JEDNA OD NAJKRVAVIJIH OPERACIJA NA BALKANU U DRUGOM SVETSKOM RATU: Prsa u prsa za svaki pedalj Beograda

- Sutra po podne častiću vas čajem na Terazijama, u gastinjici „Moskva“, i večeraćemo tamo zajedno - rekao je general Crvene armije Vladimir Ždanov komandantu Prve armijske grupe Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) general-pukovniku Peku Dapčeviću na Šupljoj steni ispod Avale, tog 14. oktobra 1944, kada su više od 300 topova i 24 kaćuše počeli da tuku po nemačkim položajima.

Međutim, na čast su morali da sačekaju do 20. oktobra, kada su se pobedonosno sreli na Kalemegdanu jer su se Nemci žilavo branili tokom „Beogradske operacije“.

Tog leta 1944. Crvena armije tukla je silno Nemce, usled čega Rumunija i Bugarska napuštaju Hitlera, čija armijska grupa „Srbija“ ostaje sama pred naletom crvenoarmejaca, koji dogovaraju operaciju sa partizanima. Do tada NOVJ oslobađa brojna mesta u Crnoj Gori, BiH, Dalmaciji, pa i Srbiji. Beograd je na redu, Nemci pokušavaju da dovuku armijsku grupu „E“ iz Grčke kako bi se odbranili.

Posle udara „kaćušama“ s Avale, usledile su teške borbe niz Banjicu, Železnik, Žarkovo.., a čak do raskrsnice Kneza Miloša i Nemanjine partizani prvog dana dolaze slučajno - pogrešno im je javljeno da je Crvena armija već u centru. Zatekli su Nemce na tenkovima i ipak se izvukli.

Dva dana kasnije tu su vođene žestoko borbe u zdanjima ministarstava. Za kraj je ostalo ono najkrvavije - palata „Albanija“, tada najviša zgrada u Beogradu. - Nemci se žilavo brane, sobu po sobu, sprat po sprat... Borba je prsa u prsa. Naši borci su na 5. ili na 3. spratu, a Nemci na 2. ili 4 - sećali su se preživeli.

Pao je i Kalemegdan, krenulo je slavlje i nastao je nezaboravan urnebes. Dok se u centru od sreće pucalo na sve strane, na Banovom brdu i Čukarici još su trajale borbe. I onda je došao kraj. Sledio je Sremski front.

Tvrd orah MUKE SA „ŠTETNEROM“

Nemačka grupa „Štetner“ imala je dve mogućnosti proboja ka beogradskom mostobranu: kraćim, ali vojno zaprečenijim putem ka centru grada - Smederevskim drumom i Bulevarom kralja Aleksandra ili dužim, a vojno prohodnijim ka Senjaku i Čukarici. General Štetner se odlučuje za kraći put, koji ne ide, pa 17. oktobra pokušava proboj dolinom Topčiderske reke, što je takođe bilo nemoguće. Crvena armija kreće 18. oktobra u napad na opkoljene Nemce, a Štetner odlučuje da, ostavljajući teško naoružanje i tehniku, počnu probijanje prema Avali samo uz lično naoružanje, i tu i gine. Oko 12.000 Nemaca, pod komandom general-lajtnanta Vitmana, uspeva da pobegne ka Šapcu.

Odbrana Beograda

OVO NISTE ZNALI

Mine u svim ministarstvima Hvatanje za bravu je smrt - Zgrade ministarstava u Ulici kneza Miloša pretvorene su u bunkere... S ravnih krovova i s potkrovlja vrebaju nas snajperisti. I kanalizacija je podešena za odbranu. Protivtenkovske mine su uzduž i preko ulica, a protivpešadijske na ulazima zgrada... Sijaset poteznih mina je po stanovima. Hvatanje za bravu ili za česmu mogu da znače smrt - pričao je jedan od partizana.

