Evropska komisija je, radi delotvornijeg odobravanja azila, na spisak bezbednih zemalja stavila i države Zapadnog Balkana koje će izgubiti svaki izgled za članstvo u EU ako budu skinute sa tog spiska, jer bi to značilo da se u njima ne poštuju ljudska prava i zakoni, izjavio je 9. septembra u Strazburu predsednik Komisije Žan-Klod Junker
Ističući da EU mora da se pobrine za one kojima je potrebna međunarodna zaštita, Junker je u obraćanju Evropskom parlamentu rekao i da se stavljanjem na spisak bezbednih zemalja ne dovodi u pitanje osnovno pravo na azil lica sa Zapadnog Balkana. Junker je predstavio i novi plan za razmeštaj izbeglica u članicama EU.
Junker je u izlaganju o "Stanju Evropske unije" u Evropskom parlamentu rekao da je EK predložila članicama EU da usvoje jedinstven spisak bezbednih zemalja, uključujući Zapadni Balkan, što će omogućiti članicama EU da sprovode ubrzane postupke za dobijanje azila u nastojanju da se reši velika izbeglička kriza u Evropi.
"Merila za to se", predočio je Junker, "moraju primeniti na sve zemlje za koje je to temelj za prijem u članstvo kad je reč o poštovanju ljudskih prava, vladavine zakona, a to se odnosi i na zemlje kandidate za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu".
Junker je objasnio da "to nije nikakvo uprošćavanje postupka za odobravanje azila" i da "ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje osnovno pravo na azil lica koja dolaze iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije ili Turske".
Naglasak će, prema Junkerovim rečima, naravno biti stavljen na zemlje u krizi, ratu, pa spisak bezbednih zemalja neće zaobići Ženevsku konvenciju o azilu, jer je to pravo koje ostaje na snazi. Junker je napomenuo da "zemlje koje će biti na spisku bezbednih moraju znati da, ako budu povučene sa tog spiska zbog toga što temeljna prava u njima nisu zajamčena, izgubiće svaki izgled da uđu u redove Evropske unije".
"Dve stvari tu idu ruku pod ruku, jedno je utvrdivanje spiska bezbednih zemalja, ali je kucnuo čas da promenimo postupak za davanje azila, posebno kada je u pitanju Dablinska odredba da o zahtevu za azil mora odlučivati zemlja EU u koju uđe azilant", naglasio je čelnik izvršnog tela EU.
On je, međutim, primetio da je "istina da se EU mora pobrinuti za one kojima je potrebna međunarodna zaštita i koji podnesu zahtev za azil, a ima i onih koji napuštaju svoje zemlje iz razloga koji nisu povezani s pravom na azil".
Junker je saopštio da će Komisija predložiti sistem obaveznog hitnog premeštaja 120.000 ratnih izbeglica u svim članicama Unije, a ukupno će u kratkom roku EU zbrinuti 160.000 izbeglica iz Sirije i drugih zemalja u ratu. Junker je rekao da članice EU ne smeju praviti razlike između Jevreja, hrišćana i muslimana kada je reč o prijemu izbeglica iz ratova. "Naš kontinent je imao veoma loše iskustvo kad je pravio podele na verskoj osnovi, a nema filozofije i moralnih razloga kad su u pitanju ljudska bića", dodao je.
Predsednik EK je naglasio da "šengenski sporazum neće biti ukinut" dok traje mandat Evropske komisije na čijem je čelu ali je dodao da se prostor bez granica unutar EU mora odbraniti mnogo snažnijim nadzorom spoljnih granica Unije.
Talas izbeglica neće prestati sve dok se na zaustavi rat u Siriji i teror u Libiji, upozorio je Junker i naveo da će zato značajna sredstava biti izdvojena, naročito za agenciju Fronteks zaduženu za nadzor spoljnih granica EU.
Novi plan za razmeštanje izbeglica Predsednik Komisije obznanio je novi plan za 22 od 28 članica EU za razmeštaj 120.000 izbeglica iz Grčke, Italije i Mađarske i to na Komisijin predlog iz maja o raspodeli 40.000 izbeglica iz Grčke i Italije. Uz Grčku, Italiju i Mađarsku, koje trpe najveći teret krize, u novi plan razmeštaja izbeglica nisu uključene ni Britanija, Irska i Danska koje nemaju obavezu da učestvuju u raspodeli.
Procenjuje se da je samo ove godine granice Mađarske prešlo više od 160.000 ljudi. Prvi plan EU za razmeštaj migranata nikada nije dobio punu podršku a među zemljama koje su ga odbile su Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska. Junker želi da oba plana dobiju "zeleno svetlo" 14. septembra, na sastanka ministara unutrašnjih poslova EU, prenela je agencija AP.
Junker je rekao da se računa da je od početka godine u EU stiglo oko pola miliona migranata. Za svaku osobu koju prihvate zemlje članice EU dobijaće po 6.000 evra iz evropskih fondova, ali će isto toliko morati da uplate u poseban fond EU za svaku osobu manje od određene kvote. Inače, ovo je bilo prvo Junkerovo izlaganje o stanju EU u Evropskom parlamentu od kako je pre nepunu godinu preuzeo dužnost predsednika Komisije. Takvo obraćanje uveo je Junkerov prehodnik Barozo 2010. godine po modelu izlaganja stanja nacije od strane američkog predsednika u Kongresu
(EurActiv.rs)
