Sedamdesetih godina prošlog veka je kružio vic u kome agent CIA dolazi Beograd sa zadatkom da se javi vezi u Ulicu Rige od Fere. Zvoni na vrata Jovana Jovanovića i kaže lozinku:
- Roda je sletela na Kalemegdan!
- A vi tražite Jovanovića iz CIA, on je sprat više!
Dugo je i ovaj vic tumačen našom potrebom da sve mistifikujemo, pa čak i da je Beograd jedan od vodećih špijunskih centara Evrope iz Titovog vakata. Međutim, kada je Nacionalni obaveštajni savet SAD objavio zbirku sistematizovanih obaveštajnih izveštaja o Jugoslaviji, koji pokrivaju period od Titovog raskida sa Staljinom 1948. do 1990. godine, uoči samog raspada Jugoslavije, i to kao treću publikaciju - prve dve su bile posvećene Kini i Vijetnamu, vidimo da poruka vica nije bila daleko od stvarnosti.
Pojava ovih dokumenta otkriva i sve dileme koje su se javljale u Vašingtonu oko nezavisnog položaja Jugoslavije i kako se, u nadolazećem vremenu, formirao odnos prema tom pitanju. Dokumenti, od kojih su neki stariji i od pet decenija, predstavljaju procene i zaključke najboljih stručnjaka iz redova obaveštajne zajednice SAD u to vreme. U predgovoru zbirke dokumenata CIA o Jugoslaviji takođe piše:
"Naš je cilj da združimo najbolje umove koji se mogu naći radi razmatranja najšireg spektra mišljenja i stavova kako bi se potpuno istražile alternativne pretpostavke i mogućnosti".
Uključen veliki broj ljudi
Sakupljanje i sistematizovanje raspoloživih izveštaja za ovo izdanje iziskivalo je napore velikog broja ljudi. Najangažovaniji su bili Džon K. Alen iz obaveštajnog analitičkog biroa CIA i Marten van Heuven, bivši obaveštajni funkcioner za Evropu.
Veliki doprinos dao je i Li Hamilton, direktor Međunarodnog centra "Vudro Vilson". Ovaj dugogodišnji kongresmen i član Odbora za spoljnu politiku je davao podršku Srpskom kongresu ujedinjenja i tadašnjem predsedniku Miroslavu Majku Đorđeviću od samog osnivanja. Početkom devedesetih godina je čak rukovodstvu ove organizacije rekao da je jedna od grešaka SAD što su nekritički prihvatani izveštaji o BiH ambasadora iz Beograda Vorena Cimermana.
U uvodu knjige kaže se i ovo: "Čak ni rađanje šest država koje su nekad činile Jugoslaviju ne predstavlja kraj ove priče. To je, doduše, početak druge priče koju su diplomate, vojni stručnjaci i predstavnici nevladinih organizacija, u ovom trenutku aktivni u regionu, spremni da provere i potvrde. Ako je tačno da istorija uči, onda ovo zapažanje treba obilato primenjivati u oblasti u kojoj su, izgleda, često na nesrećan i bespomoćan način, istorijska sećanja i uspomene naroda koji radije živi u prošlosti nego u suočavanju s budućnošću".
Zašto je Jugoslavija uopšte bila važna za SAD?
Američko interesovanje za Balkan datira od samog stvaranja jugoslovenske države. Posle Prvog svetskog rata predsednik Vudrou Vilson i njegovi savetnici bili su vrlo angažovani u izradi mape budućnosti Balkana pre i za vreme Pariske mirovne konferencije. Ostala je zapamćena njegova rečenica prilikom dodele Ordena slobode Mihajlu Pupinu, upravo posle Pariske mirovne konferencije: "Dobar si Amerikanac zato što si dobar Srbin." (Doduše, u Vašingtonu se tokom poslednjih dvadesetak godina nerado sećaju ovog događaja i ove rečenice.) 
Kada su zemlje članice Kominforma 28. juna 1948. osudile Jugoslaviju zbog toga što vodi neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu i isključile Beograd iz saveza, iznenađenje u Vašingtonu - kao i svuda na Zapadu - bilo je potpuno. Na vest o rascepu Vašington nije bio sposoban ili spreman da deluje, iako je još u februaru 1947. godine američki otpravnik poslova u Beogradu Džon Kebot upozoravao na mogućnost raskida na relaciji Beograd - Moskva. U junu 1947. On je ponovio da jugoslovenski interesi "možda ne slede uvek slepo ruske instrukcije". Usledilo je 7. jula 1947. još jedno njegovo upozorenje, u kojem tvrdi da su "sukobi interesa sa Rusijom neizbežni". Kad su ovu poruku pokazali tadašnjem državnom podsekretaru Dinu Ačesonu, on je, prema izveštajima, preko teksta napisao "đubre".
Godinu dana kasnije, tačnije 18. juna 1948, novi otpravnik poslova R. Borden Rims javlja u Vašingtonu da je "uveren da postoji definitivan raskid Beograda i Moskve". I Vašington je počeo da na Jugoslaviju gleda drugim očima, kao na deo šireg hladnog rata Istok-Zapad. Evo jedne procene CIA o političkoj situaciji u Jugoslaviji 1949. godine:
- Postoje izvesne manjinske grupe u Crnoj Gori, Makedoniji i možda drugim jugoslovenskim republikama koje bi napale Titov režim u zamenu za obećanja prioritetnog tretmana od Sovjetskog Saveza... Proglašenje "nezavisne" Makedonije imalo bi malo uspeha u naporima da se zadobije podrška većeg broja jugoslovenskih Makedonaca, bar u toku 1949. U slučaju ozbiljne pretnje u bilo koje vreme 1949. Tito bi mogao da organizuje masovno preseljenje nepouzdanih Makedonaca u druge oblasti Jugoslavije - bilo je navedeno u jednom izveštaju CIA. 
Štab za političko planiranje u Vašingtonu će ubrzo uraditi memorandum u kome će dominirati rečenica: "Prvi put u istoriji sada imamo u međunarodnoj zajednici jednu komunističku državu koja je nezavisna od Moskve". Kolaps Titove vizije
- Ni komunistička partija, ni Jugoslovenska narodna armija nisu sposobne da očuvaju federaciju. Partija je u raspadu; armija je izgubila prestiž zbog snažne komunističke identifikacije i zato što je mnogi u Jugoslaviji smatraju institucijom kojom dominiraju Srbi - pisali su obaveštajci SAD. - Nije se pojavio svejugoslovenski politički pokret koji bi ispunio prazninu nastalu kolapsom Titove vizije jugoslovenske države. I neće se ni pojaviti.
