RATOVI ZVEZDA: "Nekada davno u jednoj galaksiji daleko, daleko odavde..." Kako je "Star Wars" postao više od filma (FOTO)

Kada se 25. maja 1977. godine na platnima američkih bioskopa pojavio film „Ratovi zvezda“, svet nije bio spreman. Jedna jednostavna rečenica „A long time ago in a galaxy far, far away...“ otvorila je vrata univerzuma koji danas obuhvata više od 25.000 godina fikcionalne istorije - od drevnih vitezova džedaja do postimperijalnih političkih intriga, od svetih svetlosnih sablji do imperija koje se ne razlikuju mnogo od stvarnih. Ali hajde da krenemo od početka. Ili... od sredine?

Svetlosne sablje

Šta su zapravo „Ratovi zvezda“? Naučna fantastika? Ne baš. Fantazija? Pomalo. Ep? Apsolutno. Ali iznad svega oni su moderna mitologija.

Džordž Lukas je, inspirisan radom Džozefa Kembela („Heroj s hiljadu lica“), želeo da stvori novi skup mitova za savremeno društvo. On nije pravio film, pravio je arhetipove: heroje u pozivu, iskušenja, padove, iskupljenja. Luk Skajvoker nije bio samo momak sa Tatuina, već i mladi Frodo, Tezej, pa i Isus, ako zagrebemo dublje. Dart Vejder je Edip, Lucifer i Švarceneger iz najgorih snova, sve u jednom crnom paketu.

Svetlosne sablje su postale simbol više od borbe - one su filozofija. Džedaji nisu samo ratnici, već mistici, filozofi, i čuvari balansa. Siti? Oni su zla verzija korporativnih menadžera sa moćima i kapuljačama. Nije ni čudo što su toliko popularni.

Star Wars je svet u kojem se milioni ljudi širom sveta prepoznaju. Od Japana do Brazila, od Subotice do Sidneja - svi znamo bar jednu rečenicu Dart Vejdera. A zašto? Zato što univerzalni motivi, epske borbe i moralne dileme prevazilaze jezik i kulturu. Zanimljivo je da je upravo u Jugoslaviji ova saga dobila kultni status.

Upravo su prve tri epizode (posebno IV, V i VI) imale u sebi nešto poznato jugoslovenskom gledaocu. Borba male, razjedinjene grupe pobunjenika protiv moćne imperije podsećala je na naraciju partizanskih filmova. A imperijalne uniforme? Neodoljivo su ličile na nacističke - sjajna ikonografija zla. Gledaoci u tadašnjoj SFRJ su možda u Luku Skajvokeru videli Prleta, u princezi Leji neku revolucionarku sa stilom, a u Dart Vejderu - pa, svi znamo nekog udbaša sa maskom.

Od Rima do današnjice

Da li je Palpatin samo kosmički Hitler? Da li je Padme Amidala kosmička Marija Antoaneta? Da li je Anakinov pad u tamu upozorenje o opasnostima autoritarnih režima? Naravno! „Ratovi zvezda“ su puni istorijskih referenci - od pada Rimske republike do hladnoratovskih manipulacija. Čak i Borba za Endor podseća na gerilske ratove iz XX veka. Lukas nije krio da crpi inspiraciju iz stvarnosti, ali je na kraju stvorio nešto što je postalo veće od nje.

Džordž Lukas nije samo napravio film već je postavio dijagnozu. Izjavio je da je želeo da napravi mitove za novo doba, jer je svet izgubio smer. Sedamdesete i osamdesete bile su vreme Hladnog rata, nuklearnih pretnji, cinizma i posthipijevske dezorijentacije. Globalizacija je već počinjala da briše lokalne identitete, a „Ratovi zvezda“ su nudili nešto drugačije: univerzalne vrednosti, epske sukobe dobra i zla, uz dobru dozu samurajskog morala.

Ali onda... došla je nova trilogija.

Kada su se „Fantomska pretnja“, „Napad klonova“ i „Osveta sita“ pojavili, svet je bio drugačiji. Interneta je bilo svuda, teorija zavere su se širile brže od svetlosnog pogona, a publika je očekivala više.

Problem? Lukas je pokušao da napravi složen politički komentar - ali bez jasnoće koju je imao ranije. Imao je tu i senat i korporativne saveze i pitanja globalizacije, ali ono što je falilo jeste - stav. Nije bilo jasne osude društva koje stvara zlo iz senke. Imperija je nastala iz legalnog procesa, ali niko to nije dovoljno jasno kritikovao. Mnogi su očekivali „otpor neoliberalizmu“, a dobili su... Džar-Džara.

