Inferninjo je ime jedne od favela u Sao Paulu u kojoj je rođen i odrastao treći najskuplji Brazilac fudbala, Entoni Dos Santos.
Inferninjo, u doslovnom prevodu, znači „mali pakao“ i ovo ime još uvek prilično blago opisuje šta se dešava u predgrađu najvećeg grada u Južnoj Americi. Život u takvim krajevima nije prijatan i često je sudbina stanovnika već unapred obeležena, a to znači da više od 17 miliona ljudi ima minimalne šanse da izađe iz favele i uđe u "pristojan život".
Entoni nije imao velike šanse da se razvije i postane neko i nešto u svetu, ali je voleo fudbal, a imao je sreće da ima pomoć i čoveka koji je primetio da ima "ono nešto".
- Svaki dan me je stariji brat vodio na trg da igram fudbal. Svi su igrali u faveli. Deca, starci, učitelji, radnici, vozači autobusa, dileri, gangsteri. […] U početku sam igrao bos, sa nogama koje su krvarile. Nismo imali novca za pristojne patike. Bio sam mali, ali sam driblao nadahnut Bogom. Sa loptom pod nogama nisam osećao nikakav strah.
Uvek kažem da sam odrastao na pogrešnom mestu, ali sa pravim ljudima. Kada sam imao 8 godina, igrao sam se na trgu kada mi je put prešao prvi anđeo. Ovaj stariji momak me je kao lud gledao kako izvodim trikove protiv gangstera. Okrenuo se ostalima i upitao: "Ko je ovaj klinac?Ovo dete?", "Entoni", odgovorili su.
Ovaj momak je bio direktor Gremio Barueri. Dao mi je prvu šansu da napustim sirotinjske četvrti i igram u futsal timu. Onda sam počeo da sanjam - priseća se 22-godišnjak.
Entoni je svoje snove odmah podelio sa majkom, koja nije verovala u ono što njen sin govori, ali je on bio smrtno ozbiljan uprkos njegovoj mladosti:
- Sećam se da sam jednog dana išao u šetnju sa mamom i video ovaj hladni crveni auto kako se vozi kroz naš kraj. Bio je to Rendž Rover. Ali mi je izgledao kao Ferari. Svi su ga gledali. Bio je sjajan! Okrenuo sam se mami i rekao: "Jednog dana kada budem fudbaler, kupiću ovaj auto". Naravno da se smejala, ali ja sam bio zaista ozbiljan.
Brazilac je održao reč. Posle 12 godina, crveni Rendž Rover stajao je na prilazu kuće njegove majke, a Entoni je već bio vrhunski fudbaler koji je plenio publiku u Ligi šampiona.
Nakon sezone u futsal timu Gremio, došlo je vreme da se preseli u FK Sao Paulo, ali ni u njegovoj karijeri nije sve teklo glatko. Kada je sa 14 godina krenuo u Trikolor, zamalo je bio izbačen i to čak tri puta! Kako objašnjava u The Plaiers' Tribune, iz koje potiču izjave, problem su bile emocije koje je imao. Svaki put je postojala osoba koja se zalagala za Antonija, pa čak, kako fudbaler opisuje, molila ga da ostane u klubu.
- Petnaest koraka od naših ulaznih vrata, uvek su bili dileri droge koji su obavljali svoj posao i raznosili stvari okolo. Ovaj miris se se osećao kada god otvorimo prozor. Jedno od mojih prvih sećanja je kada je moj otac u nedelju ustao sa kauča i viknuo na njih [dilere] da odu i ostave nas na miru jer su njegova deca pokušavala da gledaju utakmicu - priseća se svoje porodične kuće i dodaje:
- Toliko smo navikli da gledamo u puške da to nije bilo ni strašno. Ono je bilo samo deo svakodnevnog života. Više smo se plašili da nam policija pokuca na vrata. Jednom su nam upali u kuću, tražili su nekoga i ušli vrišteći. Naravno da nisu našli ništa. Ali kada si tako mlad, ovakvi trenuci utiču na tebe.
