Najnovije vesti

OVO NIKO NIJE ZNAO O SULTANOVIĆU: Jedna PEVAČICA tad je bila FATALNA i vodila ga u KAFANU! Sve o boemskom životu!
Foto: Damir Dervišagić

IZNEO DETALJE

OVO NIKO NIJE ZNAO O SULTANOVIĆU: Jedna PEVAČICA tad je bila FATALNA i vodila ga u KAFANU! Sve o boemskom životu!

Pop kultura

Goran Sultanović koji za sebe kaže da je po nacionalnosti Beograđanin, pa tek onda Srbin dočarao je delić duha Beograda iz svoje mladosti.

On je otkrio osnove "kafanskog bontona", sve o ljuma kojima se divio, a izdvojio je i jednu damu za koju tvrdi da je bila fatalna žena bez premca tog vremena.

"Ja sam prvo postao kafanac, pa sam onda postao glumac, ali vreme boemije je nemoguće više u današnje vreme, jer kad bih ja upoznao Miku Antića i Branu Crnčevića preko Interneta i Fejsbuka. To je nemoguće, kafane su tada bile zamene za sve", počinje priču Sultanović i dodaje:

foto: Damir Dervišagić

"Umeli su to ljudi od duha, bez obzira da li su oni javne ličnosti ili su limari, šoferi. Ljudi koji su ništa, ali su imali duha. Imali su odredženu dozu smisla za humor, za duhovitost, tako da se u moje vreme nije pravila razlika da li je neko glumac, novinar, političar. Neki ljudi koji su bili na položaju nisu mogli da sednu za sto gde su sedeli neki ljudi."

Sultanović nije mogao da odluči koji njegov kolega je najveći boem.

"Mogao bih da vam ređam, od Paje Vujisića, Slobodana Aligrudića, Pere Kralja. Ne znam zaboraviću nekoga. Oni su se izdvajali po tome što su imali sluha za sve, poštovali su ljude koji imaju duha, umeli su da budu duhoviti na svoj, na tuđ račun, voleli su kafanu i jednostavno, ljudi danas boemiju vezuju za alkohol. Kad vi sedite 10, 20 sati u kafani vi morate da popijete nešto, ali alkohol nije bila privatna stvar. Moj drugar sa Krsta, Redža Ciganin ima jednu rečenicu koja može da uđe u poslovice, kaže: Kad ja pijem - ja sam pijandura, a kad ti piješ - ti si boem", priča sa osmehom na licu glumac.

Glumac je pričao i o fatalnim ženama u to vreme.

"Neću da vam nabrajam takve žene, da ne bih nekog povredio i uvredio, ali postiji mesto... Slagaću vas krajem sedamdesetih, Olivera Katarina, koja je onda bila vamp žena, odvela me je u to mesto. Kad sam ušao u kafanu ja sam mislio: Bože kako da pobegnem, ona me upoznala sa deronjskim ciganima koji su nju obožavali i sutradan je došla na snimanje, kao da se ništa nije desilo, kao dama. Ona je bila u to vreme maltene prvi lik Jugoslavije, ali je umela I da barabar banči sa ciganima, da peva, a da pritom ne baulja i da ne lupeta gluposti, da ne bude pijana", priča Sultanović koji je objasnio zbog čega žena sebi ne sme da dozvoli da se napije:

foto: printScreen jutjub

"Fatalne žene su ponekad dolazile u kafanu uz pratnju nekog s kojim su tada bile bliske. Ja nisam ženomrzac, kako se to danas kaže, ali je priča da žena koja popije ima šarma, ali pijana žena to nema smisla, ne zato što sam ja mačista, nego jednostavno što to ruši moj ideal i mit o ženama."

Goran Sultanović odrastao je na beogradskom asvaltu, a kako su mu roditelji bili razvedeni, te je njegova majka puno putovala zbog poziva garderobera u asamblu, on je od malih nogu bio prepušten sam sebi, zbog čega je jako rano sazreo:

"Ja sam odrastao i sa ocem i sa majkom, mada su oni bili razvedeni, ali sam uglavnom, jako rano sazreo jer sam zbog prirode majkinog posla rano počeo da živim sam, od svoje šeste, sedme godine, uz pomoć babe i dede koji su stanovali u blizini. Tako da je moj centar sveta bio Crveni krst, Čubura Đeram, taj magični trugao iz kojeg ja i dan danas ne mrdam i danas ga kao penzioner obilazim svakodnevno."

Glumac je tokom svog detinjstva bio jako nestašan, a kako je jednom sam izjavio, s obzirom na njegovo ponašanje mnogi su mislili da će krenuti stramputicom.

"Mene fakultet nije vratio na pravi put, ja sam odrastao sa "anđelima garavog lica", kako ja volim da kažem i toga se ne stidim, moji drugovi su mangupi, kako ih je moja baba zvala, kako ih štampa naziva kriminalci, narkodileri, ne znam koji su sve izrazi upotrebljavaju, ja se ne stidim toga. Ja nikada nisam ni žutu banku zaradio mimo mog posla, na to sam ponosan, a amaterizam me je polako upoznao sa jednom drugom stranom medalje, drugim svetom i to mi se dopalo i zato nisam završio kao većina mojih prijatelja. Neki su Bogu hvala i danas živi, ali su jako jako retki. Mnogo je prstiju na jednoj ruci da ih mogu nabrojati", zaključio je on.

foto: Marina Lopičić

Kurir.rs/K.Đ/Blic, Foto: Damir Dervišagić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...