Govor na trgu Tito došao sedam dana po oslobođenju

Tito je u Beograd došao sedam dana po oslobođenju - 27. oktobra, kada je na Banjici izvršio smotru Prvog proleterskog korpusa NOVJ, a onda se s terase Narodnog pozorišta obratio hiljadama građana: - Ulice Beograda zalivene krvlju svih naroda Jugoslavije, zalivene su takođe krvlju herojske Crvene armije, sinova Sovjetskog Saveza, i po tome sve ovo ima ogroman istorijski značaj. Sada je vaš zadatak i zadatak svih ostalih boraca, naročito sinova Srbije, da zajedno sa ostalim narodima oslobode i preostali deo naše namučene zemlje.

Pobijeni Nemci Viseći most kod dvora

- Zahvaljujući pozadinskim radnicima iz bloka u Ulici Dragoslava Jovanovića, na zgradi hotela „Splendid“ prebacili smo osam redova konopaca u širini od četiri metra, na koje smo postavili daske i napravili viseći most, preko koga su prešla sva tri naša voda, oko 100 boraca. Oni su nosili i 15 kg eksploziva - pričao je borac Novo Matunović kako su preko spojenih krovova „Splendida“ i „Putnik“ dospeli do zgrade u Ulici kralja Milana 41 i ekspolozivom ubili Nemce.

Nisu u ratu, jesu u miru Birjuzov i Ždanov poginuli na Avali Maršal Birjuzov i general Ždanov poginuli su na Avali 19. oktobra 1964, kada je „iljušin Il-18“, kojim je sovjetska delegacija letela u Beograd na proslavu 20 godina oslobođenja, udario u ovu planinu, nedaleko od Spomenika neznanom junaku.

Zločini poraženih okupatora Minirali zgradu i ubili 23 ljudi

Najmasovniji zločin okupatora iskusili su stanari zgrade u Ulici Vase Čarapića 22, gde su ubijene 23 osobe. Nemci su 18-19. oktobra primorali stanare da siđu u podrum, pa su minirali zgradu. U tim danima od Trga republike do Kalemegdana Nemci su minirali zgrade i ubijali stanovništvo.

IZ DANA U DAN

Kako su osvajani delovi grada

14. oktobar - Jajinci - Banjica, Beli dvor - Obrenovac - Železnik - Vajfertova pivara iznad Mostara (BIP)

15. oktobar - Slavija - Đeram, Novo groblje, Bulbulder, Studentski dom „Kralj Aleksandar“ - Karaburma - Dvorska bašta (Pionirski park), Muzej kneza Pavla (Predsedništvo Srbije) i Stari dvor (Skupština grada Beograda)

16. oktobar - Tašmajdan - Glavna pošta - Narodna skupština - zgrada Glavne telefonske centrale u Palmotićevoj - na izmaku dana prelaze u Nušićevu - Bajlonijeva pijaca

17. oktobar - zgrade na raskrsnici Kralja Milana i Resavske: Oficirski dom (SKC) i Oficirska zadruga (Kluz), kao i Manjež (JDP) i obe strane ulice od Cvetnog trga do „Londona“ - Ratnički dom i Narodno pozorište

18. oktobar - zauzeta zgrada Jugobanke (Jugoeksport), do koje se stiglo pravljenjem prolaza kroz zidove kuća i prelaskom preko dasaka s prozora na prozor, što stvara uslove za direktan napad na „Albaniju“

19. oktobar - Šećerana - Nemci još drže Čukaricu, Glavnu železničku stanicu, Savamalu, Terazijsku padinu, Zeleni venac, Kalemegdan, hotele „Moskva“ i „Balkan“, deo Terazija, „Albaniju“, Knez Mihailovu

Sahranjivani na svakom koraku TRG REPUBLIKE - GROBLJE

Na današnjem Trgu republike odmah po pogibiji sahranjivani su crvenoarmejci, što pokazuje i ova slika. Ulične grobnice nicale su odmah nakon borbi, na mestima gde je bilo slobodnog zemljišta. Tela vojnika Crvene armije preneta su kasnije na Groblje oslobodilaca Beograda, koje je izgrađeno 1954. godine.

Kurir.rs/ Autor Jelena S. Spasić Foto: Kurir

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: