Najnovije vesti

OSTAO JE BEZ CVONJKA! OD ŽENE JE KRIO DA JE NA RUBU DA IZGUBI KUĆU: A onda se zatvorio u podrum pa NAPTAVIO 3 MILIONA $! Ušao u ISTORIJU! (FOTO)
Foto: Profimedia

TURBULENTNO

OSTAO JE BEZ CVONJKA! OD ŽENE JE KRIO DA JE NA RUBU DA IZGUBI KUĆU: A onda se zatvorio u podrum pa NAPTAVIO 3 MILIONA $! Ušao u ISTORIJU! (FOTO)

Pop kultura

Kasnih hezdesetih Mario Puzo prolazio je kroz izuzetno lošu fazu u karijeri. Tada, povukao se u podrum svoje kuće i pretvorio ga u kancelariju u kojoj je naumio da napiše svoj novi roman. Bila je to mala prostorija, u kojoj jedva da je bilo dovoljno prostora za sto i pisaću mašinu. Da stvar bude gora, njegovo petoro dece neprestano je upadalo i igralo se tu, a njegov najstariji sin Toni jasno se seća kako bi im tata svako malo dobacivao:

 

"Budite tiši, pišem bestseler."

 

Klinci bi se na to samo nasmejali, jer Puzo u to vreme nije bio jedan od pisaca od kojih bi iko očekivao bilo šta značajno. Njegova prethodna dva romana su uprkos dobrim kritikama imala katastrofalnu prodaju, što ga je dovelo do nagomilanih dugova i odluke da se "proda". Međutim, "Kum" je bio njegov put do šire publike. Bio je to veliki, ali i komercijalno isplativ roman koji bi mu osigurao slavu i bogatstvo. Naravno, u tom trenutku Puzo bi se zadovoljio i knjigom koja bi mu samo otplatila dugove... Međutim, bio je u pravu.

 

Prošlo je 50 godina otkako se "Kum" pojavio na policama i bio je to uistinu roman koji je obećao svojoj deci - bestseler koji je nekoliko godina kasnije postao legendaran, zahvaljujući filmovima Fransisa Forda Kopole, koji su dodatno učvrstili njegov kultni status.

 

Ova nezaboravna priča o mafiji jednim delom je inspirisana ličnim iskustvima autora koji je odrastao u njujorškom kvartu "Hell's Kitchen". Njegov otac napustio je porodicu kada je Mario imao svega 12 godina, a njegova majka svim silama se trudila da sina držati podalje od kvartovskih bandi. Iako je u to vreme bilo nemoguće izbeći baš svaki dodir s lokalnim moćnicima (deo iskustava njegove majke završio je u romanu) - uspela je, a Puzo je svoje vreme, umesto na ulicama, provodio čitajući knjige.

 

Još u srednjoj školi mnogi su primetili njegov dar za pisanje, a za svoja prva dva romana "The Dark Arena" i "The Fortunate Pilgrim" dobio je tek 6.500 dolara. Ipak, njemu se to učinilo kao dovoljno novca da započne život na visokoj nozi. Trošio je mnogo, a primanja su bila više nego skromna. Stvari su, sasvim očekivano, brzo izmakle kontroli. Kada mu je urednik spomenuo da bi roman "The Fortunate Pilgrim" bio uspešniji da u njemu ima više priča o mafiji, Puzo je bezvoljno prihvatio savet i napisao skicu romana u kojoj su već postojali obrisi njegovog najvećeg hita. Bila je to priča o porodici Korleone i sinu Majklu koji preuzima kontrolu nakon ubistva njegovog oca.

 

 

Nažalost, urednik je to odbio, ali pomogao mu je prijatelj koji je organizovao sastanak s predstavnicima izdavačke kuće "G.P. Putnam's Sons". Puzo im je sat vremena prepričavao svoje mafijaške priče i pristali su. Dali su mu 5.000 dolara unapred i premda, realno, nije želeo da napiše tu knjigu, pristao je. Naredne tri godine proveo je radeći na njoj. Završio ju je u julu 1968. godine, kako bi od poslednje rate koja mu je isplaćena odveo porodicu na putovanje u Europu.

 

"Bio je švorc. Njegova supruga nije znala da će morati da proda kuću kad se vrate s odmora", priča njegova dugogodišnja devojka Kerol Đino.

 

Na svu sreću, to se nikada nije dogodilo. Po povratku, Puzo se našao na ručku sa svojim urednikom Bilom Targom koji mu je rekao da je prodao prava za "Kuma" za vrtoglavih 410 hiljada dolara (danas bi to bilo nešto više od tri milona dolara) i radilo se o za to vreme rekordnom iznosu.

 

"Svaka italijanska porodica ima 'magarca', porodičnog idiota za kojeg svi znaju da nikada neće zaraditi novac", napisao je Puzo u svojim memoarima i dodao da je ovo bio trenutak u kojem je svojoj porodici dao do znanja da više nije "magarac". Istog trenutka je uzeo 100.000 dolara, poplaćao sve dugove i samo tri meseca kasnije zatražio dodatnih 100.000 dolara na veliko iznenađenje svojih urednika. Knjiga se u prodaji pojavila 10. marta, u vreme kad je Amerika bila izuzetno zainteresovana za priče o organizovanom kriminalu.

