KULTURNI SKANDAL: Najpoznatija srpska slika Kosovka Devojka 15 godina čami u podrumu!

Pop kultura - 01.06.2020. 07:00h

Tuga Najpoznatija slika i srpski nacionalni ponos u vlasništvu je Muzeja grada Beograda, koji već 114 godina nema prostor za izlaganje svoje stalne postavke

Delo Uroša Predića čuva se u depou Muzeja grada Beograda i ljubitelji umetnosti mogu da je vide samo u knjigama istorije umetnosti ili na fotografijama, ali ne i uživo.

Nastala 1919. godine

Nova direktorka ove ustanove Jelena Medaković kaže za Kurir da za njeno izlaganje nema uslova, a da nije tačno da je slika u lošem stanju i da se čuva u podrumu. - Muzej od 1906. godina nema svoju stalnu postavku, što bi se očekivalo od ustanove koja ima 170.000 artefakata, koji su faktički kulturna dobra. Mi imamo 13 lokacija na kojima izlažemo pojedine legate ili delove zbirki. Sama slika Uroša Predića u kulturnoj svesti srpskog naroda je nacionalna i ikonografska. Što je Francuzima „Mona Liza“, Srbima je „Kosovka Devojka“ - kaže Jelena Medaković i dodaje: - Ona nema adekvatno mesto za izlaganje. Očekujemo da ćemo u naredne tri godine moći da je izložimo u novim prostorijama u Resavskoj ulici. Nije istina što i ja povremeno pročitam na Tviteru da je smeštena u podrumu. Slika je u dobrom stanju, adekvatno je zaštićena i jedva čekamo da je vidi i publika. Jedino što sam mogla da uradim otkad sam postala direktor Muzeja grada Beograda jeste da slika putuje po Srbiji, pa smo je izložili u Čačku. Činjenica je da ne možemo da je izložimo gde ljudi žele da je vide zbog načina na koji mora da se transportuje i čuva.

„Kosovka Devojka“ je depo napustila pre dve godine i viđena je u Beogradu na izložbi u Galeriji SANU. Ovo ikoničko delo nastalo je 1919. godine po narudžbini Kola srpskih sestara. Kao predložak za sliku inspirisanu čuvenom narodnom epskom pesmom, Prediću je poslužilo istoimeno delo hrvatskog slikara francuskog porekla Freda Kikereca (1845-1893).

Uroš Predić je na slici „Kosovka Devojka“ prikazao bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. Istorijska kompozicija je smeštena u letnji pejzaž, u zoru, kada se na nebu rađa dan, a priroda budi procvetalim makovima.

U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira. Na njihovim licima se vide ozbiljnost, patnja, bol, ali i nada u isto vreme. Devojka je odevena u narodnu srpsku srednjovekovnu odeću koja je bogato ukrašena vezom. Zlatni putir iz koga napaja junaka ima neobičan oblik, dok je drugi zlatni putir sa peškirom na kojem se vide obrisi krvi, postavljen iza njenih leđa.

Promenio 10 adresa

Slika je puna simbolike i detalja, koji se mogu različito tumačiti i analizirati. Ranjeni junak Orlović Pavle bio je rudnički vojvoda i jedan od najpouzdanijih ljudi cara Lazara. Prema predanju, on je bio sin vojvode Vuka i potomak čuvenog vojvode Grgura Orlovića, a njegovo ime se vezuje za pripadnost viteškom redu zmaja. Kroz njegov naslikani lik prikazani su svi junaci Kosovskog boja. Bezimena devojka iz naroda simboliše sačuvanu čast otadžbine i produžetak života.

Slika „Kosovka Devojka“ nije samo prikaz jedne istorijske scene već je rezultat želje slikara Uroša Predića da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja. Njome se posmatraču prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj iz 1389. godine već i za kosovski fenomen. Muzej grada Beograda je dosad promenio desetak adresa. Pored slike „Kosovka Devojka“ u njemu se čuva vredna arheološka zbirka, ali i legati Branislava Nušića, Paje Jovanovića, Jovana Cvijića, Ive Andrića, Petra Konjovića, Tome Rosandića. Nove prostorije dobili su u Resavskoj 40b, ali se trenutno čeka njena rekonstrukcija, što znači da najmanje tri godine nećemo još moći da uživamo u lepoti „Kosovke Devojke“.

Lepe vesti Slika na jesen u Konaku

Muzej grada Beograda došao je na ideju da mesec april posveti Urošu Prediću, ali je sve otkazano zbog korone. - Imali smo ideju da slika „Kosovka Devojka“ tokom aprila sama bude izložena Konaku kneginje Ljubice. Leto nije dobar period za tako nešto, pa ćemo to ostaviti za jesen - kaže Jelena Medaković.

Pop kultura Delo na omotu Dugmića

Sliku „Kosovka Devojka“ iskoristilo je za omot svog albuma Bijelo dugme. Izdanje je 1984. objavio „Diskoton“, a Goran Bregović je odlučio da nosač zvuka nema ime, već samo da piše naziv grupe.

Impresivna biografija Pupin kupovao njegove slike

Uroš Predić rođen je u Orlovatu 7. decembra 1857. kao najmlađi sin sveštenika Petra Predića i Marije, rođene Ilijević iz Crepaje. U Orlovatu je pohađao osnovnu školu, a potom nemačku školu u Crepaji. Od 1869. pohađao je sedmorazrednu gimnaziju u Pančevu (pančevačka realka, koja je kasnije dobila ime po njemu). Kao vrlo darovit, dobio je stipendiju Matice srpske i 1876. godine otišao na bečku slikarsku akademiju. Osim portreta, naslikao je više ikonostasa, zbog kojih se ocenjuje da je poslednji značajan srpski ikonopisac. Od žanr scena poznata dela su „Vesela braća“ i „Siroče na majčinom grobu“, kao i istorijska dela „Hercegovački begunci“ i „Na studencu“. Možda i najpoznatija njegova slika je „Kosovka Devojka“. Mihajlo Pupin otkupio je 1889. godine na izložbi u Parizu njegove slike „Hercegovački begunci“ i „Siroče na majčinom grobu“ i poklonio ih Narodnom muzeju u Beogradu, gde se i danas nalaze. Poseban kvalitet kod Predića ima crtež, što je posebno uočljivo u njegovim blokovima za skiciranje. I u dubokoj starosti bio je pun radne energije i vedrine. Nekoliko meseci pre smrti popeo se na stolicu da ređa neke slike u svom ateljeu, pao je i tom prilikom se povredio. Ubrzo je umro 1953. godine u Beogradu, u 96. godini, kao najstariji srpski slikar. Prema njegovoj želji, sahranjen je u Orlovatu.

Kako je nastalo remek-delo Leposava bila inspiracija za „Kosovku Devojku“

Skica za delo „Kosovka devojka“ nastala je 1914. i bila namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe. Predića je verovatno inspirisala baš Kosovka Devojka, jer je u njoj video prvu bolničarku iz srpskog nacionalnog mita. Međutim, dogodio se Prvi svetski rat i slikar je delo završio tek 1919. Ono što takođe malo ljudi zna, jeste činjenica da je za lik Kosovke Devojke Predić uzeo stvarnu osobu - Beograđanku Leposavu Stanković. O Leposavi se jako malo zna. Rođena je 1899, što znači da je, kada je „Kosovka Devojka“ nastala, bila dvadesetogodišnjakinja. Zna se i da se Leposava udala i da se nakon toga prezivala Lulik. Preminula je u dubokoj starosti, u 96. godini.

Kompletan tekst OPŠIRNO pročitajte u današnjem štampanom izdanju KURIRA.