Nebojša Čović je tokom protekle decenije davao oprečne izjave o svojoj ulozi u događajima koji su prethodili atentatu na premijera Zorana Đinđića.Kad je reč o susretima s Miloradom Ulemekom Legijom, Čović je iznosio različite verzije o odnosu s bivšim komandantom JSO, osuđenim za ubistvo Đinđića. Iako je 2006. tvrdio da se s Ulemekom viđao samo službeno, 10 godina kasnije priznao je da je bilo i privatnih susreta.Čović se protivrečno izjašnjavao i o Ulemekovom pismu Velimiru Iliću iz februara 2002, u kojem ga je pozvao na svrgavanje Đinđića. Objašnjavajući zašto o pismu nije obavestio vladu, Čović je istovremeno tvrdio da pismo nije ni video i da premijera nije obavestio tome jer pismo nije bilo relevantno. Imajući ovo u vidu, nejasno je kako je Čović mogao da se izjašnjava o sadržaju pisma ako tvrdi da nije znao šta je u njemu.
(DOKAZ 3) O LEGIJINOM PISMU VELJI ILIĆU27. 11. 2006.On (Ilić) pomenuo je nekakvo pismo koje je dobio od Ulemeka, na šta sam ja rekao da to mene ne interesuje. Niti sam čuo sadržaj pisma niti sam ikad imao prilike da ga vidim.23. 11. 2006.Novinar: Ja vas pitam zašto pokojnog premijera Đinđića, dok je bio živ, niste obavestili o razgovoru s Velimirom Ilićem i ovom pismu?Čović: Zato što nisam imao o čemu da ga obavestim, razumete, nikakav razgovor nije bio...Novinar: Ja vam kažem zašto, vi ste smatrali da je to nerelevantna stvar?Čović: Ne, potpuno nerelevantna stvar, ja prvo nisam ni gledao pismo Legijino, niti me je interesovalo to pismo.
(DOKAZ 4) Odnos s legijomInsajder, 27. 11. 2006.On (Ulemek), kad god se video sa mnom, video se službeno, i to u Vladi. Ja njega nisam mogao da biram, on je pukovnik policije, koji je kod mene na jugu Srbije nasleđen.15. 12. 2016.Videli smo se oktobra 2002. u njegovoj kući, gde sam otišao jer je do mene došla informacija da hoće da mi kidnapuju sina Filipa. Pričao sam s njim pola sata.