 

foto: Profimedia

"Mafija je postala sveprisutna u pop kulturi, posebno nakon saslušanja koje je provodio senator Estes Kefover u svojoj borbi protiv organizovanog kriminala. Pažnju javnosti privukla je racija u Apalejčinu tokom koje je uhapšeno 60 bosova, a i objava spisa bruklinskog gangstera Džoa Valačija. Sve se poklopilo", priseća se pisac Kenet Dejvis.

 

Iako su kritike bile solidne, čak su i najveći kritičari znali da je "Kum" ogroman hit i da će malo ko ostati ravnodušan na odlično ispričanu priču koja savršeno oslikava kriminalno podzemlje. Neki su čak i tvrdili da su opisi toliko autentični da Puzo verovatno još uvek ima veze s kriminalnim miljeom...

 

"Malo ga je vređalo kada su ga novinari ispitivali je li član mafije. Toliko se trudio i pretrpeo toliko poniženja kako bi se izvukao iz bandi u svom starom kvartu..." navodi Đino.

 

Bilo kako bilo, "Kum" je bio neviđeni hit i najbrže prodavana knjiga u istoriji. Pet miliona primeraka prodato je 1970, a u januaru 1971. godine na štampanje je poslato još sedam miliona primeraka.

 

Bio je to veliki šok za Puza koji je toliko dugo bio siromašan da bi ponekad zaboravio da to više nije.

 

"Jednom je otišao u knjižaru i nije bilo knjige koju je hteo. Tada se setio da sad ima novac pa je otišao u knjižaru i kupio hrpetinu knjiga", priseća se njegov sin Toni.

 

I premda bi mnogi pretpostavili da mu je najviše novca donela prodaja filmskih prava, to nije bio slučaj. Naime, još kada je knjiga imala samo 100 stranica, "Paramount" mu je ponudio 12.500 dolara i dodatnih 50.000 dolara ako se film snimi. Njegov agent sugerisao mu je da tu ponudu odbije, ali Puzo je pristao. "Paramount" je želeo niskobudžetni film i zapravo je vrlo malo redatelja uopšte bilo zainteresovano da snimi film prema ovoj knjizi. Mnogi su verovali da će to u najboljem slučaju biti pristojan gangsterski triler, ali ništa više od toga. Studio se nećkao oko toga žele li uopšte Puza da angažuju za rad na scenariju jer su verovali da će se kao autor romana previše uplitati u njihov rad i sputavati ih u promenama koje su imali na umu (jedna od njih bila je da radnju prebace u sedamdesete kako bi izbegli troškove setova, kostima i voznog parka četrdesetih). No, na kraju su ipak pristali da angažuju Puza koji je doleteo u Los Anđeles i smestio se u luksuznom hotelu "Beverli Hils".

 

Dodatni problem bili su i američki Italijani koji su smatrali da "Kum" promiče stereotipe, a mafijaški bos Džo Kolombo učinio je sve kako bi otežao snimanje u Njujorku. Kako bi ga smirio, producent filma Al Rudi pozvao ga je u studio i dao mu da pročita scenario. Kolombo nije imao vremena za čitanje i samo je zatražio da se iz scenarija izbaci svaki spomen mafije (spomenuta je samo jednom).

 

foto: Profimedia

Scenario je smetao i Frenku Sinatri koji je verovao da izmišljeni mafijaški pevač Džoni Fontejn previše podseća na njega. Puzo se čak našao na jednoj žurki na kojoj je bio i Sinatra koji je poludeo kada ga je ugledao. Nazvao ga je makroom i zapretio mu da će ga prebiti.

 

No, sve je prošlo bez fizičkog obračuna, a režije se na kraju dohvatio tada neiskusni Kopola kojeg je "Paramount" i izabrao misleći da će mu lako naređivati. To se pokazalo kao velika greška jer im se Kopola suprotstavljao na svakom koraku. Kao što je poznato, studio nikada nije želeo da angažuje problematičnog Marlona Branda, ali Puzo i Kopola pobrinuli su se da se to ostvari jer ga je Puzo želeo u toj ulozi.

 

Film je postao ogroman hit, Puzo je osvojio Oskara i odjednom postao izuzetno traženo ime u Holivudu.

 

"Nakon Kuma tata je kući doneo knjigu o pisanju scenarija. Odmah na prvoj stranici pisalo je da je scenario za 'Kuma' najbolji scenario ikad napisan. Kada je to video, bacio je knjigu", priča Toni Puzo i dodaje da je njegov otac voleo svoj najpopularniji roman, ali da mu je smetalo što gomila obožavatelja nije znala da je napisao i druge romane.

 

"Jednom je rekao: 'Ponekad sam se osećao kao da sam se prodao jer sam bio literarni tip. No, kroz 'Kuma' otkrio sam svoj najveći dar - onaj pripovedački'", priseća se Đino.

 

foto: Youtube screenshot

Kurir.rs/Index/Foto: Profimedia

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...