"Sombor je grad u kome svi idu u pozorište" Biljana Keskenović o nagradama, stanju u kulturi i odluci da ostane da radi u malom gradu

Na 29. glumačkim svečanostima "Milivoje Živanović" u Požarevcu za najbolju glumicu proglašena je Biljana Keskenović. Uloga Jevrese u predstavi "Ljudi od voska" Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača, mirne i staložene majke koja moli da se pomogne njenom sinu, ne skrivajući i ne osuđujući njegove grehe, donela joj je tek sada više puta zasluženu statuetu festivala. Biljana je bez sumnje velika glumica, ali odabrala je da joj baza bude Sombor, gde je sada prvakinja Narodnog pozorišta. U razgovoru za Kurir govori o ovom uspehu i karijeri, koja traje više od tri decenije.

- U mlađim godinama nagrade vam daju vetar u leđa da nastavite i istrajete, a u zrelijim su potvrda onoga što radite. Uvek je velika čast dobiti nagradu koja nosi ime jednog tako izuzetnog glumca kakav je bio Milivoje Živanović.

Nagrađeni ste za ulogu Jevrese u predstavi "Ljudi od voska" Ivana Vanje Alača. Nju u hrvatskoj verziji istog komada igra takođe velika glumica - Ksenija Marinković. Kako vas to nije opteretilo?

- Nažalost, nisam imala prilike da gledam predstavu HNK, ali dobro je da je ovaj sjajan tekst imao svoje izvođenje i na našoj sceni. Izuzetan pisac Mate Matišić, mladi i daroviti reditelj Ivan Vanja Alač, odlično napisani likovi, svi do jednog, a među njima i lik Jevrese. Majke kriminalca, dilera i ubice. Majke koja se svim sredstvima bori za svoga sina. Majke čija je ljubav bezuslovna. Ovo je divna emotivna priča i sjajna predstava koju s radošću igram zajedno sa svojim kolegama.

Kad se osvrnete na karijeru, koja traje gotovo četiri decenije, šta vidite?

- I posle toliko godina u pozorištu, osećam uzbuđenje i radoznalost na svakom novom projektu. Preispitivanje i sumnja su sastavni deo procesa i našeg glumačkog posla. Ali bez toga ne bi bilo moguće razvijati se. Pozorište se menja i mi kao glumci zajedno s njim.

Izabrali ste da vam baza bude Narodno pozorište u Somboru. Da li ste se nekad pokajali?

- Tih davnih devedesetih došla je čitava generacija glumaca s novosadske akademije u Sombor radi pozorišta. Neki su ostali, neki su otišli u druga pozorišta, ali svi oni su ostavili trag i uvek se rado vraćali. Ja sam ostala i srećna sam zbog tog izbora. Odigrala sam mnogo uloga, sarađivala s velikim rediteljskim imenima i imala priliku da napredujem kao glumica.

Šta ima Sombor što nemaju Beograd ili Novi Sad? Predstave se igraju na kartu više. U čemu je tajna?

- Sombor je grad u kome svi idu u pozorište. Ući ćete u taksi i taksista će vam pričati o predstavama koje je gledao. Na pijaci će vam žena koja prodaje cveće pokloniti ružu jer je sinoć bila u pozorištu. U prodavnici će vam kasirka sa osmehom prepričavati predstavu kojom je oduševljena. Na ulici će vam ljudi koje ne poznajete prilaziti da vam čestitaju premijeru. Sombor je grad koji ima pozorište više od 140 godina i ponosi se njim. Ali u Sombor dolazi i publika iz drugih gradova da gleda predstave. To dovoljno govori o kvalitetu predstava koje su na repertoaru našeg pozorišta.

Bili ste i upravnica somborskog pozorišta. Šta ste naučili iz tog iskustva?

- Da direktor/upravnik može biti svako, a glumac ne! Šalim se, naravno. Biti upravnik u jednom pozorištu u Srbiji je težak i vrlo stresan posao. Još ako imate ambiciju da to pozorište bude uspešno, onda je to gotovo nemoguće. U zemlji u kojoj se iz budžeta izdvajaju sredstava na nivou statističke greške jasno je kakav je odnos prema kulturi i pozorištu. Naučili smo da pravo na grešku nemamo, jer je produkcija svedena na minimum. Ali, eto, u jednoj fazi života oprobala sam se i u tom poslu, ali gluma je moja prva ljubav.

Niste ostvarili i odigrali velike uloge na televiziji i filmu. Ko je krivac? Da li vam je žao?

- Čuvam se razmišljanja na temu šta sam sve mogla a nisam uradila. Mislim da sam tačno tamo gde treba da budem. Dobro bi bilo kada bi reditelji i producenti malo više obratili pažnju na glumce koji nisu u centru i angažovali ih za svoje serije i filmove. Ovako malo dolazi do zamora, jer su stalno jedni te isti glumci u svakoj novoj seriji ili filmu.

Jeste li se nekad pokajali što ste krenuli u glumu?

- Nikad se nisam pokajala, ali razmišljala sam koji bi to drugi posao bio kojim bih mogla da se bavim. Došla sam do zaključka da ga nema. Jednostavno, ne vidim sebe ni u jednom drugom poslu. Verovatno zato što je gluma mnogo više od toga.

Šta bi Biljana danas rekla Biljani s početka karijere?

- Ne žuri! Vrlo mlada sam upisala Akademiju, s nepunih sedamnaest godina. Snimila svoj prvi TV film već posle druge godine. Zaposlila se u Somboru odmah nakon završenih studija. Mnogo sam žurila i mnogo radila, ali to pripada mladosti i mom karakteru. U ovom poslu je važno trajati.

Štiti li vas umetnost uvek od surove svakodnevice?

- Pozorište je uvek za mene bilo utočište. Mesto gde mogu da se sklonim i sačuvam od onog spolja. Mesto na kojem možeš da budeš svako. Mesto na kojem smeš sve.

Kako vidite trenutak u kome živimo?

- Vreme u kojem živimo je teško i nesigurno. Polarizacija u društvu je veća nego ikad.

Šta je za vas gluma?

- Emocija, volja, um, traženje istine, trajanje i preispitivanje. Gluma je sve to i mnogo više od toga.