Serije koje su (doslovno) spasle galaksiju

U međuvremenu, „Ratovi zvezda“ su preživeli i svoj Džar-Džar momenat. Serije kao što su „Ratovi klonova“ i „Pobunjenici“ su rehabilitovale priču, produbile likove (da, čak i Anakina!) i uvele nas u moralno sivilo galaksije daleko kompleksnije nego što smo očekivali.

A onda - „Mandalorijan“. Nisu svi nosili svetlosne sablje. Neki su nosili... beskar oklop. Serija je bila ljubavno pismo originalnoj trilogiji, spoj vestern atmosfere, japanske časti i jednog jako slatkog bića - Grogua. Andor je otišao još dalje: politički triler u svetu „Ratova zvezda“, sa najdubljom analizom totalitarizma i otpora još od Lukasa samog.

Kada je „Dizni“ kupio „Lukasfilm“, svi su se ponadali novom životu sage. I „Buđenje sile“ je obećavalo. Ipak, ubrzo je postalo jasno - ovo je sada franšiza, a ne mit.

Nova trilogija („Poslednji džedaj“, „Uspon Skajvokera“) bila je sve što je original mrzeo: konfuzna, korporativna, anemična. Fali joj duša. Fali joj jasan moralni kompas. Fali joj... Sila. Umesto mitologije, dobili smo produkt. Umesto heroja - algoritamski dizajnirane likove. Kritika je bila oštra, fanovi su podeljeni, a Dart Vejder bi verovatno rekao: „I find your lack of soul disturbing.“

I pored svega, „Ratovi zvezda“ živi. U stripovima, knjigama, serijama, igrama i u svakom dečaku koji pravi zvuk svetlosnog mača dok maše štapom. I dalje je to svet koji nas uči o dobru i zlu, o izborima i posledicama, o tome da i najveći heroj može pasti - i ustati.
Nema sumnje da je saga protegnuta na milenijume unazad (u knjigama se ide i 25.000 godina unazad, do nastanka džedaja), ali je njen najjači trenutak uvek - sada. Jer „Ratovi zvezda“ nikada nisu bili o prošlosti ili budućnosti, već o tome kakvi ljudi biramo da budemo danas.

Ako na trenutak povučemo ručnu i pogledamo u kakvom svetu živimo, možda uvidimo da je vreme za novi film u ovoj sagi. Ali u izvedbi Džordža Lukasa i večnog „Neka Sila bude s tobom“.

Priče o džedajima

Kratke epizode koje prate mlade dane Asoke Tano i pad Avangarda džedaja, poput grofa Dukua - što predstavlja introspektivni pogled na ranu galaktičku krizu.

Epizoda I: Fantomska pretnja

Džedaji Kvaj-Gon i Obi-Van otkrivaju dečaka Anakina Skajvokera, potencijalnog Izabranog. Početak pada Galaktičke Republike.

Epizoda II: Napad klonova

Republika klizi u haos, dok se pojavljuje vojska klonova. Anakin i Padme počinju zabranjenu romansu. Nešto mračno raste iz senke.

Ratovi klonova

Fenomenalna serija koja proširuje priču između epizoda II i III - rat, moralne dileme, razvoj Anakina, Ašoke Tano, kapetana Reksa i politički pad Republike.

Epizoda III: Osveta sita

Pad Anakina u tamu i rađanje Dart Vejdera. Pad Republike. Uspon Carstva. Srceparajuća tragedija epskih razmera.

Loša četa

Povratak specijalne jedinice klonova s defektima - sada izgnanici koji pokušavaju da prežive prve godine Imperije.

Solo: Priča Ratova zvezda

Han Solo, Čubaka i Lando Kalrisijan u mladim danima. Praviš sebe. Gubiš nevinu veru. Dobijaš „Milenijumski soko“.

Obi-Van Kenobi

Deset godina nakon Epizode III. Obi-Van čuva mladog Luka i sukobljava se sa svojim bivšim učenikom - sada Dartom Vejderom.

Pobunjenici

Početak pobune! Grupa buntovnika okupljenih na brodu „Duh“ sukobljava se sa inkvizitorima i Imperijom. Uvod u širu revoluciju.

Andor

Mračan, politički triler o radikalizaciji i početku organizovanog otpora. Kasijan Andor kao lice običnog čoveka koji postaje revolucionar.

Aleksandar Panić