S druge strane, otvorilo se i pitanje da li bi njegovim putem - putem "etike odgovornosti" - mogli da krenu i neki drugi lideri i funkcioneri.
Vladimir Pavićević, dojučerašnji funkcioner Nove stranke, dan nakon odluke da se povuče sa svih stranačkih funkcija ostaje pri tome da je dobro što je dao ostavku na sve funkcije u partiji, za koje smatra da ne smeju da budu cilj nijednog učesnika političkog života. Rekao nam je i da se ostavkom suočio sa svojim lošim rezultatima i procenama. Sada se, kaže, vraća tamo odakle je potekao - na fakultet.
Zašto ste podneli ostavku na sve funkcije u stranci? Da li je to bila ishitrena odluka zato što niste dobili poslanički mandat? I da li je isključivo vaša odgovornost što stranka nije prošla kako je očekivala na izborima?
Ostavku sam podneo zbog toga što na parlamentarnim i lokalnim izborima ove godine nije ostvaren ni jedan cilj u čijem sam definisanju ključno uticao. Odluka nije ishitrena, nije stvar hira ni trenutka. Sagledao sam sve aspekte svog delanja i postignute rezultate na izborima i odlučio da podnesem ostavku. To je bila moja obaveza budući da sam za svoje delanje u politici od početka vezao princip etike odgovornosti. Etika odgovornosti znači da politika mora da se meri rezultatima. Ostavka je suočavanje sa sopstvenim lošim rezultatima i lošim procenama na ovim izborima.
Da li Bojan Pajtić i Zoran Živković treba da podnesu ostavke zbog loših izbornih rezultata?
Rezultati nisu dobri i tu nema nikakve dileme. Sigurno je da loši rezultati mogu da budu povod za preispitivanje. Da se razumemo, loše rezultate u odnosu na očekivane ima i naprednjačka većina i Vučić sam. Mislim da je tačno ako se kaže da su dobre rezultate postigle samo one formacije koje su nakon pauze ušle ponovo i one koje po prvi put ulaze u Narodnu skupštinu. Što se tiče ostavki, ja sam danas pred vama i govorim o sebi. Imam pravo da budem sudija u svom slučaju. Proklamovao sam jedan princip, vezao ga za sebe i nužno je da se tog principa sam držim. Svaka moja drugačija odluka bi mogla samo da kompromituje moju dosadašnju borbu.
Koji su vaši sledeći koraci? Hoćete li se prikloniti Saši Raduloviću, kako se već spekuliše? Ili možda razmišljate da osnujete svoju stranku?
Vraćam se na svoj matični fakultet odakle sam i prešao u srpski parlament. Kada se tiče politike, mislim da je važno sledeće. Da bi se politički delovalo nije neophodno da neko bude na funkciji. Funkcija nije i ne sme da bude brana ili cilj po sebi. Moje delanje u politici će se nastaviti. Podržaću svakako i aktivno učestovati u svemu što bude imalo za cilj bolji život građana. Ukoliko proevropski blok bude imao zajedničkog, jakog kandidata na izborima, svakako ću aktivno podržati i tu kampanju. Što se tiče stranačkog delanja, više puta sam rekao da ostajem član Nove stranke.
Da li vam je bar neka uteha to što su građani negativno reagovali na to što vi lično niste ušli u parlament?
Za mene su mišljenja građana suštinški važna. U prethodne dve godine prošao sam Srbiju uzduž i popreko. I ne samo tokom kampanje. Gotovo da nije bilo mesta koje nisam obišao i sretao se sa građanima. Bilo je mnogo pozitivnih reakcija, sugestija i naravno kritika. Uvek sam nastojao da rauzmem šta su potrebe građana i šta ih muči, a da se to kasnije pretoči u predloge koje sam upućivao naprednjačkoj većini sa ciljem da olakšamo živote naših građana i rešimo zajedničke probleme. Verujem da su građani to prepoznali i da su zato neki od njih negativno reagovali na to što neću biti njihov predstavnik u ovom sazivu parlamenta.
Kako vam deluje novi saziv? Hoće li biti interesantnije i dinamičnije nego ranije?
Ovo će biti strašno drugačiji saziv Narodne skupštine u odnosu na prethodni. To će biti pluralniji saziv, verujem da će obilovati raznovrsnijim predlozima kako da se suočimo sa problemima u različitim oblastima. Mislim da će skupštinske debate biti veoma zanimljive i sa strašnom pažnjom ću pratiti skupštinske hronike.
Na šta ste najponosniji u dosadašnjoj, doduše, kratkoj političkoj karijeri?
Za početak nemam čega da se stidim. Drugo, dužina političkog delovanja ne znači nužno i kvalitet. Smatram da sam svojim delanjem u Narodnoj skupštini, insistiranjem na principima i vrednostima, uneo jednu novu dimenziju u političku i parlamentarnu debatu. A posebno se ponosim što sam doprineo da se jedan važan princip, i pored ogromnog otpora naprednjačke većine, nakon petnaest meseci "progura" u zakon, kako bi u zakonodavnom telu bio verifikovan kao deo sistema visokog obrazovanja kod nas. Reč je o principu akademske čestitosti. Sizifov posao, govorili su mi mnogi, ali uspeli smo. To smatram svojom ličnom, ali i pobedom parlamentarizma i svih zaštitnika akademskog integriteta u akademskoj zajednici.
(Nedeljnik)
