Politički analitičari kažu da je to normalno, da toga u razvijenijim demokratijama ima i više nego kod nas, a Rašković Ivić kaže da je očigledno novom rukovodstvu stranke "najveći problem" poslanički klub DSS, koji, tvrdi, jedini radi kako treba i jedini funkcioniše.
"Rukovodstvu nije bio problem što su Srbi sa KiM izašli iz DS S zbog loše politike stranke, što je izašao gradski odbor u Nišu, što su u najavi i neki drugi gradski i opštinski odbori, ali je problem u tome što treba rasturiti naš poslanički klub", rekla je Rašković Ivić Tanjugu.
Njenim isključenjem iz stranke, kako kaže, poslanički klub DS S praktično neće postojati u Skupštini Srbije i dodaje da će ona u tom slučaju nastupati kao samostalni poslanik.
Politički analitičari izričiti su da mandati pripadaju poslanicima i da ne treba da ih vraćaju strankama, jer oni predstavljaju narod u parlamentu, a ne stranku.
Međutim, postavlja se pitanje kakva je snaga nezavisnog poslanika u parlamentu i šta oni kao pojedinci mogu da učine za narod ukoliko nemaju uporište u nekoj stranci.
Iako se čini da Srbija ima najviše nezavisnih poslanika u regionu, politički direktor CESID-a Đorđe Vuković kaže da ta praksa nije preterana kod nas i da je ima više u uređenijim demokratijama.
"Realno gledano nisu preterano velike mogućnosti samostalnog poslanika. Oni i dalje u ovom mandatu mogu da se izjašnjavaju po određenim pitanjima, da ih komentarišu, a videćemo u sledećem sazivu gde će biti, na kojoj listi", rekao je Vuković Tanjugu.
On pojašnjava da je to uobičajena pojava u drugim zemljama, a da se u Srbiji od toga "pravi bauk", jer poslanici ne zastupaju stranke u parlamentu već zastupaju građane.
"Ovde je izmenjeno načelo demokratije, ovde se govori da poslanici zastupaju stranke. Ako su stranke zastupljene u parlamentu preko poslanika, ne treba nam parlament, napravite upravni odbor", naglašava Vuković i dodaje da građani glasaju za pojedince koje predlažu stranke na listama.
Koliko nezavisni poslanici u parlamentu mogu da rade na popravljanju svog imidza, Vuković kaže da to zavisi od njihove sposobnosti, jer oni mogu da se predstave kao nova politička opcija.
Kako kaže, različiti su motivi za istupanje iz stranke, na lokalnom nivou obično se prelazi u drugu stranku zarad većine, ali postoje i drugi povodi kada se iz stranke izlazi zbog neslaganja i različitih stavova.
Kao primer navodi Dragana Šormaza, koji je napustio Vojislava Koštunicu, Vesne Pešić, koja je napustila Čedomira Jovanovića, sada Dijanu Vukomanović koja je napustila Ivicu Dačića.
"To nisu ljudi koji su prešli u vlast tako što su napuslili opozicionu partiju. Imamo Dijanu Vukomanović koja je napustila pozicionu stranku da bi bila opozicioni, odnosno nezavisni poslanik. Tu ne vidim ličnu korist, već je došlo do sukoba, jer ljudi imaju različite stavove", primećuje Vuković.
Zato, pojašnjava on, postoji model slobodnog mandata, što, smatra, nije loša, već naprotiv dobra stvar.
Politikolog Vladimir Goati kaže da je mandat neprikosnoven i da ne može da menja mandatara.
On je podsetio da su se kod nas dugo "lomila koplja" jer su partije, potpuno nezakonito, preuzimale mandate poslanika.
Kako kaže, slobodni poslanici mogu da glasaju po svom nahođenju jer nemaju nikave obaveze prema političkoj stranci, kakve su imali ranije.
"Samostalni poslanici nastupaju koristeći mandat predstavnika naroda. Mogu da pristupe nekoj partiji ili poslaničkoj grupi, a mogu da ostanu samostalni sa šansom da ako ne budu pojačani ili ih ne uzme neka partija na listu, to bude jedina prilika da su poslanici", objašnjava Goati.
