"Vojnici se na onoj obali dave i kidaju most, koga Sava počinje da zanosi nizvodno. Izbezumljeni krici davljenika dopiru do nas. Čas ruka, ili noga, ili neka glava se pomoli pozivajući u pomoć. Neki konji plivaju i nečije ruke se očajno hvataju za vrat i grivu, ali životinja stresa ljude, koji se u samrtnome strahu hvataju za noge životinja i svi skupa tonu... Nigde nijednog neprijateljskog vojnika. Otkud onda ovaj lom! Kao neki razoran orkan, panika je obuzela ljude...", pisao je potonji akademik Stevan J. Jakovljević u čuvenoj "Srpskoj trilogiji".

269a8167.jpg
Petar Aleksić 
Pogled na Savu sa Čevrntijefoto: Petar Aleksić

Ovoj prvoj srpskoj plavoj grobnici svedočio je kao pripadnik 20. (artiljerijskog) puka Timočke divizije prvog poziva tokom Bitke kod Čevrntije, odnosno Bitke na Legetu (zavisi da l' se računa s mačvanske ili sremske strane Save), koju bi naša istoriografija najradije da zaboravi. Ali mi nikako ne smemo da zaboravimo katastrofu od 6. septembra 1914. godine u kojoj srpska vojska gubi oko 6.400 mladića iz čuvene divizije, i to mahom njenog slavnog 13. pešadijskog puka "Hajduk Veljko", ali i iz 15. "Stevan Sinđelić"!

Tog leta 1914. Srbija samo što je pobedila na Ceru. I proslavila se. Ali nije joj bilo do novog pogibelja. Međutim, Veliki rat bukti, Nemci ulaze u Belgiju, stižu na 25 km od Pariza, na Ruse u Galiciji spremaju se dodatne neprijateljske trupe. Zato saveznici traže da srpska vojska krene preko Save, prvi put u svojoj istoriji, i napadima vezuje austrougarske snage. Vrhovna komanda nema kud - kreće tzv. Sremska operacija. Planira dva sinhronizovana prelaska Save za nedelju 6. septembar. Glavnina snaga je iz Prve armije, kojom komanduje vojvoda Petar Bojović (Šumadijska, Dunavska i Konjička divizija) i koja od Skele treba da pređe u Kupinovo.

PREKINITE PALJBU, POBISTE NAŠE!

" - Prekinite paljbu, pobiste naše! - izlete iz kukuruza pešak.

Ljudi se uspravili. Hteli bi da kroz onaj kukuruz vide delo svojih ruku. Da vide raskidana tela neprijatelja i da likuju... Ali iz kukuruza su izvlačili mrtva tela naših pešaka, pa ih ređali kao pokošeno snoplje na čistini ispred topova... Jednom zapalili sveću i stavili je između skrštenih ruku na grudima. Nad drugim je plakao rođeni brat... Trećem je tekao crven mlaz krvi iz oka, a četvrti je bio bez glave... Kažu da su poginuli od naših topova", pisao je Jakovljević.

Stevan Jakovljevićfoto: Printscreen

GOSPODINE POTPORUČNIČE, MOJ JE BRAT TAMO!

Stevan Jakovljević je opisao i kako su Srbi s mačvanske strane gađali sremsku, dok su naši vojnici bili priklešteni između neprijateljskih rovova i Save:

" - Na neprijateljsku bateriju... Pluton zdesna!

... - Zašto baterija ne gađa?!... Streljaću vodnike! - viče iz kukuruza komandant diviziona...

- Gospodine potporučniče, moj je brat tamo!

- Pomoćnik na njegovo mesto!

Top grunu, cev se diže unazad i ašov lafeta se zari u pesak... Jauk je dopirao sa one strane. Naši ranjeni vojnici, koji su još mogli ići, pritrčaše obali uzdignutih ruku, moleći da ne gađamo. Neki su uskakali u neprijateljske rovove, misleći da se tamo zaklone..."

- Vrhovna komanda planira još jedan, demonstrativni prelaz Save, 50 km dalje, od Čevrntije (potez se naziva i Jasenova greda) na Leget. Želi da prevari Austrougare da će glavnina srpske vojske u Sremu upravo tu preći. Iznenađenje je uspelo, o čemu su kasnije pisali i austrougarski generali Alfred Kraus i Jozef Šen - priča nam istoričar i kustos Nenad Radmanović, koji nas dočekuje u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici.

