Nekad se znalo kako Romi proslavljaju Đurđevdan, uz nekoliko jagnjića na ražnju, pesmom i igrom uz trubače... Ove godine je bilo teško pronaći takvu sliku.Slavlje je bilo skromno, i skromnije od skromnog... Na drvenom štapiću Dobrica Radulović je u beogradskom naselju Marinkova bara s drugarima vrteo po krilce od pileta!- Siromašni su ljudi, nemaju novca da slave kao nekad i to je već nekoliko godina tako. Svako obeleži na neki svoj skroman način - kaže Dobrica.
Nekoliko ulica dalje zatičemo Sofru Bekima kako sređuje dvorište. Na pitanje da li slavi Đurđevdan, sleže ramenima.- Nemaština je velika, ja nisam ni obeležio, nemam para. Pre je to bilo veselje na nivou, uz trubače i jagnjiće, cela ulica je bila puna ljudi... Sad vidite i sami. Retko ko ima da okrene nešto na ražnju, retko ko da i zaigra - veli Sofru.
Nedaleko odatle začusmo muziku i do nas dopre miris pečenja. Pokucasmo na kapiju Anđelka Nikolića. Dočekuju nas ko najrođenije. Na ražnjevima se vrte tri jagnjeta.- Moja porodica obeležava skromno. Velika je nemaština. Nekad je bio običaj da koliko muške dece ima u kući, toliko se jagnjića peče. Danas neki imaju samo za jedno ili, nažalost, nemaju ni za jedno. Ja sam radio mesec i po i dan i noć da prikupim 300 evra za tri jagnjeta. Ipak je danas Đurđevdan - priča Anđelko.
Ovaj radnik „Gradske čistoće“ priseća se da je nekad svaka kuća zvala trubače.- Neki su otišli odavde u inostranstvo, oni su se spasli, a mi koji smo ostali, mi se i dalje mučimo i radimo. Ali čuvamo tradiciju. To je važno - reče nam domaćin, a onda Nikolići zaigraše. Što kaže, Đurđevdan je, valja se.
Duplo veseljeSLAVILI SVADBU I SLAVUSonja V. juče je oženila sina u opštini, a veliko veselje ispod šatora sledi nakon crkvenog venčanja:- Uvek mi je bila želja da oženim sina na Đurđevdan. Živim u Beču, a tamo se Đurđevdan slavi ekstra, na velikoj livadi vrte se jagnjići, peva se i igra.
