Građane Srbije prošle godine najčešće su kosile bolesti krvotoka, tumori i bolesti sistema za disanje i od njih je prošle godine preminulo 80.977 ljudi, što je 78 odsto od ukupno 103.722 preminulih.
Ova porazna statistika ne razlikuje se mnogo u odnosu na 2016. godinu, kad su iste ove tri grupe bolesti odnele oko 79.000 života. Dok za 2017. još uvek ne postoje precizni podaci koje su pojedinačne bolesti najviše bile kobne po stanovnike Srbije, u 2016. su, prema podacima iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, najviše života odnela oboljenja srčanog mišića (12.841), infarkt mozga (6.703) i zloćudni tumor bronhija i pluća (5.355).
Preventiva najvažnija
Profesor dr Miljko Ristić, glavni koordinator za transplantacije srca i kardiohirurgiju, kaže da statistički podaci nisu ništa novo, jer ukazuju da je umiranje od kardiovaskularnih bolesti već nekoliko godina na prvom mestu u Srbiji.
- To je frapantno kad se uzmu u obzir podaci o apsolutnom broju umrlih, koji pokazuju da preko 50 odsto umrlih u Srbiji umire od kardiovaskularnih oboljenja. U Vojvodini čak 56 odsto umire od kardiovaskularnih oboljenja, u drugim delovima zemlje 54 procenta, što znači da su u onih ostalih 45 odsto umrlih sve druge bolesti. Šta je razlog za to zahteva dublju analizu i preduzimanje mera da više ne bude tako. Mislim da prevencija ima primaran značaj, jer kad se bolest pojavi, njen tok se ne može zaustaviti tako lako - kaže Ristić.
On dodaje da su preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se uradi više preventivnih pregleda kako bi se sprečio nastanak kardiovaskularnih bolesti.
- Potrebno je uraditi elektrokardiogram, laboratorijske analize koje se odnose na prisustvo holesterola i triglicerida, potrebna je edukacija u pogledu pravilne ishrane, kao i u pogledu štetnosti upotrebe duvana. Tu su i oboljenja pluća, koja su među tri grupe bolesti od kojih se najčešće umire u Srbiji. Tu je i uticaj stresa. Na predlog Ministarstva zdravlja, treba napraviti detaljan plan preventive i plan edukacije od strane kompetentnih ljudi, medicinskog osoblja koje bi učestvovalo u toj edukativnoj kampanji - ističe Ristić.
Da broj umrlih od tumora drastično raste iz godine u godinu, ukazuje i Slobodan Čikarić, predsednik Društva za borbu protiv raka.
- Godine 1998, kad je u Srbiji živelo više od 7,5 miliona ljudi, od tumora su umrle 17.393 osobe, što je bilo 17,5 odsto od ukupno 99.376 umrlih, dok su 2017. od tumora umrle 21.944 osobe, što je 26,2 procenta više nego 1998. iako je broj stanovnika pao na oko sedam miliona. U odnosu na 1998. godinu stopa mortaliteta od tumora veća je za 36 odsto. Krivac za to je osiromašeni uranijum koji je bačen na Srbiju tokom NATO bombardovanja i koji su građani unosili u organizam preko vode, hrane i udisanjem radioaktivne prašine - kaže Čikarić.
Osiromašeni uranijum
On ističe da je u 2016. bilo 38.000 novootkrivenih tumora i objašnjava razloge za njihovu pojavu.
- Dozvoljena količina uranijuma 238, osiromašenog uranijuma, jeste 0,4 bekerela po jednom litru pijaće vode ili godišnje 80 bekerela po jednom stanovniku, a stanovnik Srbije je dobio 18.600 bekerela. Razlog zbog čega se smrtnost od tumora povećava 18 godina kasnije je što u kancerogenezi pretvaranja zdrave ćelije pod dejstvom osiromašnog uranijuma u ćelije raka postoji latentni period. Ovaj latentni period dok se bolest klinički ne manifestuje kod sistemskih tumora (leukemija i limfomi) traje pet do 10 godina, dok kod solidnih tumora (rak pluća, dojke, rak ginekološke regije, rak creva, prostate..) traje 10 do 20 godina, a ovi tumori čine 95 odsto svih tumora - objašnjava Čikarić.
Kurir / SLAVICA TOMČIĆ
Foto: Shutterstock, Printscreen