Istovremeno,austrougarska komanda je planirala za ponedeljak, 7. septembar, kamuflažno forsiranje Save kod Jarka, samo 3-4 km niže od Legeta! Cilj - zamaskirati slanje trupa na istočni front, u Galiciju, piše u knjizi "Bitka na Legetu 1914" lokalni istoričar Radovan Srdić.

U Muzeju Srema ko na dlanu prikaz Bitke na Legetu. Sava sa sve nedovršenim mostom, oko koga se Srbi dave, neprijatelj u plavoj uniformi, naši u sivkastoj, popadali na bojnom polju, kukuruzi, topovi... (Jedino je neprijateljski monitor dekor, nije ga bilo tog dana.) Tu su figurice komandanata Druge armije vojvode Stepe Stepanovića i Timočke divizije generala Vladimira Kondića, koji su prešli Savu i ušli u Austrougarsku! Jer sve je ipak dobro počelo tog 6. septembra ujutru. Plelo se kolo i orila srpska pesma u Sremu.

1726237494498.jpg
Printscreen 
Srbi kreću u prelazak Save sa Čevrntijefoto: Printscreen

A samo dan ranije, 5. septembra, general Kondić u sedam sati prima naredbu da forsira vojsku i već u 11 časova Timočka divizija prvog poziva (oko 25.000 ljudi) kreće u usiljeni marš od Lipolista kraj Bogatića ka Čevrntiji.

- Obe armije dobijaju zadatak da do jedan sat posle ponoći 6. septembra naprave pontonske mostove i krenu prelaz Save. Prva armija to uspeva, do pet ujutru već počinje prebacivanje trupa. Ima i najbolje mostove i tzv. mostovni tren, dok je Drugoj armiji dato ono što je ostalo - rastočeni pontoni, kao i stoka koja je imala šap i sporo se kretala - kazuje Radmanović.

"Komanda mostovnog trena Druge armije zaključuje: reka Sava na Legetu je široka 380 m, a raspoloživi mostovni materijal je bio dovoljan za svega 325 m", navodi Srdić.

Dakle, znalo se u šta se ide. I ipak se išlo.

Branislav V. Stanković sa ruksom puškomfoto: Petar Aleksić

LOŠE RUSKE PUŠKE

Timočka divizija svega dva-tri dana pred prelazak Save dobija "mosin-nagan" puške , kao pomoć Rusije, te i ne stiže da izvežba rukovanje.

- Naši vojnici su jako razočarani. Zadnji nišan je u aršinima (aršin je 0,7 metara), a ne metrima, pa ako ga stave na recimo tri, to nije bio 300 m, kao što je srpski vojnik mislio, već 150-200 m. Bajonet zastarelog dizajna skida se s puške samo tokom čišćenja, dok su Srbi navikli da kvalitetne "mauzerke" nose bez bajoneta, ostave ga u futroli i stave pred juriš - pokazuje Stanković pušku koja je proizvedena 1905. i jedinstveni je eksponat u nas, dok gledamo i deo te topovske kare sa Legeta, što je takođe vredan eksponat.

U blizini Save, general Kondić Timočku diviziju deli u dve kolone, piše Srdić. Leva, sporedna i manja (20. pešadijski puk, po jedna poljska baterija topova i odeljenje konjice) ide na obalu Save kod Mačvanske Mitrovice, a zadatak glavne (13, 14. i 15. pešadijski puk, pet baterija brzometnih poljskih topova i mitraljeska odeljenja) jeste da forsira Savu kod glavnog prelaza, na Čevrntiji.

Prva armija zauzima Kupinovo već 6. septembra ujutru.

- A ovamo kasni čelo čuvenog puka "Hajduk Veljko", koji je bio glavnina Timočke divizije. Kasne pontoni, sve kasni. Baterije od Mačvanske Mitrovice bombarduju centar Sremske Mitrovice i pogađaju Srpski dom, u kom je bila neprijateljska komanda. Spada kupola doma. Iznenađenje! Neprijatelj nema informaciju šta se dešava, duž nasipa od Bosuta do Jarka, prekoputa srpskih snaga za koje ne zna, samo je 104. landšturmska brigada, austrougarski trećepozivci - priča Radmanović i dodaje:

- Tek u 5.15 tog 6. septembra spušta se prvi ponton u vodu (u jedan staje po 20 vojnika), kreće prebacivanje sa Čevrntije na Leget. Nisu iskoristili noć kao saveznika, što je bila ideja, a što je uspela Prva armija. Ali, zanimljivo, oko osam ujutru pontonima na Leget dolaze Stepa i Kondić, što podiže moral vojske. Do 12 sati prebačeno je 7.000 vojnika. Formirana su četiri bataljona za odbranu mostobrana, postavljena prema Jarku, Šašincima, S. Mitrovici i da brane most koji će tek da prave.

