Al Paćino je rođen 25. aprila 1940. godine kao Alfredo Džejms Paćino kao jedino dete Salvatorea i Roze. Tokom svoje bogate karijere ostvario je brojne uloge koje su mu obezbedile filmsku besmrtnost.
Miris žene, Lice sa ožiljkom, Kum, Doni Brasko, Nesanica, Glengeri Glen Ros, Pasje popodne su samo neki od kultnih filmova. Dobio je Oskara i Zlatni globus 1993. godine za Miris žene.
Kada su ga pitali kako se nosi sa težinom sopstvenih dostignuća, on je imao zanimljiv odgovor.
- Ne znam. Ne razmišljate o tome na taj način. O tim delovima ne razmišljate kao o dostignućima. Razmišljate o ulogama koje igrate, o slikama koje ste napravili. Mislim, zamislite glumca koji kaže: "Ne želim više da nastavim jer ne mogu bolje od poslednjeg filma koji sam snimio. Mogao bih i sada da odustanem." Mi bismo to nazvali počivanjem na lovorikama i pretpostavljam da to ne bi trebalo da radite. Ja sam za to! Znate, odmarajući se na lovorikama, dobijete lep veliki ček, prihvatite drugu profesiju... Ali iz nekog debelog razloga, stalno želim da se vratim i radim ove stvari - rekoa je Al Paćino u intervjuu za The Talks.
Zato što želite da pokušate da uradite nešto novo?
- Da, ako pronađem nešto čemu osećam da mogu da doprinesem na neki način, i osećam se kao da sam u tome, kažem nešto - šta god to značilo. Ono što to znači je da "kao da držim ogledalo do prirode", kako kaže Šekspir. Ako izražavam nešto što smatram da je način da iskoristim svoj talenat i pomognem da prenesem ulogu, ljudsko biće u filmu, pokušaću to da uradim. Neću reći reč "penzija" jer je pomalo čudna reč za umetnika da kaže "penzija" - priča glumac.
Sigurno vas svi reditelji žele.
- Pre Kuma, prvog Kuma, niko drugi me nije želeo. Ali Fransis me je želeo! Samo me je želeo, a ja to nisam razumeo... Studiji me nisu hteli, niko me nije želeo - niko me nije poznavao. Mislim da kada je režiser zainteresovan, imam tendenciju da se nagnem napred umesto da odstupim. Tražite rizik koji možete preuzeti, izazov, činjenicu da padnete i ustanete i nastavite dalje.
Zašto?
Kada to radite dovoljno dugo, želite da ostanete otvoreni. Ne želite da se zatvorite jer je ranjivost važna. Ne možete dozvoliti da vam koža postane previše debela. Kao što Breht kaže u toj velikoj drami koju je napisao, takođe u mladosti. Sa 22 godine napisao je "U džungli gradova" i jedan od likova kaže: "Čovekova koža je previše tanka za ovaj svet. Dakle, vidi da postaje sve deblji i gušći, dok konačno ne naleti na stvari i više ih ne oseća - kaže.
Da li se kajete zbog nekog filma koji ste snimili? z
- Ne žalim ni za čim. Osećam da sam napravio ono što bih nazvao greškama. Izabrao sam pogrešan film, ili nisam tražio lik ili sam glumio nekoga i napravio neke izbore... Ali sve što radite je deo vas. I dobijaš nešto od toga. I mislim, ideja i uzbuđenje što se nalazite u ovim situacijama i mestima, oni su više od samo sećanja, oni informišu vaš život. Tako da ne žalim ni za čim.
Čak ni to što ste odbili Ratove zvezda?
Ratovi zvezda. Da, to je bila moja prva velika greška.
Da li biste rekli da danas imate drugačiji pristup glumi nego ranije?
Da, zamislim bih da jesam. Inače ne bih mogao ovako dugo. Mi samo prolazimo kroz naše cikluse dok živimo i mislim da je starost otprilike to. Mislim da smo tu - a onda nismo! Kad god idemo, idemo i ne znamo kada, bilo ko od nas. Dakle, prolazimo kroz cikluse.
Da li uživate u ovom ciklusu svog života?
Znate, kada razmislite o tome, da li je čaša poluprazna ili polupuna? Tako je za sve nas, zaista. Ima dana kada zaista uživam. Ali ima dana kada ne... Da sam slikar, niko me ne bi ispitivao o mojim godinama. "Ja slikam! Ja sam umetnik!" Mrzim to da kažem. Ne volim to da kažem. To je jedna stvar koju sam rano naučio. Žena sa kojom sam živeo je rekla: "Šta god da radiš, nemoj im reći da si umetnik. Rekao sam: "Znam! Ja ne!" (Smeh) Izbeći ću to. A ja sam to izbegavao dugi niz godina. Recimo to ovako, mislim da sam umetnik. Nadam se da jesam. Ali mislim da bih ja bio slikar, pitanja bi bila drugačija.
Ali svi glumci imaju isti problem.
Zbog vizuelne stvari. To je zbog slike. To je zato što moramo da se nosimo sa svojim imidžom, iako igramo različite likove, slika je uvek tu... Dakle, to je deo razloga zašto postoji neka vrsta pretencioznosti kada se kaže da si umetnik, jer ipak si filmska zvezda. I to je takođe pogrešno! I to je pretenciozno - ja sam filmska zvezda! Dođavola i šta sa tim? - završava priču čuveni Al Paćino.
(Kurir.rs/A.Miletić)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
