Glumica Bojana Gregorić Vejzović otkrila je kako joj izgleda život na relaciji Zagreb-Beograd i da li joj majka Božidarka Frajt najveća podrška, samo su neka od pitanja na koje odgovara u intervjuu za Kurir.
Da li ste se preselili u Srbiju i uspevate li da uskladite svoje obaveze u pozorištu i kod kuće? - Dolazim povremeno u Beograd na snimanje. S obzirom na moje obaveze u Zagrebu i broj predstava, te ono još važnije - porodicu, s produkcijom sam se dogovorila da mi uloga ne bude prevelika kako bih sve mogla nesmetano da postignem. Ima dana kad nije lako i kada pomislim da ću iskočiti iz sopstvene kože, ali moji kod kuće već su uigrani tim "velikih" igrača, koji čak u šali znaju da kažu: "Idi, mama, da se malo odmorimo od tvoje kontrole" (smeh).
Jelena Veljača je i proteklih godina nekoliko uloga napisala za vas i ovo nije vaša prva saradnja. Šta ste rekli kad ste pročitali ovu njenu priču i kada ste videli da vam je svog supruga dodelila kao direktnog partnera? - Da, s Jelenom sam sarađivala na tri telenovele, a radile smo i mjuzikl seriju "Stela". Ona je vrlo posvećena svom poslu i trudi se da kreativno uvek ode stepenicu više. U današnjim produkcijskim uslovima, kada se štedi gde god se može, divno je imati nekoga ko ipak ne pristaje na osrednje, nego podiže lestvicu i bori se za dostojanstvo projekta u svakom segmentu. Dražen Čuček i ja znamo se još od saradnje na predstavi "Čikago". U pozorištu Egzit smo prošle godine s Matkom Ragužem napravili predstavu "Dvoje" Džima Kartrajta. Dražena poštujem kao odličnog glumačkog partnera i dragog prijatelja - tako da je lepo raditi s ljudima koji te cene i obrnuto.
Pravi gušt je snimati sapunice
Televizijske serije preuzele su primat nad filmom. Šta se u industriji TV novela promenilo od "Ljubavi u zaleđu" preko "Ponosa Ratkajevih" do "Pogrešnog čoveka" iz ugla glumca? - Iako se za telenovele uvek veže mnogo rada u što kraćem vremenu, divno je što imamo ekipu i reditelje koji, čak i u tako ludom tempu, uvek daju dovoljno vremena glumcima za kvalitetnu probu pre snimanja. Sjajni glumci, neke sam prvi put susrela, nekima se divim još od prošlog veka... Sve u svemu, baš mi je gušt raditi.
Da li ste nešto iz svog života prepoznali u nekom od likova? - Mogu da pronađem vezu, ne direktno preslikano, ali do mog zrelog doba dogodila su se razočaranja raznih vrsta. Od onih u ljude, do nekih profesionalnih poraza s kojima je trebalo znati nositi se, ali sve je to život. Ono najvažnije jeste da greške doživimo kao lekcije, pamtimo ih i ne ponavljamo više. Katarina koju igram razočarana je svojim brakom i slomljena razvodom. Međutim, obnavljanje prijateljstva iz detinjstva vraća joj samopouzdanje i snagu. Ženska prijateljstva, kada su iskrena i prava, blago su u kojem uistinu možemo pronaći spas.
Za Srbiju vas veže i serija "Na putu za Montevideo" reditelja Dragana Bjelogrlića. Kako danas gledate na tu svoju ulogu i saradnju s majkom Božidarkom Frajt? - Serija "Na putu za Montevideo" jedan je od TV projekata na koji sam najviše ponosna. Saradnju pamtim po divnoj ulozi, u kojoj sam najviše scena imala s mojim Nebojšom Ilićem Ciletom. Nastala su neka divna prijateljstva... A mama ko mama, i na setu je mama: "Zagrni se, nemoj bosa, je li ti teško...." To je ljubav. Nema dalje drugih reči.
Šta danas kao zrela žena mislite o životnom putu svoje majke, koja je preživela Kozaru i ostala siroče? Možete li zamisliti da ijedno dete u 21. veku prolazi kroz nešto slično? - Ne daj bože! Strahota, nasilje, siročad... Nikad više ne ponovilo se...
Smatrate li mamu hrabrom ženom? - Njen put je bio i više nego težak, a njena volja i radost življenja više nego snažni. Hrabri ljudi koračaju napred i ne okreću se prema tuzi prošlosti, već obasuti bleskom neraspoznatljive budućnosti srčano kroče s verom da sutra uvek može biti bolje... Eto, to je moja mama.
Da li ste razmišljali da s njom dođete u Beograd? Zna li ona da je ovde i dalje omiljena, isto kao u Zagrebu jedna Milena Dravić? - To je tako lepo čuti, preneću joj. Nije više ona sposobna za putovanja, nažalost. Najugodnije se oseća u društvu svoje četvoro unučadi, u svom domu. Uživa u miru koji je zaslužila više nego za dva života!
Pratite vrlo dobro pozorišni život u Beogradu, a vidim da ne propuštate gostovanja Ateljea i JDP u Zagrebu. Šta vas je, narodski rečeno, izulo iz cipela? - Uvek kad svratim, odem da pogledam kolege. Uživala sam u "Avgustu", gde briljiraju Dara Džokić i Anita Mančić. Predstava "Moja ti", s divnom Goricom Popović i ostatkom ekipe, beskrajno me je dirnula. Iako sad, kad dođem na snimanje, tempo rada teško dopušta bilo šta, ali s obzirom na to da snimanje traje do proleća, nadam se slobodnim večerima kada ću opet do pozorišta. Posebno bi me se veselilo da na sceni prvi put vidim moju Bojanu Stefanović.
Lična karta Bojana Gregorić Vejzović
ROĐENA: 17. februar 1972. MESTO: Zagreb BRAK: Enes Vejzović
Karijera POČETAK: Školovala se da bude balerina, a glumu upisala tek 1996. godine POZORIŠTE: Član je zagrebačkog pozorišta Gavela FILM: Prvu ulogu imala s majkom u filmu "Vagon Li" snimljenom 1976. godine PRIVATNO: Voli muziku, a prvi suprug joj je bio Boris Novković.
Kurir/ Foto: Prva TV
