Bipolarni afektivni poremećaj, poznatiji kao manično-depresivna psihoza, spada u poremećaje raspoloženja. Odlikuje se ponavljanjem epizoda povišenog raspoloženja, uz povećanu energiju i aktivnost - manično i hipomanično stanje i epizode depresije. Oboleli je u jednom periodu euforično raspoložen, zatim nastupa potpuni pad. Zbog visoke učestalosti depresivnosti, težine posledica, narušavanja međuljudskih odnosa, društvenih kontakata i funkcionisanja na poslu, kao i relativno česte mogućnosti ideja o samoubistvu, smatra se jednim od većih zdravstvenih problema. Uglavnom se javlja u najplodotvornijem životnom dobu i od njega retko obolevaju osobe starije od 40 godina. Procenjuje se da bipolarni poremećaj u svetu ima 24 miliona ljudi.
Simptomi manične i hipomanične faze Simptomi su euforija, povišeno samopouzdanje, loše rasuđivanje, ubrzan govor, loša kontrola ponašanja, koja može da ide od uznemirenosti do agresivnosti, povećana fizička aktivnost, povećanje seksualnog nagona, slaba koncentracija, smanjena potreba za spavanjem, različita rizična ponašanja - trošenje novca, loša finansijska procena, zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci, riskantna vožnja - gubitak osećaja za realnost i nedostatak uvida u sopstveno stanje. Subjektivni osećaj osoba koje su u maničnoj fazi je prijatan. Oni se osećaju dobro. Često su vrlo zabavni, omiljeni u društvu zbog neprekidne želje za "akcijom", uvek raspoloženi i spremni na šalu. Okolina teško prepoznaje da su ovo simptomi bolesti.
Simptomi depresivne faze Pacijent ima osećaj tuge, beznadežnosti, porast anksioznosti, poremećaj spavanja, promene apetita - bilo u smislu povećanja ili nedostatka želje za hranom, osećaj manjka energije, stalni umor, nemogućnost uživanja ni u čemu i prestanak uživanja u aktivnostima koje su osobi do tada predstavljale zadovoljstvo, probleme sa koncentracijom i smanjenje svih sposobnosti koje osoba poseduje. Pošto su ova lica stalno umorna i bez energije, često odsustvuju s posla i iz škole, što ih sprečava da izvršavaju svakodnevne, rutinske obaveze.
Smenjivanje faza Može da bude takvo da maničnu fazu prati depresivna i da se one ritmično ponavljaju. Ali ne mora. Postoje osobe koje imaju više depresivnih nego maničnih faza i obrnuto. Svi nabrojani simptomi mogu da imaju dva nivoa: nepsihotični, kad nema gubitka veze sa stvarnošću, i psihotični, kad je čovek potpuno izgubio vezu s realnošću. Tada mogu da se jave sumanute ideje ili halucinacije.
Postavljanje dijagnoze Dijagnoza se postavlja nakon psihijatrijskog intervjua i pregleda. Za precizno određivanje stepena maničnosti, odnosno depresivnosti, postoje standardizovane skale.
Lečenje Bipolarni poremećaj je hronična bolest koja zahteva neprekidno lečenje, čak i u fazama kad se osoba oseća dobro. Primarni tretman podrazumeva psihofarmakoterapiju. U zavisnosti od dominantne kliničke slike koriste se antipsihotici, stabilizatori raspoloženja i antidepresivi. Vrlo bitan deo u lečenju ove bolesti predstavlja psihoterapija, koja je fokusirana na prepoznavanje negativnih modela ponašanja i pokušaj da se oni zamene zdravim i pozitivnim. Psihoterapija može da pomogne osobi da spozna šta potencira njene promene raspoloženja i uči pacijenta kako da se izbori sa stresom i izađe na kraj s momentima koji mogu da izazovu pojavu simptoma. Ukoliko se ne preduzme lečenje, simptomatologija se produbljuje i postaje ozbiljnija. U depresivnoj fazi to su ideje, namere i na kraju, kao najveći rizik i opasnost - pokušaj samoubistva.
Prevencija Ne postoji pouzdan način da se bipolarni poremećaj spreči, ali je od velike koristi da se prepozna i da se što pre interveniše, kako bi se ranije započelo lečenje.
Prognoza Bipolarni poremećaj je hronično oboljenje i podrazumeva neprestano lečenje. Pacijent uz disciplinovanost, redovno uzimanje lekova, dolaženje na kontrolne preglede, podršku porodice i upoznavanje sa svojom bolešću može zadovoljavajuće da funkcioniše, odlazi na posao i bira emotivne odnose.
Saveti za samopomoć Ako vam je dijagnostikovan bipolarni poremećaj, postoje načini da sprečite da blaže epizode prerastu u one intenzivnije. Treba obratiti pažnju na znake upozorenja, jer ako na vreme uočite promenu raspoloženja, sprečićete da se simptomi pogoršaju. Možete, zajedno sa ukućanima i uz podršku lekara, da otkrijete obrazac bipolarnih napada i šta je ono što ih izaziva. Pozovite lekara ako mislite da vam počinje manična ili depresivna epizoda. Uključite porodicu i prijatelje da prate rane znake, izbegavajte droge i alkohol. Ako primate terapiju, izuzetno je bitna disciplina kad je uzimate. Ne prekidajte da uzimate lekove ni kad se osećate dobro!
Psihoterapija pomaže pacijentu i porodici
Psihoterapijsko savetovanje nije samo od koristi oboleloj osobi već i njenoj porodici, koja uči da prepozna prve znake promene raspoloženja. Bitno je da porodica i pacijent nauče šta je bipolarni poremećaj, jer kad neko ima saznanja šta se zbiva, može na vreme da prepozna bolest i potraži pomoć i podršku. Terapija može biti individualna, ali i porodična, kada uključuje članove najužeg porodičnog okruženja. Okolina je ta koja može prva da evidentira da se osoba ponaša neracionalno i neobično, da se promenila.
Faktori rizika Blisko srodstvo s nekim ko boluje od bipolarnog poremećaja - roditelji, braća i sestre, stresni periodi u životu, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola, veliki traumatični događaji kao što je gubitak bliske osobe ili posla, promena posla, razvod...
Slavni pacijenti Mnoge slavne ličnosti imaju bipolarni poremećaj. Među njima su Ketrin Zita Džouns, Maraja Keri, Šinejd O'Konor, Mel Gibson, Žan-Klod van Dam... Istu bolest imali su i Ejmi Vajnhaus, Kurt Kobejn, Vinston Čerčil, Vinsent van Gog.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Shutterstock)
