Bračni par Jordan (90) i Draga (88) Vučković iz Predejana živi sa svega 11.000 dinara, deda Jordanove poljoprivredne penzije. Stari i bolesni jedva krpe kraj sa krajem. Izgradnjom auto-puta na Koridoru 10 ostali su i bez njive sa koje su ubirali plodove lešnika i oraha. Njiva im je bila dodatni izvor prihoda.Osim nemaštine muči ih i to što su sami. Obilazi ih jedino ćerka Gordana Ljubenović (61) koja živi na drugom kraju varošice.
Za Gordanu je situacija u kojoj se nalaze ona i njeni roditelji potpuno bezizlana. Podnosila je zahtev za ostvarivanje prava na tuđu negu za roditelje koji ne mogu sami o sebi da brinu, ali je odbijena iako njen otac zbog katarakte ne vidi i ne može sam da se kreće. Majka je takođe iznemogla I bolesna. Na porodičnoj kući deda Jordana i bake Drage u kojoj žive sami je spomen ploča sina koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći vraćajući se sa fudbalske utakmice.
“Godinama su tugovali i provodili vreme na groblju dok su mogli da odlaze, zbog toga je I postavljena spomen ploča na kući u znak sećanja na sina. Brat mi je poginuo sa 19 godina i ostalo je sve na meni, nema ko da mi pomogne. Njiva je uništena to mi je najviše krivo. Od toga smo živeli, a sada nema ništa, auto-put je napravljen preko njive. Bar da smo dobili novac da moji roditelji imaju za lekove. Pokušali smo i pravnim putem, tužili smo, ali sve je ostalo na tome. Imaju dosta predmeta vezano za izgradnju auto-puta tako nam je rečeno. Izmeštanjem dela korita Južne Morave uništena nam je njiva. Reka je sve odnela letos kada je bilo poplava. Sadila sam i krompir, papriku i luk. Šta da kažem osim da roditelje ne mogu da ostavim same i nemoćne bez dovoljno para za život. Samo za pelene dajemo 10.000 dinara. Treba kupiti lekove sredstva za higijenu, ti ljudi trebaju da se prehrane. Spavam na stolicama , budem do ponoći uz njih pa idem kući, a onda ujutru ponovo dolazim da ih obiđem, spremim jelo I nahranim. Trpim… Trenutno majka ima temperature, nemam kola da je odvedem kod lekara u Grdelicu. Hitna pomoć ne može da dođe, kažu dovedite majku. Otac ne vidi, suše mu se zenice, ima kataraktu više puta je i padao. Imao je prelom ruke prošlog leta. Hranim, oblačim i presvlačim" - kaže njihova ćerka.
"Obraćala sam se svim nadležnim institucijama odbijeni smo za tuđu negu, uložila sam žalbu i tu sam odbijena. Kome onda daju tuđu negu, pokretnima?”, pita se Gordana koja je i sama ostala bez posla. Radila je u trgovini. Sada sa 22 godine staža čeka godine starosti da bi otišla u penziju. Ona i suprug žive sa suprugovom penzijom od 19.000 dinara.
“Nemam kome roditelje da ostavim, da bih ponovo podnosila zahtev za tuđu negu. Treba otići do Leskovca”, kaže Gordana.
Gordana je prethodnih dana na Koridoru čekala i ministarku Zoranu Mihajlović koja boravi na jugu Srbije gde obilazi radove na deonici auto- puta kroz Grdeličku klisuru. Veruje da bi joj ministarka pomogla da na neki način izađe iz bezizlazne situacije u kojoj se nalazi.
“Verujem da bi me ministarka saslušala, želim da dođem do nje?”, kaže Gordana.
T.S.
