Najlepša zgrada u Srbiji sagrađena pored mučilišta za Srbe: Narodno pozorište hteli da grade na Zelenom vencu, a suđeno je da završi na mestu s jakom simbolikom

Otvorena vrata Narodnog pozorištau Beogradu biće održana u subotu 26. aprila. U turi kroz zgradu teatra, poseotioci će imati priliku da saznaju i istorijske podatke o ovom zdanju koje preko 150 godina krasi Trg republike i predstavlja jednu od najlepših i najznačajnih građevina srpske novovekovne kulture. 

Narodno pozorište u Beogradu je zvanično osnovano 22. novembra 1868. godine, a prva predstava „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka, održana je (po novom kalendaru) 22. novembra 1868. u gostionici „Kod engleske kraljice“, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom Pozorišta.

Međutim, Narodno pozorište u to vreme još uvek nije imalo svoju zgradu u kojoj se i danas nalazi, na šta su uticale bure koje su se dešavale te 1868. godine. Na vlasti se nalazio knez Mihailo Obrenović, sin kneza Miloša Obrenovića i kneginje Ljubice, koji je izuzetnu pažnju posvećivao razvoju kulture i umetnosti. On je posle gledanja predstave „Gospođe u Husari” 1867. godine kada je u Beogradu gostovalo Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, objavio da će ozidati stalnu zgradu za pozorište.

„Sazidaću ja vama teatar za sebe, pa ćete biti sasvim zadovoljni”, zabeleženo je da je rekao.

Kao lokacija za zgradu izabran je plac kod bivše Stambol-kapije. Posebna simbolika odabira lokacije za njeno podizanje dodatno je naglašena ugrađivanjem delova porušene Stambol kapije u temelje pozorišnog zdanja. Naime, u blizini Stambol kapije Turci su nabijali na kolac buntovne Srbe. Stoga je kapija bila krajnje ozloglašena u narodu i predstavljala je simbol stradanja pod Osmanskim carstvom. Stoga je srušena 1866. godine, po naredbi kneza Mihaila. 

Knez je zahtevao da zgrada bude završena do 15. oktobra iste godine. O značaju koji je podizanje ovog objekta imalo u svesti srpskog naroda govori i to da je čitav trg ispred građevine dobio ime Pozorišni trg.

Pogledajte u galeriji kako Natodno pozorište u Beogradu izgleda danas:

Knez nažalost nije dočekao početak radova jer je ubijen 29. maja 1868. godine na Košutnjaku, pa je kamen temeljac postavio knez Milan. Kada je knez Mihailo ubijen, pripreme su neko vreme zastale. Namesništvo, koje je vladalo zemljom jer je knez Milan bio maloletan, je htelo da se izgradnja zgrade kao knežev amanet sprovede u delo. Kamen temeljac položen je 18. avgusta 1868 u prisustvu maloletnog kneza Milana i namesnika. Mitropolit beogradski Mihailo je osvetio vodicu, a pozdravnu reč je održao predsednik Pozorišnog odbora Filip Hristić

Prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog zgrada je završena 1869. godine, a 30. oktobra iste godine izvedena je i prva predstava - „Posmrtna slava kneza Mihaila“ koju je za tu priliku napisao Đorđe Maletić. Kada je sazidana, zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu je, pored kapetan Mišinog zdanja, bila najveća i najraskošnija palata u Srbiji.

Od izgradnje, zgrada je prošla kroz više rekonstrukcija: 1870, 1912 - 1922, 1965. i, konačno, 1986 - 1989. godine. 

Prilikom nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, pogođena je i zgrada Narodnog pozorišta. U međuvremenu su gotovo svi ukrasi sa fasade uklonjeni, a vraćeni su tek u rekonstrukciji 1986. godine kada je obnovljen izgled objekta iz vremena njegove prve rekonstrukcije i dograđen zastakljeni tehnički aneks u zadnjem delu građevine. U vestibilu je tada postavljena bista kneza Mihaila, koji se smatra osnivačem Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.

Bonus video: Kruševačko pozorište