KOLIKO JE PONOSAN SAMO ON ZNA! Kusturica ima unuka koji je postigao VELIKI USPEH: Evo kako izgleda i šta mu kaže DEDA

Trinaesti Kustendorf, tačno onakav, do u detalj, kakvim ga je pre 20 i više godina godina zamislio Kusturica!

I juče je veliki režiser čitavog dana, kao i prethodnih, bdeo nad festivalom, nad ceremonijom otvaranja, organizacijom... A Mećavnik, čaroban, ogrnut u belo, kao i Šargan iznad. Čarobni okvir za veliki praznik kulture, filma i muzike. Fantastičan je spisak režisera, glumaca, scenarista koji su za poslednjih 13 godina bili gosti Kustendorfa. Takvim imenima ne mogu da se pohvale mnogo veći gradovi i festivali. Džarmuš, Mihalkov, Džoni Dep, Monika Beluči, Končalovski, Sorentino...

- Nikola Tesla je rekao: „Dar mentalne energije dolazi do Boga“, i kad se svi, ili oni koji veruju, priklone tom autoritetu, onda žive u harmoniji sa čitavom vasionom. Što veća vera, to veća pripadnost tom autoritetu. Tako je i sa ovim stvarima - dođeš na neko bezimeno brdo, svi ti kažu nemoj biti budala, a ti kažeš - hoću da budem budala, zakopaš prvu lopatu, onda oni nastave da ti govore da to ne treba, napraviš selo, rekonstruišeš nešto što je moglo da bude pre 200 ili 300 godina, a nije, i odjednom u tom prostoru oživi ideja kulture. Dakle, ideja kulture je živa i kad je nema, kad je ne vidite - objašnjavao je juče Kusturica Kuriru svoju viziju Mećavnika, te oaze kulture, viziju Kustendorfa i - zašto mu sve ovo treba.

Malo bogatstvo

- Mećavnik ide iz te mentalne energije, ja sam mogao da upotrebim istu količinu novca koji sam zaradio na filmu i na muzici na drugom mestu, da je pretvorim u akcije i da živim lagodno, ali još je 1303. godine De Mole bio uhapšen zbog toga što je zelenašio. Pošto danas zelenaše svi odreda, ja bih voleo da ostanem izvan toga, izvan sfere gde se živi od kamata i gde se ne zna šta će se sa vlastitim životom. Utoliko je ovo vraćanje tog malog bogatstva, koje sam u životu napravio bavljenjem filmom i muzikom, filmu, muzici i kulturi uklapanje u tu ideju da ima jedan vrhovni autoritet pod čijom je kapom bolje nego kad je čovek sam - rekao nam je Kusturica.

Tokom popodneva na festival su stigli prvi gosti, režiseri Amžad Abu Alala, član žirija Vladislav Tkačijev, Paolo Virci, Puriša Đorđević, Karim Ajnuz, uz režisere i ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević.

Bravo, sine

A Kusturica je juče posebno bio ponosan na unuka Janka, čiji je otac njegov sin Stribor Kusturica. Janko je otvorio prvu izložbu fotografija pod naslovom „Šetač“.

- Ko je uticao na tvoj fotografski izraz? - pitao sam Janka.

- Stenli Kjubrik i Kartje Breson. Da nije bilo njih, ne bi bilo ni ovih fotografija ovakve kakve su - kaže Janko.

- Ovom izložbom ostvario mi se san. I sad kad sedim pred svojim prvim uspehom, nekako je nestvarno - rekao je mladi fotograf za Kurir.

- A šta kaže deda Emir? - pitao sam Janka.

- On kaže: „Bravo, sine!“ A koliko je ponosan, to može samo on da zna - kaže Janko Kusturica.

Puriša Đorđević SEĆANJEA NA NEDU ARNERIĆ

Program „Retrospektiva velikana“ na Kustendorfu, ove godine posvećen Puriši Đorđeviću, počinje upravo filmom „San“ (1966), u kojem se u svet filma vinula tada trinaestogodišnja Neda Arnerić, koja nas je, nažalost, nedavno napustila. Biće prikazana još tri njegova filma - „Jutro“, „Podne“ i „Kros kontri“.

- Ovde sam poslednji put bio 1941. godine, kad su me jurili Nemci, tada sam bio u partizanima. Preživeo sam. Srećan sam što sam ponovo ovde - rekao je Puriša.

Ministar Vukosavljević KUSTENDORF JE KULTURNA OLIMPIJADA

Ministar kulture Vladan Vukosavljević tradicionalno je dočekan uz pogaču, so i rakiju.

- Jeste 13. festival, ali nije baksuzan. Ovo je jedan od najvećih događaja u srpskoj kulturi. Kustendorf je neka vrsta kulturne olimpijade, gde dolaze mladi da se dokažu - poručio je Vukosavljević.

(Kurir.rs / Zoran Šaponjić / Foto: Damir Dervišagić, Zoran Šaponjić)