BEOGRAD/NIŠ - Ljubiša Jovanović iz okoline Niša sa porodicom okrenuo se ozbiljnijoj proizvodnji crvenih bobica posle, kako kaže izlečenja raka debelog creva.
Zahvalan, pošto su njemu između ostalog i godži bobice pomogle u izlečenju odlučio je sa suprugom i sinovima da krene u ozbiljniju proizvodnju. Sinovi Nemanja i Nikola inžinjeri voćarstva su svoje znanje i praktično primenili da podignu plantažu i rasadnik lekovitih bobica na jugu Srbije. Podigli su plantažu, krenuli da istražuju, proučavaju, prodaju plodove i sadnice, piše Agroklub.
Jovanovići jedini u Evropi imaju crni godži
Godži raste kao žbunasto drvo, dostiže visinu dva do tri metra. Obavezna mera nege svakog proleća je rezidba kojom se oblikuje krošnja u vidu kišobrana. Plodovi su sočni, narandžasto-crvene boje, duguljastog oblika, dugi do tri centimetara. Specifičnog slatkastko-kiselkastog ukusa.
U svom rasadniku i oglednoj plantaži imaju 11 varijateta godžija, a jedini u Evropi imaju crni godži (black goji berry), koji se ubraja u najlekovitije i najprofitabilnije biljke danas.
"Retka, najskuplja i jako lekovita biljna vrsta. Za sada malo poznata i još uvek nedovoljno proučena. Specifična je berba crnih bobica obavlja se pincetom sa peteljkom da ne bi došlo do isticanja soka i oksidacije", kaže Ljubiša.
Crne bobice obiluju bogatstvom antocijana i oligomerni proantocijanidini (OPC) 3690 mg u 100 grama.
Jedan od vrlo moćnih antioksidanata pronađenih u prirodi, koji ima sposobnost da brzo i efikasno izbacuje slobodne radikale iz organizma. Bogat izvor gvožđa i drugih vitamina i minerala. Dnevna doza tri do šest grama.
Godži se može gajiti na zemljištima koja su plodnija, ocedna i sunčanim terenima. Uspeva na nadmorskim visinama od 100 do 1.000 metara.
"Gaji se plantažno i u baštama za svoje potrebe. Može da se sadi tokom cele godine od marta do kasne jeseni. Razmak u redu je metar, a između redova 2,5 m. Za podizanje plantaže potrebni su stubovi i žice (špalir), zalivni sistem kap po kap kao i protivgradna mreža", kaže Ljubiša.
Biljka cveta od juna do novembra, sazrevanje plodova je sukcesivno. Berba se obavlja ručno u malim posudama kako bi se izbegla oštećenja. Mogu se čuvati zamrznute duže vreme. Suše se na suncu u tankom sloju.
Biljka prve plodove daje u godini sadnje, u drugoj godini po stablu ima oko kilogram ploda, treća godina tri kilograma ploda. Svake sledeće godine utrostručuje se rodnost.
Sa hektarom od 4.000 sadnica i otkupnom cenom od pet evra po kilogramu, očekivana zarada u trećoj godini je oko 60.000 evra po hektaru. Godži bobice svojim ukusom i neodoljivo lepim izgledom konzumiraju se u svežem i suvom stanju. Preporučena dnevna doza crvenih godži bobica je 20 do 50 grama, a crnih tri do šest grama.
Godži bobice nazivaju svetom biljkom zahvaljujući lekovitom dejstvu. Poreklom je sa Tibeta. Bobice obiluju vitaminom A
Bobice godžija smatraju se hranom sa najviše hranljivih materija, obiluju bogatstvom esencijalnih amino kiselina, vitaminom C, oligoelementima, gvožđem, bakrom, kalijumom, cinkom. Jedan od najbogatijih izvora vitamina A i karotenoida.
(Kurir.rs/Agroklub/Marija Spasić)
