Milošević je umro od infarkta u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.
Poslednji ispraćaj bez Mire i Marka
Posle višečasovnog oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani koja je protekla bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije za svoju bezbednost.
Obilazak groba na desetu godišnjicu smrti medijima su najavili Pokret socijalista na čelu sa liderom stranke Aleksandrom Vulinom i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. Osim toga, i zvaničnik Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić istakao je da će njegova stranka obeležiti smrt Slobodana Miloševića.
Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003, a sin Marko je otišao odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Rusiji, a kćerka Marija u Crnoj Gori.
Mirjani Marković se sudi u odsustvu zbog zloupotrebe službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je bila raspisana i za Markom Miloševićem, kome se, takođe, u odsustvu, sudilo u Požarevcu po tužbi trojice "otporaša", ali je u međuvremenu oslobođen svih optužbi zbog apsolutne zastarelosti.
Ko je bio na sahrani
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i tadašnji zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, poslanik Dume Sergej Baburin i general Leonid Ivašov, kao i bivši američki državni tužilac Remzi Klark. Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana kovčeg s telom je bio izložen u Muzeju "25.maj", u okviru muzejskog kompleksa u beogradskom naselju Dedinje. Na hiljade ljudi prošle je pored kovčega. Istog dana se više desetina hiljada pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo ispred Narodne skupštine u centru Beograda, gde je na bini bio izložen kovčeg s njegovim telom.
Govor na Gazimestanu
Kamen-međaš Miloševićeve karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu, na Kosovu, na proslavi 600 godina Kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Ubrzo je usledio raspad SFRJ, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH i na kraju sukob na Kosovu i NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije (SPS), dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SR Jugoslavije.
Pad, hapšenje, izručenje Hagu
Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je 2000. godine pobedom kandidata udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ. Posle pobede DOS-a na tim izborima 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih demonstracija građana širom Srbije.
Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto je okončana njegova vladavina. U maju 1999, u toku NATO bombardovanja, Tribunal u Hagu je podigao optužnicu protiv Miloševića zbog zločina tokom sukoba na Kosovu, a dve godine kasnije i optužnicu zbog zločina u Hrvatskoj. Krajem 2001. optužen je i za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH.
SPS posle Slobodana
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Tribunalu izručen 28. juna 2001, tačno 12 godina posle govora na Gazimestanu. Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. godine.
SPS čiji je on lider bio od osnivanja, ponovo se vratila na vlast u julu 2008. kada je formirana koaliciona vlada premijera Mirka Cvetkovića u kojoj je SPS dobio četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je postao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.
Četiri godine ranije, u martu 2004, manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je uz podršku poslanika SPS-a. U julu 2012. godine Dačić je izabran za premijera Srbije i ministra unutrašnjih poslova u koaliciji SPS-a i Srpske napredne stranke (SNS).
Nakon izbora 2014. godine u vladi premijera Aleksandra Vučića, lider SPS Ivica Dačić je šef diplomatije i potpredsednik vlade.
