MOMO KAPOR – ZLATNI PRESEK: U Legatu Milića od Mačve u Kruševcu otvorena izuzetna izložba
U Legatu Milića od Mačve u Kruševcu otvorena je izložba "Momo Kapor – Zlatni presek". Izložbu je otvorio Ivan Manojlović, gradonačelnik grada Kruševca, a ljubiteljima umetnosti i poštovaocima dela srpskog velikana su se obratile Ljiljana Kapor i direktorka KCK Marija Cvetković.
U okviru Vidovdanskog programa – u Legatu Milića od Mačve, u organizaciji Kulturnog centra i zadužbine „Momčilo Momo Kapor“, priređena je izložba slikara i pisca Mome Kapora, jednog od protagonista beogradske pripovedačke škole, pod nazivom „Zlatni presek“.
Uvodnu reč dao je urednik Legata Nebojša Lapčević, koji je rekao da se po drugi put u ovom izložbenom prostoru prikazuju dela barda srpske umetnosti i kulture.
- Zahvaljujući sjajnoj saradnji Zadužbine „Momčilo Momo Kapor” i naše ustanove, po drugi put u Kruševcu je realizovana izložba, sa ciljem retrospektivnog pogleda na rad poznatog srpskog književnika i slikara koji se na domaćoj kulturnoj sceni istakao i u formi crteža. Na izložbi, koja će biti postavljena narednih mesec dana, izloženo je tridesetak akvarela, crteža i slika rađenih na ulju i pastelu, a neki od radova prvi put su prikazani domaćoj publici, izjavila je direktorka Kulturnog centra Marija Cvetković.
Izložbu je otvorio gradonačelnik Ivan Manojlović.
- Momo Kapor nije bio samo slikar, ni samo pisac. Bio je umetnik u najdubljem i najširem smislu te reči – hroničar duše jednog vremena, ispisivač svakodnevice i boemskog duha , čuvar lepote običnih trenutaka. Njegova dela, bilo da su reči ili slike, uvek su nosila onaj karakteristični, kaporovski šarm: nežnost, ironiju, nostalgiju i toplinu, istakao je Manojlović.
Momina supruga Ljiljana Kapor je podsetila na stvaralaštvo umetnika koji je ostavio neizbrisiv trag u slikarstvu i u književnosti.
- Momine slike nam poklanjaju jedan iščezli i skoro zaboravljeni svet pun nostalgije, ljubavi i lepote. Nije bilo dana bez nekog krokija, slike, crteža… Ako nije radio ilustracije za svoje knjige, to je činio za tekstove svojih prijatelja. Posebno mesto u njegovom delu zauzimaju portreti koje i večeras imamo prilike da vidimo – Desanke Maksimović, Duška Radovića, Branka Ćopića, patrijarha Pavla…, istakla je ona.
Momčilo Momo Kapor je bio po obrazovanju akademski slikar, u književni život Srbije ušao je 60 – ih godina prošlog veka i objavio više od 50 knjiga i romana. Prevođen je na mnoge svetske jezike. Sam je ilustrovao svoje knjige, negujući poseban lirski crtački stil. Bio je dugogodišnji novinar kolumnista vodećih beogradskih listova. Njegov opus upotpunjuje 20 – ak radio, TV i pozorišnih drama i nekoliko filmskih scenarija. Po njegovim knjigama, snimljeno je nekoliko igranih filmova. Svoje slike izlagao je retko, ali širom sveta. Bio je redovni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
Momo Kapor je bio i lični prijatelj i kolega Milića od Mačve u čijem su se Legatu svojim delima ponovo susrela dva doajena srpske umetnosti i kulture.
