GLUMAC MILOŠ PETROVIĆ TROJPEC ZA KURIR O SERIJI TAJKUN: Moj Ciga igra dvostruku igru
Pop kultura -
Svestran: On vidi interes u svemu. Opet tumačim negativca, a red bi bio da dobijem i neku drugu vrstu uloge. Na fakultetu sam se isticao u komediji
Poznati negativac iz serija, glumac Miloš Petrović Trojpec popularnost je ostvario nakon uloge makroa Stavre u „Senkama nad Balkanom“, kao i učešćem u filmu „Južni vetar“, a sada je osvojio region novom ulogom u seriji „Tajkun“.
Trojpec govori o utiscima sa snimanja, ulogama, prijateljstvu, borilačkim veštinama, a čitaocima Kurira otkriva kako da kvalitetno provedu vreme u izolaciji.
U seriji „Tajkun“ igrate opasnog momka Cigu. Šta publika može da očekuje do kraja od vašeg lika? Za koga on zapravo radi?
- Ne bih otkrivao previše, ali rekao bih da publika može da očekuje neočekivano. Ciga je lik koji interes vidi u svemu, a opisao bih ga kao igrača koji vodi dvostruku igru.
Kakvi su utisci sa snimanja?
- Sjajni. Jedna jako dobra saradnja s Mišom Terzićem, mogao sam da iskažem i neke svoje ideje, a zajedničkim snagama gradili smo lik Cige. Ekipa je takođe fenomenalna, Bjela, Bane Trifunović, Vuk, Tihana... svi su doprineli lepoj atmosferi na setu.
Uglavnom igrate negativce. Da li su vam takve uloge legle i da li ih možda vi preferirate?
- Još uvek sam u takvoj poziciji u karijeri da ne mogu da biram uloge. Jednostavno prihvatim ono što mi dođe pod ruku i radim šta mi ponude. Do sada je tako ispadalo, da su sve to negativni junaci, ali mislim da će u budućnosti doći na red i drugačija vrsta uloge. Voleo bih da glumim i u komediji, na fakultetu sam se isticao u njima.
Zbog potreba snimanja puštali ste brkove, pa ih potom brijali, radili tetovaže... Da li vam takve transformacije predstavljaju izazov?
- Brkove sam prvi put pustio za „Senke nad Balkanom“. Mislim da takve stvari ne predstavljaju veliki izazov, jer to je vizuelni momenat, mislim da su jače one unutrašnje promene. Volim ih i lično su mi zanimljivije.
foto: Milica Cvetković
U „Tajkunu“ imate dosta scena s koleginicom Vanjom Nenadić. Vi se i privatno družite, ali da li tu postoji i nešto više od prijateljstva?
- Igramo zajedno u „Tajkunu“, a delimo i scenu u predstavi „Draga Jelena“, koja se daje u Beogradskom dramskom pozorištu. Vanja i ja se poznajemo dugo i dobri smo prijatelji. Ništa više.
Kako provodite vreme u izolaciji? Šta radite?
- Iskreno, nije mi dosadno, iskoristio sam vreme da treniram, čitam, pogledam film... Čak mi ne bi smetalo da dan traje 28 sati (smeh). I to ne samo sad, dok smo u kući, nego i inače. Tada bi bilo dovoljno vremena za sve.
Preporučite našim čitaocima knjigu koju mogu pročitati u karantinu.
- Mogu da preporučim delo koje trenutno čitam. U pitanju je „Lečenje Šopenhauerom“ autora Irvina Jaloma.
A seriju?
- Definitivno „Kruna“. Priča prati dvor u Britaniji i život kraljice Elizabete II. Radnja je smeštena u period posle Drugog svetskog rata.
Film?
- Pogledao sam više dobrih filmova u poslednje vreme, ali bih ipak izdvojio „Parazita“, koji je sada zasluženo osvojio četiri Oskara. Posebno mi se dopalo što je s područja Južne Koreje i što je prvi film koji nije na engleskom jeziku, a u ovoj nominaciji je odneo pobedu.
A muzika?
- U poslednje vreme često slušam domaći hip-hop, a najčešće se opuštam uz grupu Who See.
Trenira Bikovića
Nisam mu naplatio časove boksa
„Krivac“ ste što je Miloš Biković u dobroj formi i njegov ste lični trener.
- Pre šest godina radili smo na predstavi „Kad su cvetale tikve“ i u sklopu proba morali smo da idemo i na trening. Ja sam već bio dobar u boksu i borilačkim veštinama, pa su me zadužili da pomognem Milošu. Naravno, sve je bilo na prijateljskoj osnovi, nisam mu naplaćivao.