Petar Aleksić 269a8270.jpg

"Vojnici pronađoše tamo neke ovce. Poče da se priprema gozba. A muzika svira...", zapisao je Jakovljević šta je video sa Čevrntije.

Srbi odbacuju landšturmce. S mise u Šašincima 74. pešadijski puk, sastavljen od Čeha i Mađara, neprijatelj šalje na bojište. Izleću, piše Srdić, na brisani prostor strnjišta pod strahovitu paljbu srpske vojske. Poneki preživeli traže spas u ranije iskopanim rovovima. Srbi drže front od 18 km, što je široko za odbranu sa svega 7.000 vojnika.

Međutim, oko 12.30 obustavlja se prelazak novih srpskih trupa, jer se svi pontoni koriste za pravljenje mosta, što je ključna greška i propust, ističe Srdić. Vojska sa sremske strane je praktično odsečena. To je početak tragedije...

A u Rumi komanda 29. austrougarske divizije (komandant general Alfred Kraus) prekida pakovanje za transport na istočni front. Neprijatelj je, navodi Srdić, imao oko 100.000 dobro opremljenih i naoružanih vojnika. Šalje pojačanja na Leget.

- Oko 16 sati prema nepunih šest bataljona srpskog 13. i 15. puka, neprijatelj je imao 30 pešadijskih bataljona, šet konjičkih eskadrona i 12 topovskih baterija. Pomoć Srbima ne stiže. Most nije završen, nema dovoljno ispravnih plovila - piše Srdić.

Dr Milivoje Petrovićfoto: Printscreen

PRAUNUK HAJDUK VELJKA SPASAVA ZASTAVU

Divizijski lekar dr Milivoje Petrović, praunuk Hajduk Veljka, uzima pukovsku zastavu 13. puka "Hajduk Veljko" oko 22 sata tog pogibeljnog 6. septembra i skače u Savu s Legeta, doplivava do Čevrntije i spasava zastavu da ne padne u ruke neprijatelja. A, kako veli Radmanović, zastava 15. puka "Stevan Sinđelić", koji je često zaboravljen u ovoj priči, nije ni prelazila Savu.

CRNI BILANS

Iz Timočke divizije 1. poziva nisu uspeli da se povuku na našu obalu:

- 13. pešadijski puk

- 2 bataljona (bez jedne čete) iz 15. pešadijskog puka

- 1 brzometna baterija od 3 topa

- 12 mitraljeza

- pionirska četa

* Podaci Vrhovne komande, citira Srdić

- 6.282 podoficira i vojnika, kao i 84 oficira poginulo i nestalo tokom Bitke na Legetu po podacima istoričara dr Sava Skoka i Petra Opačić, koje citira Srdić

Zapaljeni Jarakfoto: Printscreen

OSVETA NAD SRBIMA U SREMU

Srpsko stanovništvo u Sremu teško je potom postradalo. Nedelju dana nakon Bitke na Legetu mađarski husati upali su u Šašince, sve stanovništvo isterali u mrak i u kišovitu noć. Zapaljeno je i opljačkano 96 bogatijih kuća, muškarci su poslati u logore. Ceo Jarak je sutradan, 14. septembra, zapaljen, svih 286 kuća. Rušene su i paljene, piše Srdić, srpske škole i crkve.

Neprijateljski avion izviđač nadleće Leget oko 18 časova.

- Austrougari kreću u juriš oko 18.30, sledi povlačenje Srba i prve ozbiljnije predaje. Naši daju trubni znak "konjica neprijateljska" i nastupa prva panika - svi beže prema mostu, oštećuju ga, dave se, Srbi uglavnom ne znaju da plivaju. A onda utvrde da to nije bila austrougarska konjica, nego naša šestorna zaprega s karama od onih topova, koja je ostala bez municije i jurila prema mostu radi uzimanja granata - priča nam Branislav V. Stanković, fotograf ovdašnji, koji pasionirano prati vojnu istoriju i piše knjige, pa kazuje:

- Kažu da je most skoro bio gotov. Pošto su falili pontoni, stavili su nosnice, tj. grede koje se pobijaju u dno. I navodno je bilo ostalo samo da se most učvrsti.

