Najnovije vesti

MRAČNE TAJNE, MAGIJE VRADŽBINA I BAJALICA U SRBIJI! SERIJAL KURIRA - RUSALJE: Kako se razgovara sa pokojnicima!?
Misteriozni obred Rusalje u selu Duboka u blizini Kučeva, Foto: Arhiva

SUJEVERJE U SRBIJI (2)

MRAČNE TAJNE, MAGIJE VRADŽBINA I BAJALICA U SRBIJI! SERIJAL KURIRA - RUSALJE: Kako se razgovara sa pokojnicima!?

Specijal

Uz vrisak koji ledi krv u žilama i bolni jauk koji cepa srce, rusalja kao proštac pada na zemlju. Tada je bez svesti i ne reaguje na bol, a kroz nju duhovi okupljenima predskazuju budućnost, jedan je od najinteresantnijih rituala vlaške magije

Pored narodnim verovanjima, vradžbina za oduzimanja polne moći nevernim muškarcima, jedan od najinteresantnijih rituala vlaške magije, prema predanjima, jesu i rusalje - žene koje padaju u trans da bi kroz njih govorili pokojnici.

sveće
foto: Shutterstock

Prema narodnjim pričama i predanjima, interesovanje za obrede vlaške magije, vradžbine, bajalice i ostale mistične rituale koji se običavaju u Srbiji ili su se nekada sprovodili rasplamsalo se u javnosti sa serijom „Crna svadba“, a Kurir će vam u serijalu tekstova približiti njihove tajne i razotkriti brojne nepoznanice - saznaćete koje su to sile nečastive, kako im se vračare priklanjaju a kako suprotstavljaju, šta čine da nesreću prenesu a šta da ljudima pomognu u bolesti.

Saznaćete kako vlaške vračare navodno leče epilepsiju, a kako se bore protiv uroka.

VEROVANJE U ZAGROBNI ŽIVOT

Susret s mrtvima i proricanje budućnosti

Rusalje, Kučevo
foto: Arhiva

Rusalje su jedan od najinteresantnijih rituala vlaške magije o kojem se svojevremeno mnogo govorilo i koji je privlačio pažnju ne samo naučnih istraživača već i ljudi izvan nauke. Ovaj ritual se od osamdesetih godina 20.veka praktikuje mnogo ređe i predstavlja jednu od najvećih misterija.

Trans u pet sati

U Timočkoj Krajini žene uoči praznika Silaska Svetog duha na apostole, odnosno Duhove ili Trojice, obuzima strepnja. U neke od njih tada će se useliti vile i odvesti ih na jedinstveno putovanje - u svet mrtvih. Kroz te će žene govoriti pokojnici, a kad se vrate iz nesvesti, sporo i uz bolove, znaće šta će se desiti u budućnosti. To su rusalje ili rusaljke, koje se pominju u nekim pisanim spomenicima još iz 13. veka!

Ovaj je obred u tesnoj vezi s prastarim verovanjem u zagrobni život. Pomane, to jest daće mrtvima, čak direktno prethode rusaljama - daće obilno počinju u dva po podne, a padanje u trans u pet.

Na stolovima iznetim napolju ređaju se jela za dušu umrlih: kvasan hleb ukrašen znakom krsta i „zmijama“; pogača „azima“ (presan hleb), proja, so, vino, rakija, pečenje, ofarbana jaja, kuvano žito i voštana sveća savijena u kolut, koja stalno gori. Obavezni su i strukovi belog luka („usturoj“), koji rasteruje zle duhove... A posle daće, iznenada, uz vrisak koji ledi krv u žilama i bolni jauk koji cepa srce, rusalja kao proštac pada na zemlju. Tada je bez svesti i ne reaguje na bol - 1934. godine jedan je beogradski akademik rusalji zabijao igle pod nokte istražujući taj fenomen, ali ona nije reagovala... Kad je zaposedne duh, dakle, rusalja pada na zemlju i tada se na nju bacaju svi prisutni, da je uhvate za ruke i ne dozvole joj da se udara u grudi i ne ubije se. Po nekoliko muškaraca drži joj tada jednu ruku, jer rusalja u tom stanju raspolaže natprirodnom snagom. Oči su joj zatvorene, a pesnice grčevito stegnute. Govori naizgled nepovezano, a ponekad pljuje na one što je drže, a narod što stoji okolo zapomaže: „A luvato rusalji! A luvato!“ Na vlaškom to znači: „Uzeli su je duhovi! Uzeli su je!“

Kraljevi i kraljice

Posle pada rusaljke iz grupe okupljenih izdvoje se tri muškarca - „tri kralja“, i tri mlade, lepo obučene devojke - „kraljice“. Njih šestoro uhvati se u kolo oko pale rusaljke, a gajdaš „karabaš“ ponavlja prastaru i žalosnu melodiju. Prvi „kralj“ u rukama ima nož, beli luk, pelin i belu radu. Glavnu ulogu ima prvi „kralj“, koji upravlja ritualom. Od njegove umešnosti zavisi i trajanje nesvesnog stanja (obično jedan sat). „Kraljevi“ i „kraljice“ oko rusaljke igraju obredno kolo, pevaju i izgovaraju tajanstvene reči kojima je cilj da je podignu sa zemlje. Rusaljku pomeraju na poljani, prenose je na tri, pet ili devet različitih mesta, i svaki put oko nje igraju dok ne se ne probudi i ne ustane.