Neke stvari koje sam video... Samo oni koji su to iskusili mogu to da shvate. Jednog jutra kada sam išao u školu kada sam imao 8 ili 9 godina, prošao sam pored čoveka koji je ležao u uličici. Nije se pomerio. Kako sam se približio, shvatio sam da je mrtav. U faveli postaješ malo ravnodušan prema takvim stvarima. Nisam imao izbora nego da idem u školu. Samo sam zatvorio oči i preskočio preko tela.
Nakon burnog početka i napornih putovanja koja su ga koštala celog dana posta, Entoni je postao važna ličnost u timu Sao Paula. Sa 18 godina potpisao je svoj prvi profesionalni ugovor i počeo da se izdvaja od svojih rivala. Tinejdžer je briljirao sa svojom natprosečnom tehnikom. Fizički je bio daleko od toga da bude u formi i zdrav. Entoni se ugojio tokom svog boravka u Ajaksu, ali je i dalje bio mršav dečak. Njegovi idoli su bili Ronaldinjo, Nejmar i Kristijano Ronaldo, a upravo ovu trojicu je gledao u slobodno vreme. Kako se seća, video snimke njihovih najboljih akcija gledao je na Jutjubu.
Pre nego što je zauvek postao zvezda na Estadio do Morumbi, ponovo je vraćen u U-20 tim nakon što je već ostavio trag u prvom timu. Time je Brazilcu uskraćena šansa da svoj talenat predstavi u pozadini klubova poput Ajntrahta ili Ajaksa, što je na kraju ipak uspeo. Entoni je trebalo da pomogne U-20 timu na Kopa Sao Paolu, najvažnijem turniru na omladinskom nivou u Brazilu. Pehar je osvojen, a prema rečima tadašnjeg izvršnog direktora Sao Paula Aleksandra Pasara, to je bila prekretnica u Entonijevoj karijeri.
- Za razliku od drugih klinaca koji nisu hteli da se vrate u omladinske timove i mislili su da je to uvreda, on je to odmah prihvatio, čak i ako je to značilo propuštanje turneje koju je većina igrača čekala - rekao je Pasaro za Bi-Bi-Si i dodao:
- Uvek je bio veoma skroman dečak […]. Zablistao je te sezone i postao igrač kome se sada svi divimo. Ubrzo potom, Ajaks ga je tražio.
Odjednom, Entonijev život je krenuo ludim tempom. Nešto više od godinu dana nakon gore opisanog finala, Ajaks je potvrdio transfer Brazilca putem društvenih mreža. Holanđani su Sao Paolu platili oko 20 miliona evra, a šta da kažem – finansijski je to bio briljantan potez. I na terenu, mladić je oduševio odličnom formom. U bojama kluba iz Amsterdama osvojio je dva prvenstva Holandije i nacionalni kup. On je u Johan Krojf arenu došao kao zamena za Hakima Zijeha koji odlazi u Čelsi. U svojoj prvoj sezoni u Evropi, Antoni je dao neke zaista obećavajuće brojke, 10 golova + 10 asistencija u 46 mečeva. U kampanji 2021/2022 uspeo je da poboljša broj postignutih golova, da bi na kraju Entonijev rezultat u bojama Ajaksa zaustavio na 24 gola i 22 asistencije u 82 utakmice.
Nakon preseljenja na Stari kontinent, došlo je vreme i da predstavljate svoje nacionalne boje. Najpre je 22-godišnjak dobio priliku na Olimpijskim igrama, gde su Brazilci uspeli da osvoje zlatnu medalju. U finalu su savladali Španiju sa 2-1, a jedan od pomoćnika u ovom meču bio je junak teksta. Danas već možemo da vidimo igrača Mančester junajteda u prvom timu. Možda ćemo uskoro videti njegov debi na svetskim prvenstvima.
(Kurir.rs/Najžena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