Medutim, kreće pomenuta panika, ona o kojoj piše i Jakovljević. Ipak, nekako uspostavljaju red oko 20 časova, prave mostobran.

Petar Aleksić, Printscreen 269a7813.jpg

- Ali druga panika kreće u pola 11 uveče. I zatim katastrofa. Mrkli mrak, pa mesečina, po kojoj neprijatelj opet kreće u ofanzivu. Municije Srbi više ni nemaju. Ali borili su se Srbi do kraja i u 5.30 ujutru 7. septembra naši poslednji vojnici položili su oružje. To je bio kraj - priča Radmanović, a to je ovako sa Čevrntije video Jakovljević:

"Mrtvi vojnici su ležali kao opalo lišće. Topovi i kare bili su skrenuti u raznim pravcima, šestorne zaprege mrtve. Između konjskih leševa vidi se ruka ili noga nesrećnih vozara. Razbacana vojnička sprema: torbe, puške, fišeklije... A pozadi ovoga krvavoga razbojišta je zmijasta linija sveže zemlje, odakle vire neprijateljski bajoneti. Priklešteni između Save i neprijateljskih rovova, ranjenici posedali na obalu i tužno gledaju svoju otadžbinu."

Krećemo put Čevrntije. Al' najpre, tu u centru Sremske Mitrovice, prolazimo kraj Srpskog doma. Kupola je na mestu, a dom je danas pozorište i biblioteka.

img-20170419-00074.jpg
Printscreen 
Crtež Radovan Srdićfoto: Printscreen

Put od Mitrovice ka Šapcu ide nasipom, koji je i pre 110 godina tu bio. A tamo, na desetom kilometru tog puta, zarasla udolina. Tu je bila mrtva reka Bitva, široka 100-200 m, o kojoj je i Jakovljević pisao jer im se tu u blatu zaglavio mostovni tren. Ali do Save, koja je tako blizu, nije nam se lako probiti. Gustara, ko kakva prašuma. Vodi nas Stanković, koji je kao dečkić osamdesetih godina minulog veka ovde dolazio. I nalazio municiju ostalu od bitke. Lomimo grane, gazimo šiblje, korov, ali i gomilu plastičnih flaša. Sava ih godinama izbacuje. Ruke su izgrebane. Izbijamo na vodu. Preko, na sremskoj strani, sada je šuma. Beli se međ visokim stablima spomenik na Legetu. Tu počiva mladost Timočke divizije.

- Polje Leget je skoro elipsastog oblika, dužine oko 3,5, a širine oko 1,5 km i površine oko 520 ha. Prostire se južno od druma S. Mitrovica - Jarak - Šašinci i skoro na podjednakoj udaljenosti od oko 4,5 km od svih tih mesta - precizirao je Srdić.

General Vladimir Kondićfoto: Printscreen

OSUĐEN, PA OSLOBOĐEN

General Vladimir Kondić (1863-1940) dva dana nakon bitke razrešen je dužnosti komandanta Timočke divizije i upućen u Vrhovnu komandu u Valjevo, gde je predat vojnom sudu za oficire pod optužbom da je kriv za tragediju na Legetu. Jedino on.

- Iako se i tada, kao i kasnije, moglo navesti nekoliko uzroka koji su doveli do neuspeha, general Kondić je svu odgovornost primio na sebe. Osuđen je 20. decembra 1914. na godinu dana zatvora. Po zahtevu samog Kondića, u martu 1922. obnovljeno je suđenje i on je 7. septembra 1927. oslobođen odgovornosti - piše Srdić.