Kad se rusalja vrati svesti, počinje da plače. Ne seća sa šta se dešavalo s njom, ni šta je govorila. Ali oni koji su je držali zapamtili su svaku reč.

Jer sve što je rekla uskoro će se i ostvariti...

EPILEPSIJA

Srce crne kokoške

petao, crni petao
foto: Shutterstock

Od pradavnih vremena epilepsija ili padavica smatrana je svetom bolešću ili bolešću kraljeva, a od nje su bolovali i neki poznati mudraci i proroci. Prvobitno značenje same reči epilepsija na starogrčkom bilo je „nastup“, a i u antičkom Rimu smatrali su je „prstom božjim“. I u verovanju Vlaha padavica ima posebno mesto, a trans u koji zapadaju rusalje i tokom kog su u kontaktu sa svetom mrtvih ima karakteristike epileptičnih napada.

Čine dobro drugima

Vlaške vračare tvrde da leče epilepsiju. I ne samo to: one kažu da izlečeni epileptičar iskustvom stečenim u vreme napada može da čini dobra dela drugima. Kad se kod deteta uoči epilepsija, visina mu se izmeri crvenim koncem, pa se odseče grana šipka iste dužine. Grana se stavi pod krevet epileptičara i 40 dana svakodnevno po jednom posipa vrelom vodom. Ako se posle toga grana smanjila, smatra se da će dete ozdraviti.

Osobu koja ima epi-napad treba, veruju Vlasi, okupati u vodi u kojoj je potopljena kučina, a zatim dugo neprestano golicati kako bi se vratio u stvarni svet. Epileptičar se iz transa, tvrde vlaške vračare, može povratiti i mirisom belog luka.

U predanju Vlaha, epilepsija se leči tako što se onome ko je ima (ne smatra se bolešću!) daju pečena jaja grlice i obareno srce crne kokoške ili ježa, ili mu se daje da pije krv uz obred žrtvovanog psa ili lastavice.

Pomaže i slepoočna kost praseta zaklanog za Božić: posle praznika, ova se kost dodatno peče, pa smrvi u prah, koji se rastopljen u vodi daje bolesniku.

Osim ovih lekova, vračare pripremaju i čajeve od crnog i belog luka, kadulje, broćike, odnosno ivanjskog cveća, pelina, kopriva i posebno odoljena ili valerijane. Ovu biljku Vlasi nazivaju „vilinom travom“ i veruju da vile pevaju: „Da zna majka šta je odoljen trava, nikad sina ne bi ukopala“.

Veruje se da pomaže i kađenje, odnosno udisanje dima spaljenih krila slepog miša ili zmijske košuljice, ali se najdelotvornijim smatra sledeći ritual koji izvodi vračara: označi se crvenom ili belom bojom mesto gde je epileptičaru tokom napada pala glava. Kad se on povrati, to se mesto prekopa motičicom nad kojom je bajala vračara; buba, glista ili komad ugljena koji se prilikom kopanja nađu zapale se i pepeo rastvori u vodi; tom se vodom, uz obredne reči, epileptičar prska, a deo mu se da da popije.

Kosa i nokti

Vlaške vračare veruju da se epilepsija može i sprečiti. Novorođenčetu u porodici u kojoj je bilo epileptičara desetog dana po rođenju, na dan krštenja u crkvi, pravi se amajlija na sledeći način: zdrav desetogodišnji dečak bebi prvo odseče pramen kose, pa nokat s palca desne ruke i leve noge, a na kraju nokat s palca leve ruke i desne noge. Sve to se uvija u platno, a majka nastoji da taj zamotuljak neprestano bude uz dete. Docnije, kad poraste, dete se samo brine o tome, a tako i čovek u zrelom dobu.

Kosa i nokti, prema verovanju Vlaha, jedini su delovi čovekovog tela koji ne trule. Oni prate čoveka i do onog sveta, pa mogu da ga sačuvaju od epilepsije.

ZAŠTITA OD UROKA

Zlo vreba sa svih strana

horor, devojka, demoni
foto: Shutterstock

Rituali vlaške magije, kao i obredi i recepti za spravljanje napitaka i amajlija, prastari su i potiču još iz paganskih vremena. Ali vračare u Timočkoj Krajini i istočnoj Srbiji ih još uvek uspešno koriste.

