ORIGINALNA IZLOŽBA U TRSTENIKU: Ovo je veoma retko u Srbiji

Izložba „Iščezli svet minulih epoha“ autorke Biljane Čkonjević, kustoskinje, predstavljena je u izložbenom prostoru Muzejske zbirke Trstenik. Izložba je izazvala veliko interesovanje, te je izložbena galerija bila mala da primi odjednom svu zainteresovanu publiku. Posetioci na otvaranju izložbe, koju je pratilo i stručno kustosko vođenje, su imali prilike da vide izložene fosilne ostatke životinjskog sveta koji predstavljaju ključne dokaze za rekonstrukciju istorije života na našim prostorima. Izložbu prati i 16 zanimljivih i veoma lepo i jasno ilustrovanih panoa koji daju dodatne informacije o eksponatima.

- Narodni muzej Čačak kao čuvar kolektivne svesti uz materijalno blago koje poseduje, a koje je stručno raspoređeno po različitim zbirkama, predstavio je deo prirodne kulturne baštine, na osnovu koje je izvršena rekonstrukcija nekadašnjeg živog sveta prikazanog na izložbi „Iščezli svet minulih epoha“, autora Biljane Čkonjević, paleontologa Narodnog muzeja Čačak.

Iz svoje zbirke izdvojila je interesantne primerke fosila, grupisane po sistematskoj
pripadnosti, geološkoj starosti i mestu nalaska. Uspela je da dočara ključne faze u istoriji
Zemlje i evolucije živog sveta. Pažljivo je birala fosile iz različitih odeljaka geološke istorije
i imala za cilj da posetiocima približi nekadašnji živi svet sa naših prostora.

Primerci fosila koji su prikazani na panoima imaju posebnu vrednost sa više aspekata: kako muzeološkog, obrazovnog, tako i naučnog, jer su nađeni na mestima koja nisu više dostupna istraživanju a njihovo dalje proučavanje omogućava da se geološka prošlost približi očima javnosti.

O značaju Izložbe govorila je i Biljana Čkonjević, paleontolog iz Čačka.

-Izložba „Iščezli svet minulih epoha“ predstavlja jedno putovanje u daleku geološkuprošlost. Prikazani su nekadašnji oblici života koji su ostali sačuvani u stenama zemljine kore. Pružaju nam mnogo informacija o geološkoj istoriji, a izgledaju kao umetnička dela prirode. Ti prirodni fenomeni su od izuzetne važnosti za dalja proučavanja, a paleontolozima daju mogućnost da taj nekadašnji živi svet približie javnosti što je i cilj ove izložbe, kazala je autorka izložbe.

Na izložbi su predstavljeni najatraktivniji fosilni ostaci iz doba mezozoika

karakteristični po svojoj izuzetnoj brojnosti i raznovrsnosti (razne vrste mekušaca iz prve vitrine, amoniti i na panou), u drugoj vitrini su korali, razne vrste puževa (nerinea, natica, akteonele i oni konusi; svi su iz Dragačeva i iz peroida krede). Fosilni jež onaj kao cvet je iz kasnijeg perioda, a to je dokaz šta sve zemlja može da iznedri, kao remek delo prirode.
U prvoj vitrini na prvom postamentu su dva trilobita (kao račići) i graptolit (kad se
bolje zagleda vidi se kao iscrtano kamenje) – oni su iz paleozoika, od pre 500 miliona godina.
U trećoj vitrini Rudisti – čine jednu celinu i zaista predstavljaju možda i najatraktivniji
fosilni materijal.To su neobične izumrle morske školjke sa dva nejednaka kapka, desni,
prirastao kapak je koničan ili cilindričan, levi je u vidu poklopca, ravan ili blago konveksan.

Najkrupniji predstavnici dostizali su vinu do jednog metra. Nemaju bliske srodnike
među današnjim školjkama. ( izgledaju kao okamenjeni rogovi i po njima je dobila ime i jedna
planina u Francuskoj, planina rogova ili rogata planina). Izumiru krajem krede.
U četvrtoj i petoj vitrini su predstavnici pleistocenske epohe iz redova krupnih sisara i
svojevrsni su simboli ledenog doba. ( Tu su zubi mamuta iz vaše i naše zbirke, zub konja iz tog peroda, rog bizona, lobanja džinovskog jelena, i zub pećinskog medveda iz pleistocena (pre 10.000 godina).

Svi ovi pomenuti organizmi sačuvali su se do danas procesom fosilizacije, koji obuhvata skup fizičkih, hemijskih i bioloških fenomena koji su delovali na organizme od momenta njihovog uginuća do pretvaranja u fosil. Čuvaju se u Paleontološkoj zbirci Narodnog muzeja Čačak, kojom rukovodi paleontolog Biljana Čkonjević, kustos muzeja i osnivač ove zbirke.

Živomir Milenković