Mladi glumac Vuk Jovanović skrenuo je pažnju na sebe ulogom u film "Zaspanka za vojnike" Predraga Gage Antonijevića.
On za Kurir otkriva svoju porodičnu istoriju, koja je usko vezana za potresnu priču ovog ostvarenja, a govori i o iskustvu koje je stekao igrajući u seriji "Ubice mog oca".
Kako su izgledali audicija i snimanje filma "Zaspanka za vojnike"? - Kastingu sam pristupio neozbiljno, moram priznati, ali samo u prvom krugu, već u drugom sam shvatio značaj ovog projekta. Na snimanju sam se trudio da budem maksimalno profesionalan. Snimali smo vrlo dugo i bilo je zaista naporno.
Kakve emocije budi u vama "Zaspanka"? Zašto ne možete da gledate kraj filma? - Posebno osećanje, zaista. Nakon 10 godina čekanja gospodin Antonijević mi je sa "Zaspankom" dao priliku da pokažem zbog čega sam uopšte došao u Beograd. Kraj filma sam ipak pogledao kad smo gostovali u Gračanici. Predak mi je Nikola Jovanović, major u vojsci generala Živojina Mišića, koji je poginuo na Ceru.
Da li ste ovu ulogu posvetili njemu i šta su vam rekli roditelji i rodbina kad su pogledali film? - Ovu rolu sam pre svega posvetio ocu, koji me naučio sve o patriotizmu, istoriji, monarhiji i našem poreklu. Siguran sam da je major Nikola sada ponosan.
Kakav je vaš Aleksandar? Šta vam je bilo najteže s glumačke tačke gledišta? - On je častan, lojalan, pravičan, na momente komičan momak. Pravi primer oficira tog vremena. "Vojska mu je bila i otac i majka", što bi rekao lik koji tumači Bandović u filmu. Scenario je napisan toliko tačno da je bilo skoro pa nemoguće omanuti, najteže mi je bilo da istrajem u tome tokom tri meseca snimanja.
Kakvo je bilo vaše odrastanje na Svetom Stefanu i kako ste se inficirali glumom? - Rođen sam na Cetinju, odrastao na Svetom Stefanu, a školu završio u Budvi. Bermudski trougao. Šalim se... Zimi se tamo gleda mnogo filmova, lako je zaraziti se i postati filmofil, ali ne i glumac.
Ko su vam bili glumački uzori? - Menjali su se tokom mog odrastanja. U početku su to bili Paćino i De Niro, standard, kasnije su ih izgurali Đovani Ribizi, Sem Rokvel, Majkl Šenon, pa su im presto oteli Afroamerikanci Denzel Vošington, Vil Smit, Forest Vitaker, ali klasika je klasika - Karl Malden, Brando, Kirk Daglas.
Kako vidite sebe za 10 godina? - Pučina, barka, parangal.
Dobili ste ulogu i u seriji "Ubice mog oca". Da li je lakše igrati plaćenog ubicu iz Crne Gore od vojnika? - Imao sam veliku odgovornost igrati nekog s tog govornog područja. Mnogo mi znači mišljenje rođaka, prijatelja i komšija sa Svetog Stefana. Lik Milike Lekića je sušta suprotnost poručniku Aleksandru. Ne bih otkrivao ništa pre nego što se završi ovaj serijal. Gledajte, toplo preporučujem.
Da li ste imali uzor pri građenju ovog lika? - Za lik poručnika sam ukrao neke postupke, gestikulaciju, mimiku, karakteristike raznih ljudi koje poznajem ili koje sam nekada negde video, ali osnovna referenca mi je bio lik Denzela Vošingtona iz filma "Slava" iz 1989. godine. Što se tiče Milike Lekića - "ovo je rad zasnovan na fikciji, svaka sličnost sa stvarnim događajima, mestima ili osobama, živim ili mrtvim, potpuno je slučajna". Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Bojana Velimirović
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