I kod Vlaha se zna za zle ili urokljive oči. Veruje se da neki ljudi pogledom - uglavnom nesvesno - mogu doneti nesreću. Najpodložniji uroku su mala deca, ali i odrasli koji ništa nisu preduzeli da se zaštite.

Poreklo zla

Posledica uroka su nervoza i svadljivost, što za posledicu ima napete odnose u porodici. Kad se to desi, Vlasi se obraćaju vračarama za pomoć.

One prvo utvrđuju poreklo zla, odnosno da li je urok u pitanju. Vračara gasi ugljevlje i pita, a ako je potvrdan odgovor, žeravica pada na dno suda.

Na isti način, traženjem odgovora od ugljevlja, sužava se krug oko krivca: određuje mu se pol, da li je sused ili rođak, mlad ili star, debeo ili mršav... sve dok se se ne dođe do imena.

Tada počinje obred skidanja uroka, a baje se ovako: „Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli kamen, crko puko ko dete ureko, ako bude muško, ispuklo mu mudo, ako bude žensko, ispukla joj sisa, ako bude devojka, otpala joj kosa, sve joj se druge podsmevale.“

Duhovi u kući

Vračare pomažu i kada ima duhova u kući. Tada uzmu belu sveću, pronesu je kroz celu kuću, otvore vrata i glasno izgovore: „Napusti ovaj dom!“

Ima i preventivnih bajalica, onih kojima se bacanje uroka sprečava. Voda se zahvati sušenom tikvom i baci na krov, a onda, dok se sliva, prihvati u posudu. Dodaju joj se bosiljak i tamjan i nad njom izgovara prigodna bajalica.

Ipak, najsigurnije sredstvo zaštite je beli luk. Ima posebno mesto u etnomedicini i magiji Vlaha: on je začin i lek, ali i oružje u borbi protiv zlih demona.

Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka. Treba ga nositi sa sobom i kad se pođe na put, jer štiti od đavola i zlih vila koje čovek to prilikom može da sretne. Takođe, treba ga imati uz sebe i kad se prolazi pored groblja.

Kad se čen belog luka nosi u džepu, sprečava mučninu i nesvesticu; kad se nosi pod kapom, otklanja migrenu koja se javlja kao posledica uroka.

Kad bolest prođe, taj se čen baca u vatru ili reku, uz reči: „Sa (kaže se ime bolesnog) rane na beli luk prešlo i u vatru došlo.“

Vlasi veruju da beli luk donosi dobro ukućanima, pa ga, upletenog u vence, kače o dovratak kuće. I tu postoje finese: kad je okačen s leve strane vrata, štiti od demona i donosi duhovni mir i sreću; okačen s desne strane, štiti kuću i njene stanare od eventualnih neprijatelja iz okoline, sprečava svađe i obezbeđuje i materijalno blagostanje.

Venac belog luka obešen u štali štiti životinje, a u polju useve. Kad zapreti neka epidemija životinjama ili nesreća usevima, venac se kači u štalu ili u polju.

Moć belog luka

Beli luk ima ulogu i na samrtnom času Vlaha. Veruje se da umirućem pred smrt treba okačiti venac belog luka oko vrata da bi se tako zaštitio od demona koji ga mogu navesti da zaluta na putu do onog sveta i da se povampiri.

TAJNA PEĆINE DUBOKA

Krile se od komunista

Do posle Drugog svetskog rata, kad su počele da se kriju pred komunistima, plato pored Dubočke pećine kod Kučeva bilo je najpoznatije mesto gde su rusalje izvodile svoj obred. Meštani će, i lokalne vlasti, tvrditi da „rusalja više nema“, da je „taj običaj nestao“. Ali ukoliko imate dobrog prijatelja koji je iz ovih krajeva, on će vam - u strogom poverenju - priznati da se i dalje okupljaju.

„NEKRŠTENI DANI“

Kada su bajalice obavezne

„Nekršteni dani“ su dani između Božića do Bogojavljenja. Tokom tih dvanaest dana zemlja je posebno „otvorena“ za duše mrtvih koje izlaze iz svojih podzemnih svetova i nastanjuju se na kućnom pragu ili dovratku živih, a ponekad i u dvorišnim bunarima. Zato je i dobro, uči vlaška magija, pre izlaska iz doma, polaska na putovanje, pa čak i pre umivanja ili pijenja vode, svakog jutra u ovom periodu nekom bajalicom odvratiti zle sile.

PRIMESE VUDU MAGIJE

Ubistvo nerođenog deteta

Vračare navodno mogu da izazovu neželjeni pobačaj tako što trudnici podmetnu izbajano koštunjavo voće. Ona, ako je neoprezna, pojede voćku i baci košticu u zemlju, gde ona istruli, a njoj istovremeno zamre plod u utrobi. Vlaške vračare često bajaju pomoću fotografija i lutkica, u koje zabadaju igle, poput rituala vudu magije.

Kurir.rs/ Priredio Momčilo Petrović

SUTRA: Gde se u Srbiji praktikuje koja magija

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track