Napadi započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo izmedju 1.200 i 2.500 ljudi.
U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica Alijanse.
Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu medjunarodnih vojnih trupa.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
Dan sećanja na žrtve
Povodom 24. marta, Dana sećanja na žrtve bombardovanja, vence će na spomenicima vojnim i civilnim žrtvama položiti predstavnici državnih institucija, Vojske, lokalnih vlasti, udruženja, gradjani. Držаvna ceremonija povodom obeležаvаnjа Dаnа sećаnjа nа žrtve koju će predvoditi premijer Srbije Aleksаndаr Vučić biće održana kod Spomenikа poginulim grаđаnimа nа Vаrvаrinskom mostu. Na Spomenik palim borcima u ratovima 1990-1999 u Prokuplju venac će položiti ministar odbrane Zoran Đorđević. U Beogradu gradonačelnik Siniša Mali venac će položiti na mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC "Dragiša Mišović".
Na spomen-obeležje Milici Rakić u Tašmajdanskom parku venac će položiti gradski menadžer Goran Vesić i pomoćnik ministra u Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike Milan Popović. Predstavnici Komande RV i PVO prisustvovaće polaganju venaca na platou ispred zgrade Komande RV i PVO u Zemun biće, gde će biti odata počast pripadnicima tog roda vojske koji su poginuli 1999. godine.
Godišnjica bombardovanja biće obeležena i na brdu Straževica polaganjem venaca na spomen-obeležje poginulim vojnicima. Toj manifestaciji prisustvovaće predstavnici Generalštaba Vojske Srbije, boračkih organizacija, grada Beograda i porodica poginulih vojnika.
Napadi su započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo od 1.200 do 2.500 ljudi. U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naredjenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje. Bombardovanje je usledilo posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
