IGNORIŠU SRPSKE ŽRTVE I GAZE NACIONALNE INTERESE! Blokaderi otvoreno stali na stranu onih koji i spolja i iznutra pokušavaju da stigmatizuju Srbiju

Izlazak blokadera na političku pozornicu pokazao je njihovu pravu agendu koja je od početka stajala iza svih akcija. Posle više od sedam meseci blokada i maltretiranja građana blokaderski pokret je otvoreno priznao da mu je krajnji cilj dolazak na vlast, a prvi zadatak - proglašavanje Srbije za genocidnu državu i priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.

- Predstoji nam jedna godišnjica genocida. Genocidni su pojedinci koji taj genocid podržavaju i u njemu učestvuju. Izbori su neophodni, i mi ne želimo vlast koja će godinama da podržava takve zločine i na neki način u njima i učestvuje - izjavila je ona.

Da je to zaista pravi cilj protesta potvrdila je i profesorka Filozofskog fakulteta Katarina Popović koja je u istoj emisiji napala predsednika Vučića i rekla da "Srbija mora da se suoči sa zločinima" i da raskrsti sa Rusijom i Kinom.

Ovakvi stavovi blokadera zapravo podgrevaju brojne pokušaje stigmatizacije Srbije, poput onog iz maja prošle godine kada je u UN vođena žestoka borba naše diplomatije, na čelu s predsednikom Vučićem, protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici. Dokument je na kraju usvojen, ali je čak 57 odsto zemalja bilo protiv ili uzdržano, što je uspeh Srbije koji blokaderi žele da ponište. Vučić je tada iz Njujorka poručio da mu tu borbu nikada neće oprostiti.

- Ovo mi je bio ekser u sanduk. Uradili su sve da nas ponize, a mi smo se vinuli u visine. Svakome je jasno kakav je rezultat. To zadovoljstvo ne možete da kupite. Videli ste i porodice srpskih žrtava koji su podigli srpsku zastavu, koju su hteli da im oduzmu - izjavio je tada Vučić.

Politički filozof Dragoljub Kojčić kaže za Kurir da je i pre izjave Emine Spahić bilo jasno da protesti koji su počeli u Novom Sadu nemaju veze s padom nadstrešnice.

- Možda je Zdravko Ponoš čak najbolje objasnio zluradost opozicije sugerišući da bi dobro bilo kada bi se opet dogodila neka nesreća, pa da na njoj nastave svoje parazitsko izjedanje srpskog bića i države Srbije. Zanimljiva je nelogičnost od Emine Spahić da u cilju lakšeg gutanja otrova koji nam nudi kaže da narod nije kriv za genocid, a bori se za državu koja će tu odgovornost da svali na sebe. Rečju, opet će narod da plati ovu izmišljotinu o genocidu tako što bi ovi radikalni studenti i njihova glasnogovornica Spahić da otvore put da Srbija plaća enormnu odštetu za fabrikovanu krivicu - naglašava Kojčić.

Antisrpska koalicija

On ukazuje i na to da studenti koje predstavlja Emina Spahić vide zlo samo u srpskom narodu.

- Kako to da su prevideli prethodnicu slučaja Srebrenica u masakriranju 3.600 Srba u njenoj okolini, kako to da ignorišu etničko čišćenje Srba iz Sarajeva, i kako to da njihovoj savesti ne smeta što su srpske majke u plastičnim kantama nosile kosti svojih ubijenih sinova u Srbiju? Čitav opozicioni protest, što bi rekao Zdravko ponoš, samo je koristio nesreće da se dokopa vlasti, previđajući da se na vlast dolazi ljubavlju prema svome narodu i svojoj zemlji, dobrim namerama i konkurentnim programima i vizijama budućnosti. Pošto ništa od toga opozicija, deo studenata i njihovih profesora nemaju u svome biću, onda su lako poslužili kao manipulisani plen antisrpskoj koaliciji koja deluje što iz inostranstva a što, poput Gruhonjića, Mile Pajić i Emine Spahić, iznutra - zaključuje Kojčić.

Politički analitičar Branko Radun kaže za Kurir da je o karakteru blokaderskog pokreta dosta toga otkrio studentski put u Brisel i Strazbur.

- Oni su tamo tražili pomoć i podršku da se pritisne vlast u Srbiji, da im pruži određene ustupke, da im preda vlast, da formira prelaznu vladu da bi neki njihovi profesori ušli u tu vladu. Taj odlazak u Brisel i Strazbur je jako bitan jer su studenti blokaderi pokazali gde im je autoritet, gde im je podrška. Ovo sad samo pokazuje da određeni mediji i neki centri moći na zapadu protežiraju struju u blokaderskom pokretu koja je za nezavisno Kosovo, za proglašenje Srebrenice genocidom i slično. Taj izbor nije slučajan. Pogledajte samo ko je pokrenuo blokade na fakultetima - levo liberalni anarhisti, ljudi poput Mile Pajić i Dinka Gruhonjića. Oni govore za Srebrenicu da je genocid, da su Srbi krivi za ratove, da moramo svima da se izvinjavamo...Sad samo isplivava na površinu ta politika, patriotski orijentisani su potpuno ućutkani, oni su poslužili na početku da dobiju podršku. Sad su mnogi razočarani, jer studentski protest sada nastupa sa pozicija takozvane druge Srbije, sa pozicija N1, Nove S, NVO sektora, sa pozicija Nataše Kandić... Mnogi imaju problem jer su naivno verovali da blokade nisu priča protiv države i protiv nacionalnih interesa - upozorava Radun.

Srpski identitet

I istoričar Ognjen Karanović ocenjuje za Kurir da je od prvih dana obojene revolucije cilj blokadera bio slamanje i rušenje Srbije, ali ne samo države kao institucije, već i srpskog nacionalnog identiteta.

- Potrebno je da Srbija ne pripada srpskom narodu i njenim građanima, da Srbija ne bude institucionalni okvir srpskog nacionalnog identiteta i duhovne vertikale koju taj identitet izražava. Da bi to bilo postignuto, potrebno je na prvom mestu Srbe ne samo poniziti već i stigmatizovati do krajnjih granica. Sredstvo koje se koristi za taj cilj jeste i taj lažni projekat genocida u Srebrenici. Kada jednom narodu kao kolektivitetu "prikačite" tu stigmu genocidnosti pred očima čovecanstva, taj narod teško može od nje da se oslobodi. Nije im to pošlo za rukom tada u UN. Jedan od razloga zašto smo dobili obojenu revoluciju jeste i taj, kako bi unutrašnji ustavno-pravni poredak i društvena atmosfera bili u potpunosti izmenjeni i kako bi onda na tim fundamentima nikla nova duhovna vertikala Srbije. Ta vertikala bi trebalo da podrazumeva to da Srbi ostanu zabeleženi kao genocidni narod i onda na tom profilu da bude bazirana budućnost ovog prostora - objašnjava Karanović.

Kurir Politika