Nijedno ubistvo krunisane glave u prošlom veku nije snažnije uticalo na istoriju sveta od smaknuća ruskog cara Nikolaja II, njegove supruge carice Aleksandre, prestolonaslednika Alekseja i njegovih sestara Olge, Tatjane, Anastasije i Marije, koje se dogodilo 17. jula 1918. godine.
Nakon pogubljenja Romanovih, evropske dvorove obuzeli su užas i panika. Javno su ublažili stege svojih vladavina, a privatno, priklonili su se desničarskim režimima kao brani od komunističke revolucije.
Na ljudskom planu, zversko zatiranje nenaoružane porodice s decom sve do danas predstavlja delo koje ne mogu da opravdaju ni simpatizeri Oktobarske revolucije i njenu neizbrisivu mrlju.
A šta je ovom zločinu prethodilo?
Vladali 300 godina
Prvi poznati predak Romanovih pominje se u 13. veku kao jedan od ruskih vlastelina, a prvi vladar dinastije koja će trajati tri veka zaseo je na presto 1613. godine.
Deda ubijenog Nikolaja II, čiji spomenik krasi i Beograd, bio je Aleksandar II. On je ukinuo kmetstvo i reformisao finansije, školstvo, upravu, sudstvo i vojsku. Ubijen je u atentatu 1881. a nasledio ga je sin Aleksandar III, za čije vreme Rusija nije vodila nijedan rat. Period vladavine njegovog sina Nikolaja II, koji je na presto stupio 1894, bio je, međutim, vrlo buran. U njegovo vreme izbila je revolucija 1905, Rusija je dobila prvi ustav (1906) i počeo je Prvi svetski rat (1914).
Rusija je vrlo teško podnosila rat. Ogromni gubici u ljudstvu, porazi na frontu, ekonomske posledice, haos koji su izazivale brojne stranke vrlo raznorodnog političkog usmerenja... sve je to uticalo na demoralisanje stanovništva. Početkom 1917. na frontu je trajalo iscrpljujuće zatišje, a oficiri su otvoreno govorili da treba promeniti vlast. Glasno je tražena smena dinastije, a komunisti su među vojnicima agitovali za radnička prava.
Abdikacija zbog pobune
Nezadovoljstvo je buknulo u jednom redu za hleb u Petrogradu 8. marta 1917. po novom kalendaru. Ženama se su se pridružili radnici, i vrlo brzo sto hiljada ljudi vikalo je „Dole car!“ i „Dole rat!“. Neki od njih pali su od plotuna vojske izvedene da suzbije nemire. A onda je i vojska prešla na stranu pobunjenika...
Protest protiv vlasti postao je među višim slojevima stvar mode. Štrajkovao je čak i hor carske opere, a pozorišta su izvodila revolucionarne komade.
Nastaje metež, i 16. marta Nikolaj II odriče se prestola u korist svog brata kneza Mihajla. Ali sledećeg dana Mihajlo ne dobija podršku u skupštini, Dumi, pa i on potpisuje abdikaciju.
Rusija jer od tada republika.
Car je s porodicom preseljen u kompleks vila Carsko selo nadomak Petrograda, a kad mu je Engleska uskratila azil, smešten je u Toboljsk. U jesen iste godine, pred Oktobarskom revolucijom i boljševicima, Romanovi su se preselilu u Jekaterinburg, na azijskoj strani Urala.
Kulise za strašan zločin bile su postavljene.
Piše: Momčilo Petrović
Igra sudbine
LJUBOMORA KRIVA ZA SMRT?
Posle abdikacije Nikolaj II zatražio je od svog rođaka, engleskog kralja Džordža V azil za sebe i porodicu. Odbijen je. Neki savremenici u svojim memoarima tvrde da je kralj tako postupio na zahtev svoje supruge Marije. Ona nije podnosila Nikolajevu ženu Aleksandru jer je prvobitno bio planiran brak između nje i Džordža.
