U Srbiji postoji "čardak ni na nebu ni na zemlji". Nalazi se na samo nekoliko kilometara od Bele Palanke, u neposrednoj blizini lokalnog puta koji od ovog mesta vodi do sela Oreovac. Već skoro 40 godina kućica izgrađena na steni višoj od 12 metara, odoleva vremenu.
Vlasnik kućice, šezdesetsedmogodišnji Miroslav Mika Pavlović iz Bele Palanke, siguran je da je njegova građevina po mnogo čemu jedinstvena u zemlji, između ostalog, i po tome što se na stenu oslanja dužinom od svega 25 centimetara, dok preostala dva i po metra "vise u vazduhu".
Pavlović, samouki građevinski radnik, ističe da je kućicu od sedam-osam kvadrata sam projektovao, a izgradio uz pomoć prijatelja.
"Kućica je sigurno jedini objekat u ovom kraju koji je početkom osamdesetih godina prošlog veka izgrađen od krova do poda. Nijedan naš stručnjak u to vreme nije projektovao kuće tako da se one oslanjaju na krov. Čak su i doktori građevine počeli to da rade mnogo kasnije", ističe Pavlović.
Naglašava da je kućicu na steni izgradio tako što je prvo izbetonirao betonsku ploču, a potom za nju pričvrstio krov, zidove, pod i terasu.
Prethodno je sa stene, da bi je poravnao, morao da odvali komade koji su bili teški više od jedne tone.
Pavlović objašnjava da je stena na brdu Popov vrh, nadomak njegovog rodnog sela, za njega bila uvek nešto posebno i zbog toga je na njoj izgradio kućicu za odmor.
"S tog mesta vidi se čitav ovaj kraj - Divljansko jezero, Divljana, manastir Sveti Dimitrije, Orevačko polje. Vidi se čitava Suva planina. Čim mi se ukazala prilika, kupio sam šumu i stenu i krenuo da gradim kućicu. Bile su mi potrebne dve godine da je, uz pomoć prijatelja, završim", govori Pavlović.
"Svaki komad materijala, alate, džakove cementa i sve ostalo, na leđima smo nosili uz brdo do stene", naglašava Pavlović.
Prema njegovim rečima, njegovi zemljaci najpre nisu odobravali poduhvat u koji se upustio.
"S porodicom i prijateljima proveo sam u kućici zaista divne trenutke, jer je ovde priroda netaknuta, a ja sam čovek iz prirode. Ma koliko da sam umoran, kada dođem ovde, posle deset minuta sam bolje. Zato kućicu zovem 'odmorom za dušu", naglašava Pavlović.
Prema njegovim rečima, nema čoveka koji prođe tim krajem a ne zastane da bi fotografisao kućicu.
"Samo sam želeo da ostavim trag na steni. Bio sam svugde u inostranstvu, radio puno, video sam slične kuće i želeo da tako nešto napravim i u svom selu. Nisu mi ljudi tada verovali da ću uspeti, a evo, i posle 35 godina oduševljavaju se kada je vide, veli Pavlović koji je na steni je pronašao svoj mir", kaže on i na kraju dodaje:
"Ne smeta mi što nemam struju, vodu niti telefon. Vazduh je ovde odličan, moja ćerka skoro svaki dan ovde dovede svoje dete, prija joj da boravi na ovoj visini. Ovde donesemo hranu i vodu i dete uživa. Kada se vrate u Palanku, spava kao beba".
(Kurir.rs/Facebook/Geografija interesantno)
NE PROPUSTITE
