Nagli skokovi i pad temperature poslednjih dana postali su česti, što mnogim ljudima pravi poprilične zdravstvene probleme.
Zato veliki broj njih pažljivo prati vremensku prognozu kako bi se adekvatno pripremio za ono što sledi. Iako možda zvuči kao šala, osobe koje pate od glavobolje i reume nekad su bolji prognostičari vremena od meteorologa jer tegobe koje tada osećaju utiču na zdravlje i raspoloženje, spavanje, koncentraciju, kao i na stanje hroničnih bolesnika (astmatičara, srčanih bolesnika...).
Zašto telo reaguje
Hladnoća, manjak svetla, nizak atmosferski pritisak i drugi nepovoljni uticaji dovode do različitih tegoba, poput nervoze ili depresivnog raspoloženja, povećanog umora, nemira i teskobe. Kad duva hladan i jak vetar, u vazduhu se povećava elektricitet koji naše telo prenosi, a zbog toga slabe prirodne odbrambene sposobnosti teže podnosimo bol. Početkom zime, naročito kad temperatura iz minusa skoči u veliki plus, tegobe su češće zbog povećane vlažnosti vazduha koja utiče na elastičnost i čvrstoću zglobova.
Ko su meteoropate?
To su veoma osetljive osobe koje su usled promene vremena sklone variranju raspoloženja, bolovima i drugim neprijatnostima. Njihovo telo se teško prilagođava vetru, vlazi, kiši i naglim skokovima temperature i odbija da se prilagodi tim promenama. Među najugroženijima su osobe srednjih godina, posebno žene, a meteoropatija pogađa i ostale, od male dece do starijih osoba. S ovim tegobama najčešće se susreću oni koje boluju od artroze, reume, alergije, srčanih bolesti, astme i migrene. I stres takođe povećava osetljivost na klimatske promene.
Šetajte i boravite u prirodi
ŠTA ĆE OLAKŠATI TEGOBE?
Kad ste kod kuće, dobro osvetlite prostoriju. Svi, a naročito meteoropate, treba što više vremena treba da provode u prirodi, da pešače, unose dovoljne količine tečnosti i vitamina. Preporučuje se izbegavanje alkohola, jer on povećava telesnu temperaturu, a smanjuje nivo tečnosti u organizmu. Ako pripadate grupi koje promena vremena samo oneraspoloži, pokušajte da uzmete malo crne čokolade.
REČ STRUČNJAKA Dr Dalibor Dragišić, kardiolog
ZIMI IMA VIŠE SRČANIH UDARA
Promena temperature od više stepeni u kratkom vremenskom periodu ne ostavlja organizmu dovoljno vremena da se adaptira na nove okolnosti. Niske temperature prouzrokuju sužavanje arterija, ograničen protok krvi i manjak kiseonika koji dopire do srca, koje zbog hladnog vremena brže pumpa krv kako bi održalo toplotu tela. Upravo zato dolazi do porasta krvnog pritiska, pa zimi imamo više srčanih udara. Ovakav napor predstavlja dodatni rizik po zdravlje starijih ljudi, posebno onih koji su opterećeni i drugim hroničnim bolestima, pa je važno da se propisana terapija uzima redovno. Ne pretopljavajte se previše kada je temperatura u plusu i ne oblačimo lagano kada je napolju veliki minus, kaže dr Dragišić.
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
