Najčešća vrsta sagorevanja je ona koja se događa na poslu, a do nje može doći iz više razloga.
Ako imamo previše zadataka koje fizički ne stignemo da završimo u nekom roku, ako je neki zadatak za nas prezahtevan ili nemamo mogućnost kontrole nad njim… Razlog može biti i osećaj da nismo adekvatno nagrađeni za svoj trud.
Kako prepoznati da je reč upravo o sagorevanju?
Postoje neke fizičke tegobe koje nam daju jasno do znanja da nešto nije u redu. Najveći deo ljudi na taj način i otkrije da nešto nije u redu. Dok god je u pitanju nešto psihički to se malo zatomljuje, ali kada fizički stvari krenu nizbrdo onda nam je jasno da se nešto zbiva.
Uglavnom je to jedan pad imuniteta koji se manifestuje na način da smo jako često bolesni. To mogu biti i neki hronični, neodređeni bolovi koji nemaju neki tačan uzrok zašto su se pojavili.
Psihologinj Kristina Bačkonja naglašava kako je važno ne ignorisati znakove koji nam i pre onih fizičkih mogu ukazati na to da bismo trebali stati na kočnicu. To može biti nesanica, razdražljivost, bezvoljnost i raznorazne druge tegobe.
Posebnu pažnju na mogućnost sagorevanja treba usmeriti oni koji rade poslove koji podrazumevaju kontakt s ljudima. Takođe, može se raditi i o nekim profesijama gde je čovek doslovno ugrožen – recimo policija, vatrogasci, službe u kojima zaista dolazi do neke ugroze čak i fizičke prirode.
Ipak, sagorevanje se ne događa nužno samo ljudima koji rade vrlo stresne poslove, nego i onima koji sami sebi stvaraju stres. Dobivamo postavljene visoke ciljeve, s druge strane imamo i sami neka visoka očekivanja od sebe, ako nemamo visoka očekivanja onda nismo dovoljno dobri. I zato čuvajmo svoje zdravlje pre nego što naše telo samo pošalje signale koji će nam dati do znanja da smo ga zanemarili.
Kurir.rs/Ordinacija.hr, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
