Pesnik Duško Trifunović nije bio miljenik života: Umeo je da kaže da ni njega ne bi bilo bez Bijelog dugmeta i Čole

Bujicu emocija, gromki aplauz i suze izazvalo je muzičko-poetsko veče "Po meni se ništa neće zvati", posvećeno piscu i književniku Dušku Trifunoviću, u Niškom kulturnom centru. Umetnički prikaz u kom su se recitovale Trifunovićeve pesme i svirale melodije Bijelog dugmeta, Seada Memića Vajte, Zdravka Čolića, Nede Ukraden i drugih izveli su glumci Zoran Ćosić i Aleksandar Lazić uz sekstet Da Capo iz Novog Sada. Iz Vojvodine je s prijateljima stigao i jedan od Trifunovićevih najboljih prijatelja - Milan Gutić.

On se prisetio i teških vremena i dolaska iz Sarajeva.

- Kako se Duško odnosio prema životu, vidi se po njegovom odgovoru koji je davno dao novinarima. Bio sam u tom trenutku pored njega. Upitali su ga da li bi Bijelo dugme i Zdravko Čolić bili to što jesu bez Duška Trifunovića, a on je rekao: "Možda je bolje pitanje da li bi Duško Trifunović bio Duško bez njih." Takav je bio. Nikad nije klonuo, imao je nešto pobedničko u sebi. Nije bio miljenik života. Rano, u desetoj godini, ostao je bez oca, rat je učinio što je učinio, porodica je otišla u Sloveniju, a mi smo se našli u Novom Sadu. Uvek je bio hrabar, gledao istini u oči, pa je tako jednom napisao: "Uzeo sam sve u svoje ruke, odavno je to morao neko, samog sebe staviti na muke do granice i još malo preko. Rešio sam da napravim reda u svome srcu i oko njega, da probam kako to izgleda i nije li kasno posle svega" - izgovorio je Trifunovićev prijatelj.

Gutić je rekao da je Trifunović mirno čekao starost, svoju neminovnost, i da je pred smrt napisao pesmu "Veliko spremanje". On je naveo da najsnažniji stihovi ove pesme glase: "Hvala ti što si došla, sačekaj još malo da se sjetim zašto sam te zvao."

- U tim stihovima se vidi koja je najjača poruka velikana. Kad sam video da se ova manifestacija održava u Nišu, kod mene, nije bilo dileme da li ću biti tu, bez obzira na to što danas i noćas moramo da pređemo oko 1.000 kilometara. Iz Sarajeva sam, s Duškom sam se upoznao pre 50 i kusur godina. S njim sam 20 godina živeo u tom gradu. Posle smo se preselili u Novi Sad, onda je on prešao u Sremske Karlovce, ispod Stražilova. Ja sam neko ko se njemu divi i pokušavam stalno da Duško ne umre. Čovek umire dva puta. Prvi put kad zaista umre, a drugi kad prestane sećanje na njega. Večeras je potvrda da će Duško dugo živeti. Karakter jednog naroda se meri odnosom prema velikim ljudima. Ako nam Duško nije velik, ko će nam onda biti? - zaključio je Gutić.

Kako je nastao veliki hit

Ćosić i Lazić, kao i Da Capa recitovali su stihove i izvodili poznate melodije Trifunovićevih pesama - "Ima neka tajna veza", "Milicija trenira strogoću" (Bijelo dugme), "Malo pojačaj radio", "Glavo luda" (Zdravko Čolić), "Pristao sam, biću sve što hoće", "Život je maskenbal" i mnoge druge. Ovaj umetnički prikaz ima i elemente kabarea, a u jednoj Ćosićevoj interpretaciji Trifunovića ispričano je kako je došlo do pesme "Šta bi dao da si na mom mestu", a po čemu je i album Bijelog dugmeta nazvan i bio vrlo poznat.

- Sedim u jednoj kafani u Sarajevu i ulazi Željko Bebek, onako vitak, asketski lik, tada tako poznat. Samo se njemu dalo da može nekog da začikava, da bude važan. Primetio sam kako mu zavide, jednostavno ga mrze, a istovremeno mu se i dive. Zapamtiću taj 6. jun 1975. godine. Znao sam šta moram da napišem i to je "Šta bi dao da si na mom mjestu" - interpretirao je Ćosić Trifunovićeve reči.

Lep gest iz Republike Srpske: Spomenik velikanu poezije dižu u zavičaju

Milan Gutić je najavio i da će se raditi na tome da se Dušku Trifunoviću podigne spomenik u Republici Srpskoj - u njegovom zavičaju kod Bosanskog Broda na reci Savi.

- Republika Srpska je izložena čemu je izložena. Ograničena je raznim obeležjima, a najčešće grobovima. Predloženo je da Republiku Srpsku na istoku obeležimo spomenikom Ivi Andriću, na jugu Šantiću i Dučiću, na zapadu Kočiću i Ćopiću, a odlučili smo da na severu, na reci Savi, stoji spomenik Dušku Trifunoviću - naveo je Gutić u Nišu.