Organska, zelena, sveža, lokalna - sve su to reči kojom se opisuje hrana koja je postala ogroman hit u zapadnim delovima sveta, ali i vrlo unosna industrija. Kada je kupujete mislite da time činite bolje za svoje zdravlje i samu planetu, ali o toj temi treba bolje razmisliti, upozoravaju stručnjaci iz "New Scientista".
Naime, oni navode dokazane činjenice koje organsku hranu prikazuju u sasvim drugačijem svetlu: Kupovanje lokalne hrane smanjuje "ugljeni otisak" Pojam ugljenog otiska, ili još poznatiji po svom engleskom nazivu "carbon footprint", mera je za ukupnu količinu emisije gasova koju neke osobe, kompanije, događaji ili proizvod uzrokuju.
Iako proizvođači i distributeri organske hrane populariziraju ideju kako kupovinom hrane kod lokalnih trgovaca ostavlja mali ugljeni otisak, realnost je ta da se količina gasova koju proizvode grejani staklenici za hranu nije ništa bolja od ugljenog otiska koji ostavljaju avioni.
Organska hrana je zdravija jer postoji 30 odsto manja verovatnoća da je zagađena pesticidima u odnosu na neorgansku, GMO hranu, ali organska hrana ipak sadrži niz hemikalija, potvrdili su američki naučnici sa Stanford-a koji su proučili zaključke 237 pređašnjih studija.
Uprkos uvreženom mišljenju da je organska hrana zdravija od one neorganski uzgojene, naučnici tvrde da za to nema dokaza. Ni povrće, ni voće, kao ni meso iz organskog uzgoja nije bogatije vitaminima i hranljivim supstancama od neorganske hrane. Naučnici su takođe otkrili da organski uzgojena hrana sadrži više azota, ali tvrde da je to najverojatnije posledica drugačijeg đubriva i stupena zrelosti voća i povrća. Osim toga, organsko mleko i piletina sadrže više omega-3 masnih kiselina, ali to je potvrdilo vrlo malo studija, pa ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je ono zdravije od neorganskog.
"Ljudi treba da jedu više voća i povrća, bez obzira na to kako je uzgojeno", objasnila je nadležna pomenutog istraživanja, Kristal Smit-Spangler. 
Ovo istraživanje je izazvalo niz kritika američkog udruženja "Soil", poznatog promotera organske hrane, koji tvrde da kod hrane neorganskog porekla, naročito piletine, postoji tri puta veći rizik od bakterija otpornih na antibiotike nego kod organski uzgojene hrane. Organske farme su dobre za bioraznolikost Čim vide da na nečemu piše "organsko", ljudi pogrešno pretpostavljaju da je reč o proizvodima bez pesticida, a samim tim i sinonimima za nešto zdravo. Činjenica je da je zbog nedostatka hemijskog inžinjeringa, uobičajenih postupaka uzgoja kao i korišćenja pesticida za odbijanje parazita, u organskoj proizvodnji su potrebne veće količine zemlje kako bi se ostvario dovoljan rod i prihod.
Zagovornici organske hrane tvrde kako to stvara veću biološku raznolikost. Ali, sve češće se događa da organski uzgoj ugrožava prirodu. U tropskim krajevima, na primer, velike bio farme su počele da zadiru u područje prašuma, što sve češće rezultira s njihovom sečom.
(Express.hr)
