Stefan i Miloš Đorđević imaju devet i jedanaest godina i odrastaju na selu. Oni su već pravi mali domaćini i zato ne čudi što tačno znaju sa čim raspolaže njihovo imanje.
“U našem domaćinstvu ima pet, krava, troje teladi, pet bikova, jedna junica, traktor i mašine. Kad su telad mala, čim dođem iz škole dajem im mleko, da ne budu gladni”, priča Stefan.
Dan ovih malih velikih ljudi, razlikuje se od onoga koji provode njihovi vršnjaci u gradu, i iako tek stasali, desna su ruka svojim roditeljima u svakodnevnim obavezama. Ova dvojica mališana poznaju sve seoske poslove i ništa im ne pada teško, i svojim vrednim ručicama učestvuju u radu i leti i zimi.
“Brat i ja sve poslove delimo. Tovarimo silažu i dajemo kravama dok roditelji nisu kod kuće. Kad porastem želeo bih da ostanem na selu, popravljam mašine i gajim stoku”, kaže ovaj vredni dečak.
Otac Gojko ponosan je na svoje sinove i kaže da je škola ipak na prvom mestu, ali i da imaju i svoje obaveze na imanju koje ih ne opterećuju.
“Od kako su prohodali, većinu poslova su naučili i mogli bi da ih odrade, što se kaže – kao matori. Cilj mi je da odrastu u dobre ljude, a za sve ostalo moraće sami da se izbore, ja ću ih uvek podržati u svemu”, rekao je Gojko.
Ovi vredni dečaci svoj karakter će definitivno iskaliti ne samo kroz igru, već i radeći poslove koji će od njih napraviti časne ljude.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
