Glumac Nikola Rakočević, koji trenutno snima novu seriju "Pevačica", govori o tome da je njegova uloga muzičkog menadžera drugačija od prethodnih u karijeri, ali da mu je tokom priprema za njeno oživljavanje najviše pomoglo što je gledao televiziju i razgovarao s pevačicom i partnerkom Milicom Pavlović.
Nije vam nepoznat milje kojim se bavi serija "Pevačica". Koliko ima sličnosti s "Folkom"?
- Nema mnogo. Serija "Folk" tretira na drugi način temu, a drugog je žanra. Tu smo videli kako roditelji utiču na mladu devojku da postane pevačica, a ovaj scenario je drugačiji. Smem samo da kažem da je dobro napisan i da obrte koji se dešavaju nisam dosad sreo. Veoma su prirodni i u jednom trenutku shvatite da se menja žanr cele serije. Ona se bavi estradom, ali na dobar način.
Igrate estradnog menadžera. U kome ste nalazili uzore?
- Upoznao sam Milicu Pavlović i to je moj kontakt s estradom. Gledao sam i televiziju. Odnosi među ljudima su svuda isti, bez obzira na to čime se bavili. U svakom poslu postoji jasna hijerarhija.
Kako vi pomažete Milici?
- Otvorena je za komunikaciju i sve što joj kažete, ume da sprovede, a nisam joj mnogo sugerisao. Nemam problem s tim što je ona pevačica, a ne glumica. Radio sam s raznim naturščićima, a najvažnije je da se postigne odnos u sceni. Nekada se desi da i sa profesionalcima to ne postignete.
Gledaćemo vas i u "Državnom službeniku".
- Dobio sam konačno ulogu kakvu nisam igrao dosad u karijeri. Snažna je i zabavna.
Koliko su vama serije promenile život?
- Popularne su u svetu u poslednjih 15 godina, a kod nas su bile i pre više od 30 i 40 godina. Samo pogledajte "Kamiondžije" ili "Priče iz majstorske radionice" i videćete kvalitet u igranim serijama koje su sad trend. Televizija sada pušta umetnike da rade, a serije su doživele ekspanziju.
Šta vam je od tog programa pomoglo da se zaljubite u glumu?
- Gledao sam kao klinac "Američkog nindžu", Žan-Kloda van Dama i Adolfa Švarcenegera u svim oblicima. Nisam imao video-rekorder, već sam gledao sve to na televiziji. Prvo sam počeo da se interesujem pre svega za film, a posle sam otkrio pozorište. Godinama sam mislio da ne postoji loš film, dok mi se na fakultetu nije razbila ta iluzija.
Kojom ste svojom ulogom najviše zadovoljni?
- Ne mogu nijednu da izdvojim, ali ima scena za koje sam rekao: "Ovo je dobro, iako ja igram u njima." Prva je kod Milice Tomović u filmu "Diplomiranje". Scena sa Milicom Grujić na zidiću koju smo snimali nakon pijane noći. Mogu da je gledam i nemam utisak da sam to ja. U svakoj drugoj sebi kažem: "Ovo si, Nikola, mogao drugačije i mnogo bolje." Druga je sa Aleksandrom Berčekom u filmu "Krugovi". Nas dvojica se pomirimo i posle podignem roletnu.
Kakva je budućnost pozorišta?
- Ne verujem da nešto može da se desi pozorištu. Traje uspešno već dve hiljade godina, pa mu neće ništa moći ni korona. Sad smo stali. Mi živimo od publike. Krenulo je polako, pa ćemo videti kako će to da funkcioniše. Uželeo sam se pozorišta.
Kurir, Ljubomir Radanov, Foto: Damir Dervšagić
NE PROPUSTITE
