"Poezija i muzika će sačuvati svet" čuveni Pero Zubac imao je jasnu i snažnu poruku i to kraj sina Miloša na novoj književnoj večeri
Cilj ovakvih večeri je da vas nasmejem. Volim da vidim nasmejana lica u publici, rekao je jedan od najvećih živih jugoslovenskih pesnika na Pesničko-muzičkoj večeri "Živa reč - Pero i Miloš Zubac"
Novi prostor Mocart fondacije u Ulici cara Dušana 35 na Dorćolu bio je mali da primi sve zainteresovane koji su došli da vide i čuju jednog od najvećih živih pesnika Jugoslavije Peru Zupca. Pesničko-muzičko veče "Živa reč - Pero i Miloš Zubac" donelo je u Beograd ponovo i "Mostarske kiše", ali i priče o velikanima s kojima se godinama družio bard srpske poezije i televizije. Veče s Perom samo je prvi u nizu događaja koje Mocart fondacija organizuje u okviru saradnje sa Udruženjem književnika Srbije. Program je otvorio Miloš Janković, pesnik i predsednik UKS.
- Nažalost, nećemo govori o mojoj omiljenoj temi "ja". Ima mnogo večeras ovde boljih pesnika od mene. Moj skromni govor od 45 minuta naterali su me da skratim. Udruženje književnika Srbije je najstarije na Balkanu i osnovano je 1905, prvi predsednik je bio Simo Matavulj, a sekretar Jovan Skerlić i ove godine proslavljamo 120 godina postojanja. Jedan od naših najistaknutijih članova je maestro Pero Zubac. Drago mi je što s Mocartom možemo da promovišemo pravu kulturu i umetnost - rekao je Janković.
Pero je u Beograd stigao u društvu svog sina Miloša, književnika, kantautora i scenskog pripovedača. Zajedno na sceni, otac i sin su publici priredili autentičan doživljaj.
- Poezija i muzika su nešto što će sačuvati svet. U ovim godinama kad se i odlučim da putujem, idem uvek sa sinom i njegovim bendom. Cilj ovakvih večeri je da vas nasmejem. Volim da vidim nasmejana lica u publici. Neka ovo potraje i neka se širi - rekao je Zubac na početku večeri i publici otkrio priče o svojim prijateljima i pesničkim uzorima poput Desanke Maksimović, Mire Alečković, Stevana Raičkovića, Miroslava Antića, Nikite Staneskua i Duška Trifunovića. Pričao je i kako je Miloš uspeo da spase jednu njegovu zbirku "Hazarske pesme".
- Našao je tu zbirku u jednoj vitrini i pitao me kako nema te knjige u mojoj biografiji. Za nju je vezana jedna zanimljiva priča. Nije tada bilo mobilnih telefona. Meni na vrata oko devet sati uveče dolazi treći čovek države s jednom vrlo konkretnom i pristojnom ponudom. Ne govorim nikad imena, a prvi čovek je tada bio Slobodan Milošević. Dugo smo razgovarali, ali sam odbio. Bio sam kažnjen i nisam mogao da objavim pet godina novu knjigu. Napisao sam tada "Hazarske pesme", koje niko nije hteo da objavi - prisetio se Zubac.
Recenzenti ove zbirke bili su Nikola Milošević i Dragoš Kalajić.
- Nije ni čudo što knjige nema kad vidim ko su recenzenti, kaže moj Miloš. Odneo sam je Tiki, privatnom izdavaču iz Beograda, ali mesecima se ne štampa. Nađem u kom je gradu štamparija i pravo kod šefa policije. Slučaj je hteo da baš njemu budem komandant na radnoj akciji. Obradovao se što me vidi. Za tri dana mi je stigla knjiga na kućnu adresu i tako je sačuvana - ispričao je Zubac.
Između Perovih priča i izgovorene poezije, Miloš je uz gitaru pevao svoje stihove.
- Neke od ovih priča i ja prvi put čujem - priznao je umetnik i otkrio da je sinove Vladimira i Miloša nije terao da budu umetnici. Jedan je odabrao fotografiju, a drugi poeziju. Nema nameru da piše svoju autobiografiju.
- Izađe povremeno moj neki intervju. Družio sam se s mnogim piscima. Dugo sam radio i na televiziji "Nedeljno popodne". Večerao sam jedne večeri s Miroslavom Krležom čak dva puta. On je pričao, a mi smo slušali - prisetio se Zubac.
"I KAD JE BILO NAJTEŽE NISMO SE PREDAVALI, DANAS SVET VIDI JAČU I SLOBODNU SRBIJU" Snažna poruka predsednika Vučića: Srbija koja se gradi i radi je moj život