Sreća je u malim stvarima: Stenli Tuči o ljubavi prema Italiji, hrani i kuvanju
Poznati glumac govori o svom poreklu i odluci da bude domaćin TV formata "Tuči u Italiji", u kojoj razgovara s ljudima i degustira hranu
Emisija "Tuči u Italiji", koja se emituje nedeljom u 23.00 na kanalu Nacionalna geografija, predstavlja više od putopisa - to je intimno putovanje glumca, reditelja i gastronoma Stenlija Tučija kroz zemlju iz koje potiče. S mnogo ukusa, emocija i duboko ličnog naboja, Tuči nas vodi kroz italijanske regione, razgovarajući s ljudima, degustirajući specijalitete i, pre svega, tražeći sebe. U ekskluzivnom intervjuu za TV Ekran otkriva šta mu je ovo putovanje donelo.
Kako je nastala ideja za emisiju "Tuči u Italiji"?
- Ideja je rođena iz ljubavi - prema Italiji, hrani, istoriji, ali i prema porodici. Moji roditelji su Italijani, i odrastao sam okružen mirisima i ukusima njihove kuhinje. Ali i pored toga, nikad nisam istinski upoznao sve slojeve te kulture. Ova emisija je bila moja prilika da to ispravim - da uđem u srce svakog regiona i osetim onako kako se zaista živi u Italiji. Uživao sam u svakom razgovoru s lokalnim stanovništvom, u učenju recepata, u razmišljanju o značenju tradicije. Emisija nije samo o hrani, već i o vrednostima koje polako nestaju.
Šta vas je najviše iznenadilo tokom putovanja?
- Koliko je različit način života u svakom delu Italije. Ljudi često misle da je to jedna uniformna zemlja, ali razlike između, recimo, Kalabrije i Lombardije su kao između dve države. Mentalitet, jela, akcenti - sve je drugačije. Ali u svemu tome postoji nit - strast. Italijani žive punim plućima, bilo da se radi o kuhinji, bilo o razgovoru na ulici. Iznenadila me je i lokalna zajednica, kako ljudi čuvaju jedni druge i kako se svi oslanjaju na vrednosti koje su starije od savremenog sveta.
Da li je bilo momenata koji su vas posebno emotivno dotakli?
- Bilo ih je mnogo, ali onaj koji posebno pamtim jeste susret s jednom bakom na Siciliji koja svako jutro pravi testeninu ručno. Rekla mi je: "Ako ne uneseš ljubav u testo, bolje da ne kuvaš." Te reči su me pogodile, jer odražavaju sve ono što sam hteo da kažem emisijom - da je hrana više od ukusa, ona je emocija, sećanje, način da voliš. Takođe, momenti kad sam obilazio kuće koje podsećaju na domove mojih predaka bili su izuzetno emotivni. Shvatio sam koliko duboko nosim te korene u sebi.
Kako vidite razliku između američkog i italijanskog načina života
- Amerika voli brzinu. Italija voli trenutak. U Americi je hrana nešto što se često gura u raspored, a u Italiji je ona raspored. Vreme se meri obrocima. Taj tempo, taj odnos prema uživanju - to je ono što sam morao ponovo da naučim. Uspori. Proživi. Progutaj, ali i oseti. Život u Italiji je više estetika nego logistika. U Italiji se sreća traži u malim stvarima - šali sa komšijom, čaši vina, mirisu ruzmarina u bašti.
Da li ste na tom putu otkrili nešto novo o sebi?
- Apsolutno. Otkrio sam da sam izgubio deo sebe pokušavajući da se uklopim u ritam modernog života. Ovo putovanje mi je vratilo tišinu, povezanost, prisustvo. Podsetilo me je zašto volim ono što radim - jer radi se o ljudima, pričama, emocijama. I o hrani, naravno. Počeo sam da pišem više, da kuvam s više pažnje, da provodim vreme bez telefona. To su stvari koje me ponovo povezuju sa samim sobom.
Koje jelo vas je najviše oduševilo?
- Ne mogu da izaberem samo jedno! Ali, recimo, u Napulju sam probao jednu vrstu paste sa anšoom, lešnicima i limunom. Zvuči neobično, ali taj balans ukusa bio je božanstven. Kao simfonija u tanjiru. Takođe, jedan desert od kestena u Pijemontu bukvalno me je vratio u detinjstvo. Hrana u Italiji nije samo hrana - to je vremeplov, sećanje, priča.
Koji ukus biste voleli da publika ponese iz ove emisije?
- Želim da se vrate korenima, ma gde oni bili. Da kuvaju s porodicom, da razgovaraju za stolom, da slušaju svoje ukuse i svoje srce. Jer hrana je samo početak - iz nje se rađaju priče, sećanja, identitet. A možda i neko novo poglavlje života. Želim da podstaknem ljude da cene svoje poreklo, da se povežu s prirodom i tradicijom. To je lekovito.
Da li je ovo tek početak vaših gastronomskih avantura?
- Nadam se da jeste. Italija mi je dala toliko toga, ali svet je velik. Voleo bih da istražim druge zemlje i kuhinje. Ali jedno je sigurno - srce mi je u Italiji. I uvek će biti. Možda ćemo se sledeći put videti u Francuskoj, Španiji ili Japanu - ali duh Italije uvek će me voditi.
Kurir/ TV Ekran/ Nikola Dražević