KOMANDANTI

- potpukovnik Dragutin Ristić, komandant 13. puka, ceo dan bio s pukom na Legetu, da bi na kraju, kad je svaki otpor prestao, preplivao na Čevrntiju

- major Dragoljub Lazić, komandant 1. bataljona 13. puka, držao se hrabro, oko ponoći krenuo s grupom vojnika da prelazi Savu, svi su se podavili

- major Milan Veljković, komandant, 2. bataljona 13. puka, teško ranjen u obe noge, nije hteo da napusti borce, zarobljen kasnije i prenesen u Šašince, gde je umro u mukama

- major Radoslav Starčević, komandant 3. bataljona 13. puka, neprijateljski mitraljez ga presekao, naši bolničari nisu mogli da dođu do njega, izvršio samoubistvo u kukuruzima

- major Jovan Ocokoljić, komandant 4. bataljona 13. puka, izvršio samoubistvo prilikom zarobljavanja

- potpukovnik Vasilije J. Stojanović, komandant 15. puka, poginuo

* Izvor: "Bitka na Legetu 1914", Radovan Srdić

I upravo odavde, od Čevrntije, da se sagledati ta elipsa i zašto je baš ovo mesto izabrano za prelaz.

- Ovde Sava pravi luk nalik na latinično slovo U. I kad pređete na drugu obalu, reka vam štiti i pozadinu i bokove - tri strane, i imate neprijatelja i front samo ispred sebe - pokazuje nam Stanković, dok je Srdić naveo:

- Ali dok su naši napadali Šašince, iz pravca Jarka 42. i 92. austrougarski puk su udarili sa strane, obalom Save i zarobili grupu naših vojnika.

Hrabrost Srba, nastaviće Radmanović, bila je neverovatna:

269a7857.jpg
Petar Aleksić 
Nenad Radmanovićfoto: Petar Aleksić

- Nijedan komandant ta četiri bataljona 13. puka nije se predao - poginuli su ili su se ubili. Sremska operacija je, po meni, ipak bila uspešna. I u stradalništvu i katastrofi, Timočka divizija je ispunila zadatak - privukla ozbiljne austrougarske jedinice i omogućila Prvoj armiji da se razmaše u Donjem Sremu, zauzme Zemun, Nove Banovce... Odakle se sama povukla 14. septembra i otišla u Bitku na Drini, jer je Poćorek 8. septembra iz Bosne počeo novu ofanzivu na Srbiju.

Vraćamo se u Srem. U dvorištu Srdića u Šašincima je i ambar (kotobanja), na kom stoji da je podignut još 1910. Ovde su Srdići, kao i druge familije s Like i Banije, došli još 1764, kad je Marija Terezija formirala Vojnu krajinu, a oni služili za odbranu granice Habzburške monarhije.

Te 1914. Radovanov otac Slavko imao je pet godina.

- Sećao se da, kad grune top, on pobegne za kotobanju, pa kad opet grune, pretrči za zgradu. Njegov otac već je bio mobilisan u austrougarsku vojsku i poslat u Galiciju, gde je i poginuo 1914 - priča nam Srdić i veli da je te 1914. selo imalo više od 2.000 duša, sve sami Srbi, koji su s radošću dočekali srpsku vojsku.

Upravo oni su dan nakon bitke kupili i sahranjivali leševe s Legeta - oko 750 Čeha i Nemaca, a potom i Srba, ali tek u petak.

269a8362.jpg
Petar Aleksić 
Radovan Srdić foto: Petar Aleksić

- Leševi su se već osećali, ljudi nisu mogli da dišu - veli Srdić, a Jakovljević je to gledao sa druge strane Save:

"Austrijanci preko parlamentara tražili dozvolu da sahrane naše mrtve. Naši im dopuštaju, ali pod uslovom da dovedu sveštenika, koji će opojati mrtve. Pored teraoca na čelnim kolima vidimo crnu priliku sveštenika sa epitrahiljom oko vrata. Povremeno zasija sunčev odblesak sa zlatnoga krsta u njegovoj ruci... Najednom se digoše i vojnici iz austrijskih rovova... Odaju smireno počast svojim žrtvama."

Iskopana je zajednička grobnica, 4x20 m, kao i manje rake. Na Legetu je sahranjeno verovatno oko 1.000 srpskih vojnika, a Austrougari im podižu drveni krst 1917, na kom i ćirilicom piše: "Ovde počiva 800 neprijateljskih junaka iz Bitke na legetu". Zatim Srbi dobrovoljnim prilozima 1923. nad humkama dižu spomenik od osam metara, koji i danas stoji. Sređen. Bez ukrasnih lanaca okolo, navikli se ljudi da kradu. Nose sve. I bronzane ploče, samo jedna preostala. Pa čak i infotablu od pleksiglasa.

Niko još nije sačinio spisak junaka stradalnika. Onih oko 4.800 zarobljenih i poslatih u logore, broji Radmanović, oko 1.000 poginulih i oko 600 davljenika. Svega oko 600 ih se spaslo i vratilo preko Save.

