni kontakti, koji se ne vide, između Amerike, Kine i Rusije ograničiti domet američkog napada i da će to na neki način naterati Ameriku da odustane od izvođenja unutrašnjih političkih promena u Iranu - ocenjuje Jovanović.

Kurir Politika