Miloš Biković proslavio je svoj 31. rođendan na Kustendorfu u zagrljaju devojke Barbare Tatalović, uz sjajno raspoloženje, brojne filmove i tortu.
U jednoj od pauza između projekcija izdvojio je vreme da za Kurir evocira uspomene na prvi dolazak u Drvengrad, da govori o filmu "Balkanska međa", ali i dolasku ruskog predsednika Vladimira Putina.
- Sećam se svojih prvih nekoliko dolazaka na Kustendorf. Bio sam student i tada sam prvi put upoznao Nikitu Mihalkova. Meni je sve to tada delovalo zastrašujuće i očaravajuće. Sad je samo očaravajuće. Nikita mi tada ništa nije mnogo rekao, samo me je zagrlio, što je odmah pokazalo koliko je on topao i jednostavan čovek.
Na otvaranju u svom govoru profesor Kusturica je ukazao na probleme filma, kao i na opštu dominantnost elektronske slike. Da li imate strah da će vas zameniti kompjuterska animacija? - To se nikad neće desiti. Mi imamo kompaniju "3lateral" u Novom Sadu, koja je najnaprednija na svetu kada je u pitanju animacija ljudskog lika. Ali ne mogu oni da zamene ljudsku dušu jer je u srži glumačke igre - igra, a ona zahteva određenu lucidnost i racionalnost. To je ono što kompjuter neće nikada naučiti.
Dokle je stigao proces vašeg najnovijeg filma "Balkanska međa"? - Sada je u završnoj fazi montaže, premijera je krajem marta.
Jednu od uloga igraće i Kusturica. Kako je došlo do tog dogovora? - Nismo morali mnogo da ga nagovaramo. Kusta je pokazao koliko su veliki ljudi jednostavni time što je pristao da se pojavi u filmu i nama je velika čast jer nam je na neki način tako pokazao svoj odnos prema mladim stvaraocima i kinematografiji. Napravili smo malu ulogu za profesora, a sama njegova pojava u filmu već je dovoljna.
Uskoro snimate seriju "Južni vetar"? - Na proleće počinjemo snimanje. Imaće 14 epizoda.
Da li će igrati i Žarko Laušević i Franko Nero kao što je najavljeno? - Ne mogu još da potvrdim. To jeste naša želja. Voleo bih da radim sa obojicom. Iskreno, Lauševića mnogo više cenim kao glumca nego Franka Nera, ali to ne znači da i Nera ne poštujem. Trudiću se od obojice da naučim maksimalno, to mi je čast.
U čemu leži veličina "Balkanske međe"? - Meni je bitno što ćemo mi iz naše perspektive, srpskog naroda, kog su bombardovale nadmoćnije zemlje, pokazati kako smo pružali otpor i što će to u celom svetu biti prikazano. Naša perspektiva, naš način gledanja na to, nešto je što nikoga ne interesuje i, ako mi ne progovorimo, ljudi neće moći da emotivno dožive kako izgleda biti bombardovan na kraju 20. veka i početku 21. Film smo radili inspirisani istinitim događajima. Ne treba očekivati veliku istinu ili ispravljanje nepravde, ali želimo da se čuje naš glas na međunarodnom nivou, a u tome nam pomaže to što film distribuira strana londonska kuća.
Šta taj glas uzvikuje? - Želi da kaže da gde god je rat, kakav god povod bio, borba za ljudska prava, demokratiju i ostale besmislene floskule kojima se opravdava rat, on je uvek stradanje i uvek je tragedija. Mi imamo dve linije u filmu, srpsku i rusku. Ruska, kao i srpska, govori o heroizmu, o ljudima koji su spremni bili da za neke svoje ideale daju život braneći svoju zemlju.
Kada smo kod ruske linije, predsednik Vladimir Putin dolazi u Srbiju 17. januara. Da li ćete se susresti sa njim i na koji način gledate na njegovu posetu? - Trebalo bi. Velika je poseta, logično je. Ne razumem se u politiku previše, tako da ne bih ulazio u takvu analizu. Ali smatram da je to poseta koja treba da rezultira daljem poboljšanju naših odnosa. Primećujem poboljšanje, a ono što je jako važno to je da, počev od mog odlaska u Rusiju, a sada ćete čuti za još nekoliko glumaca koji su otišli, mi postajemo vidljivi kulturološki u jednoj takvoj imperiji kakva je ruska, i to ne znači samo Rusija već i Gruzija, Jermenija, Kazahstan... U tom evroazijskom delu sveta mi koristimo tu tradicionalnu prijateljsku poziciju da bismo mogli da promovišemo našu zemlju i da na takav način napravimo dobru saradnju u onome što konkretno mene interesuje, a to je kinematografija.
NE PROPUSTITE
Kurir/ Mona Cukić, foto: Ana Paunković
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
