"KO ĆE NAPISATI REZOLUCIJU ZA MOJU UBIJENU DECU?" Slavki su Orićevi dželati ubili muža i dvoje dece na kućnom pragu: Šok sam preživela, ta bol se ne zaboravlja!
„Živim da bih mogla otići na groblje i zapaliti sveće mojim najmilijim. To ne može uraditi niko drugi kao što to može majka, jer majka to radi na poseban način. I to me održava u životu”, kaže Slavka Matić iz Bjelovca kod Bratunca, kojoj su muslimanski ratnici iz Srebrenice 14. decemba 1992. godine, predvođeni Naserom Orićem, u jednom danu ubili dve kćerke i muža,a čiji su zločin blokaderi kojima je ključna agenda priznavanje genocida u Srebrenici, čini se zaboravili.
Hoće li se, pita ona, neko setiti da napiše rezoluciju o srpskim žrtvama u Srebrenici u kojoj će spomenuti i njene kćerke Gordanu i Snežanu, čiju mladost su prekinuli rafali muslimanskih bojovnika. Boli je, kaže, nepravda i selektivno gledanje na jedno, za srpski narod, tragično vreme u skorijoj prošlosti. Sad najavljuju, kaže Matićeva, i donošenje nekakve rezolucije o Srebrenici, „kojom hoće da okaljaju obraz srpskom narodu i proglase ga genocidnim što je za mene zločinačka namera”.
U toj rezoluciji, o kojoj će se odlučivati početkom maja u Generalnoj skupštini UN, i ne pominje se da su tokom građanskog rata u BiH muslimanske snage iz Srebrenice na tom području ubile više od 3.500 Srba, uglavnom civila. Inače, inicijativu za njeno usvajanje pokrenuo je, bez odluke Predsedništva BiH, bošnjački deo misije BiH pri UN, uz podršku dela zapadnih zemalja.
„I zato ja pitam hoće li iko ikada napisati rezoluciju za moju ubijenu decu koja nisu bila naoružana, niti legitimna meta. Ubili su ih u njihovoj kući. Pitam ove svetske moćnike, koji srpske žrtve ne uvažavaju, zašto oni misle da svet ne treba da čuje i za moju sudbinu i da zna zbog čega sam ja i zašto više od 30 godina sama i ko me je zavio u crno i naneo mi trajni bol i u duši i u srcu”, priča nam Matićeva, koja će uskoro napuniti 80 godina.
Dok govori o životnoj tragediji koja se dogodila kada ona nije bila u kući, Savka do u detalje opisuje s čim se sve suočila po povratku i šta je tada snašlo.
„Kćerku Snežanu našla sam mrtvu pored ulaznih stepenica, a kćerku Gordanu u kupatilu u lokvi krvi. Muža Sredoja pod jednom jabukom. Šok sam preživela na nogama, ta bol se ne može zaboraviti. A ni sama ne znam kako sam ga preživela”, kaže ona i naglašava da za ovaj teški zločin, kao i za sve druge počinjene u Bjelovcu izvršene pre više od tri decenije, niko nije odgovarao.
U zločinačkom napadu na Bjelovac Orićeve horde ubile su 68 meštana srpske nacionalnosti, od kojih su gotovo svi bili civili. Među ubijenim bilo je 11 žena i petoro dece. Tog dana bez majke, oca i 17-godišnjeg brata ostao je i tada devetogodišnji Brane Vučetić. Njega su ranjenog odveli u logor gde je, prema njegovom svedočenju, bio najstrašnije fizički maltretiran. Kada je razmenjen nakon skoro dva meseca tamnovanja nije ga, kaže, imao ko dočekati. On danas živi u Srebrenici sa svojom porodicom, s bolnim sećanjem na ratne strahote koje je kao dete doživeo u svom Bjelovcu, jednom od 80 sela u okolini Srebrenice u kojima je počinjen zločin nad Srbima, a koja su opljačkana i spaljena.
· Reaguj