Iza leđa spomenika kratke stepenice vode u Savu, a Radmanović će:

- Pred nama je prva srpska plava grobnica...

UPOREDNA SATNICA PRELASKA PREKO SAVE PRVE ARMIJE KOD KUPINOVA I TIMOČKE DIVIZIJE KOD ČEVRNTIJE

4. septembar:

- naređenje Vrhovne komande koja je u Valjevu Prvoj, Drugoj i Trećoj armiji:

- Prva armija da izvrši prelaz noću 5/6. septembra - štab Prve armije (vojvoda Bojović) u Vladimircima, 15 km od Save

- Druga armija da uputi ka Mitrovici Timočku diviziju i da pokuša i po mogućstvu izvrši prelaz preko Save, da po eventualnom zauzeću Mitrovice, ovu dobru utvrdi - štab Druge armije (vojvoda Stepa) u Bogatiću, 21 km od Save

5. septembar:

- naređenje komandanta Prve armije da 6. septembra u 1 čas pređu Savu: Šumadijska, Dunavska i Konjička divizija

- naređenje komandanta Druge armije da 6. septembra u 1 čas pređe Savu Timočka divizija prvog poziva - štab divizije (general Kondić) u Lipolistu, jedinice u okolini, na oko 40 km od Čevrntije, mostovni tren u Koceljevi na 60-70 km od Čevrntije

- 7 h general Kondić u Bogatiću prima zapovest

- 10 h Kondić u Lipolistu i izdaje zapovest za pokret

- 11h pokret trupa Timočke divizije ka Savi

- 21 h Kondić u Glušcima (12 km od Save) izdaje zapovest za prelaz

6. septembar:

- 1 h Prva armija počinje prelaz pontonima kod Skela-Kupinovo

- 1 h počela izdragnja mosta kod Skela-Kupinovo

- 4 h završena izgradnja mosta Skela-Kupinovo

- 7 h Prva armija zauzima Kupinovo u Sremu

- 8 h kompletna Šumadijska divizija prelazi Savu

- 00 h Timočka divizija iz Salaša noćajskog vrši artiljerijsku pripremu

- 1 h trebalo je otpočeti sa dizanjem mosta kod Čevrntija-Leget

- 1.30 čelo 13. puka stiže na Savu (puk je maršu dubok 1 h)

- 5 h mostovni tren Timočke divizije stiže na Savu

- 5.15 prvi ponton se spušta u reku

- 7.20 prebačeno prvih osam pontona sa po 20 vojnika

- 7.45 prebačena naredna partija

- 9.50 prebačen ceo 13. puk, most još nije započet

- 12 h - prebačen na levu obalu Save ceo 13. puk (bez jedne čete koja je ostala kao divizijska straža), sedam četa 15. puka, 12 mitraljeza i tri topa s karama

- 12.30 otpočela jača borba prema Jarku i Šašincima

- 12.30 počinje gradnja mosta i prestaje prevoz trupa

- 13 h žestoka borba na celom frontu, front 13. puka razvučen 18 km

- 14.15 neprijatelj odbijen na 1.000-1.500 m, dotle izdržano šest neprijateljskih juriša, srpska vojska dobro drži front i ima vojničku nadmoć

- 15.30 naređeno da se zauzmu Šašinci, krenuo juriš, ali naređeno da se stane

- 17 h vodi se borba sa promenljivom srećom, pojačava se neprijateljski napad od Šašinaca

- 17.30 Srbi odstupaju za 1 km

- 18 h preleće avion od Mitrovice

- 18:25 snažan neprijateljski napad od Jarka i Šašinaca na celom frontu, srpska baterija u galopu odstupa, počinje prva panika

- do 19.30 traje panika

- 20 h povraćen red kod mosta koji je ostao nedovršen. M. Petrović, J. Nelih i puk. D. Ristić plivanjem preko Save na desnu obalu spasavaju zastavu puka, vatra prestaje

- 22.30 ponovni jak napad neprijatelja, ostaci Četrvtog bataljona i Prvog bataljon 15. puka sa mostobrana polažu oružje, druga panika i katastrofa

7. septembar:

- 5.30 poslednji se predaju Prvi bataljon i delovi Trećeg bataljona 13. pešadijskog puka

* Izvor: "Bitka na Legetu 1914", Radovan Srdić

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.