icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

PORAŽAVAJUĆE: Godišnje umre 750 pacijenata na dijalizi

Problemi bubrežnih bolesnika u Srbiji

PORAŽAVAJUĆE: Godišnje umre 750 pacijenata na dijalizi

Doktor
Na povećanu smrtnost utiču duge liste čekanja za ugradnju fistule - hirurškog spoja arterije i vene na podlaktici, loša organizacija prevoza pacijenata, kao i nedostatak rehabilitacionih centara

Svake godine u Srbiji umre 750 bubrežnih pacijenata, od oko 4.500 koji se nalaze na terapiji dijalizom. Taj broj mogao bi biti prepolovljen da se na ugradnju fistule, kojom se osigurava bezbednija i bolja dijaliza, ne čeka i po šest meseci.

Na to upozorava dr Ljubinko Todorović, predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije, koji inače na dijalizu ide već četiri godine.


- Dijaliza predstavlja veštačku zamenu za bubreg. I dok se u svetu ide ka tome da se dijaliza svih pacijenata obavlja putem fistule, hirurškog spoja arterije i vene na podlaktici, kod nas samo 20 odsto pacijenata tako započinje lečenje - kaže za Dr Kurir dr Todorović i ističe da je glavni uzrok tome predugačka lista čekanja za tu intervenciju.

- U Srbiji se dijaliza najčešće započinje ugradnjom katetera, plastične cevi koja se hirurškim putem uvodi u stomak, blizu pupka, i njegova uloga je uklanjanje štetnih materija iz organizma. Međutim, infekcije od katetera su čak sedam puta češće, jer on viri iz tela i kao takav predstavlja mesto ulaza infekcije - ističe naš sagovornik.


On kaže i da su loša organizacija prevoza bolesnika i nedostatak rehabilitacionih centara za dijalizu takođe problemi koji utiču na kvalitet lečenja. Naime, oko 200 pacijenata iz Beograda svakog drugog dana putuje do Barajeva, Mladenovca i Lazarevca, a situacija je još gora u unutrašnjosti.

Uprkos svim problemima, za oporavak je, kako ističe dr Todorović, ipak važna i lična odgovornost. Sa tim je saglasna i dr Snežana Gajić, načelnik odeljenja hemodijalize KBC „Dr Dragiša Mišović“, koja napominje da bolesnici koji se dijaliziraju moraju voditi računa o ishrani.


Naročito je potrebno da postoji redukcija namirnica s povećanim vrednostima kalijuma, natrijuma, fosfora, kao i proteinske dijete. Potrebna je nadoknada vitamina - vitamina B kompleksa, folne kiseline, vitamina C, vitamina D, nadoknada gvožđa, kalcijum karbonata i bikarbonata - navodi dr Gajić i dodaje da je potrebno izbegavati stres, pušenje, imati dobru psihosocijalizaciju i što više boraviti u prirodi, uz umerenu fizičku aktivnost.

 

Opasne su pridružene bolesti
PROBLEME IZAZIVAJU POVIŠEN PRITISAK I ŠEĆER

Prestanak rada bubrega najčešće izaziva povišen krvni pritisak, šećerna bolest, kao i česte infekcije urinarnog sistema. Međutim, dr Snežana Gajić ističe da se, nažalost, pacijenti koji su na dijalizi suočavaju i s brojnim drugim oboljenjima.

- Najčešće je reč o bolestima srca, pluća, kostiju, o povećanoj sklonosti infekcijama, kao i gastroenterološkim, hematološkim i drugim poremećajima. Ipak, ta oboljenja se redovnom terapijom nadležnih specijalista uspešno leče i kontrolišu - kaže dr Gajić i dodaje da poseban problem predstavlja hepatitis B, koji zahteva prevenciju u smislu redovne vakcinacije.

- Teškoće može da izazove i hepatitis C, koji zahteva tretman infektologa - naglasila je sagovornica Dr Kurira.

Simptomi kod ljudi čiji bubrezi gube funkciju

- mučnina
- povraćanje
- smanjenje ili prestanak mokrenja
- znaci anemije
- stalna pospanost
- uznemirenost
- drhtanje
- poremećaj svesti
- u krvi su povećane vrednosti uree uz poremećene elektrolite

Unositi dva do tri litra tečnosti dnevno, cigarete zaboraviti

- preporučuje se što manji unos namirnica s povećanim vrednostima kalijuma, natrijuma i fosfora
- preporučuje se korišćenje vitamina B kompleksa, folne kiseline, vitamina C, vitamina D, nadoknada gvožđa, kalcijum karbonata i bikarbonata
- unositi dva do tri litra tečnosti dnevno
- infekcije i kamen u bubregu uporno lečiti
- ukoliko postoji problem s bubrežnom funkcijom, izbegavati nefrotoksične lekove i rendgenska kontrasna sredstva
- izbegavati stres i konzumiranje cigareta
- boraviti u prirodi koliko god je to moguće, uz umerenu fizičku aktivnost

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...