"Radio sam kao makro, imao sam svoje radnice": Policajac iz "Sablje" vodio je život od kog podilazi jeza

Feđa Štukan proživeo je život dostojan filmske drame! Poznati glumac proveo je 15 godina u paklu droge, bio na ratištu, preživeo kliničku smrt, a zatim sve to pretočio u autobiografiju "Blank" kao upozorenje drugima. Domaću publiku oduševio je ulogom u seriji "Sablja".

- Moje detinjstvo je bilo traumatično. Deda Milan je bio đakon u pravoslavnoj crkvi, našao sam ga obešenog o plinsku cev u hodniku našeg stana. Moj otac Mustafa i majka Nađa, a kasnije i sestra Eni, bili su poznati arhitekti. Imali smo novca, ali se nekako ne sećam lepih stvari iz tog perioda.

Uglavnom sam tokom ranog detinjstva osećao neki miks tuge, nepravde, nemoći, usamljenosti i straha. Prvi put sam pobegao od kuće kad sam imao pet godina. Doduše, uhvatili su me brzo, dve ulice niže. Sreća je bila što sam imao dobru ekipu van kuće, sa kojom sam imao bend već u drugom osnovne škole. Tad sam počeo i da pušim, a nekoliko godina kasnije i da pijem - priča Feđa, koji je svoj život opisao u autobiografiji "Blank".

Opasna mladost i optužba za ubistvo

Odrastao je u Sarajevu, gde je rano ušao u svet kriminala i adrenalina. Već u petom razredu video je prvo ubistvo, a uskoro je krao kola i obijao trafike. Napustio je školu kako bi igrao bilijar i svirao u bendovima.

- Odrastao sam u z****anom kvartu i prvo ubistvo sam video u petom razredu na velikom odmoru. Tri uboda nožem u srce! Kasnije sam sa ekipom krao kola, obijao trafike, samo zbog adrenalina. Slučajno sam probao da igram bilijar i shvatio da sam veliki talenat, pa sam napustio srednju školu.

Od 13. do 17. godine vreme sam uglavnom provodio u zadimljenim bilijar klubovima, a usput sam svirao po raznim bendovima, radio kao konobar... Početkom 1991. godine otišao sam u Kotor u Crnu Goru na turnir, zaljubio se u Sanju i ostao. Radio sam u bilijar klubu, a onda sam bio i makro. Imao sam pet prostitutki iz Ukrajine. Jedina mušterija koju sam našao bio je moj drugar Mujo. Doveo sam mu Natašu i on se kasnije oženio njom. Nakon mesec dana lošeg poslovanja, preostale četiri Ukrajinke su me odjebale i našle novog makroa - priča Feđa i otkriva kako je napustio Crnu Goru:

- Došlo je do pucnjave u klubu i policija me je uhvatila s tuđim pištoljem iz kojeg sam pucao na nekog glupana iz Vršca. Nisam ga ubio, jer sam naleteo na prazne čaure. Trebalo je da budem osuđen za pokušaj ubistva.

Bio sam u pritvoru s dvojicom rumunskih lopova. Stalno su prevrtali po polovinu žileta u ustima. Naučili su me kako žiletom da otvaram lisice. Kad su me policajci poveli na suđenje, dok sam čekao da me sudija pozove, oslobodio sam se i pobegao. Seo sam u bus i došao u Sarajevo. Nisam smeo da odem do Sanje da se pozdravimo.

Rat, vojska i psihijatrijska ustanova

Početkom rata 1992. godine priključio se specijalnim jedinicama Armije BiH. Na ratištu je pucao na čoveka snajperom, ali ga nije pogodio. Ubrzo je završio u psihijatrijskoj ustanovi, gde je proveo godinu dana pod dijagnozom psihopatije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Nakon izlaska napušta vojsku i beži u Nemačku, gde ostaje do kraja rata.

- Početkom rata 1992. godine, pristupam specijalnim jedinicama Armije BiH. Pucao sam čoveku u glavu snajperom i promašio ga, jer je bio predaleko. Sreća pa sam promašio! Pucao sam da ubijem i to je najstrašnija stvar koju sam uradio. Nakon toga sam završio u ludnici i tamo sam bio godinu dana.

Otišao sam na psihijatriju i rekao: "Dobar dan, ja sam lud. Čujem glasove. Govore mi da moram da pobijem sve svoje saborce. Ne znam šta da radim." Prva tri meseca mi je bilo užasno, nisam se razlikovao od drugih ludaka. Živeo sam na intenzivnoj nezi psihijatrije, sve je strašno zaudaralo na ljudski izmet, jer su vezani bolesnici vršili nuždu u krevetu. Terapija me je ubijala, sve dok nije stigla moja dijagnoza, a to je psihopatija i posttraumatski stresni poremećaj. Posle toga sam skinut iz vojske..

Gubitak ljubavi i pad u drogu

Nakon povratka u Sarajevo, upisao je Akademiju scenskih umetnosti uz kupljenu diplomu srednje škole. No, tragedije nisu prestale - devojku Mirnu pronašao je mrtvu u kadi, što ga je potpuno slomilo.

Počeo je da pije, traži nevolje, a potom upao u svet heroina. Tokom 15 godina droge dnevno mu je trebalo 250 evra, ubrizgavao se na ulici, u kafanama, pa čak i u autobusima. Više puta je preživeo kliničku smrt.

- Izbrisao bih mnogo slika iz svog života. Najteži trenutak u mom životu bila je smrt moje devojke Mirne. Našao sam je mrtvu u kadi! Hteo sam neko da me ubije, pošto nisam imao m*da da to uradim sam. Dugo sam krivio sebe zbog toga, mada nisam bio kriv. Pokušavao sam da pijem, pa da alkoholom ubijem emocije i svedem ih na minimum.

- To je pogoršalo stvari. Postao sam agresivan. To je bio početak mog ludila, a na kraju sam još dublje otišao, i to u heroin. Ukrao sam dedi 3.000 maraka koje je čuvao za sahranu. Na kraju sam mu ih vratio baš kad mu je zatrebalo. Rokao sam se u busu, u tramvaju, u kafani za stolom, na ulici, u parkovima...

- Radio sam to 20-30 puta na dan, otprilike svakih pola sata. Bilo mi je potrebno oko 250 evra dnevno. Kako sam dolazio do toliko novca dnevno, ne pitajte me, ali jesam. U gradu sam znao sve narkomane, ali nijedan nije bio gori od mene. Mogao sam da ubrizgam tri puta veću količinu od ostalih i ostanem na nogama.

- Moja porodica se raspala od tuge. Čak 15 godina sam bio na drogi! Poslednjih nekoliko godina tog perioda sam baš bio na dnu. Voleo sam da stavim što više droge u kašiku, a što manje vode, da 'fleš' bude što jači - pričao je jednom prilikom i otkrio da je jednom gotovo 20 minuta bio klinički mrtav:

- Bio sam mrtav nekoliko puta od overdoza. Moždane funkcije nula, srce ništa. Video sam da tamo nema ništa od čega bi trebalo da me bude strah. Jednom se desio takav 'fleš', da me je odmah ubio. Život se nije gasio postepeno i nije se vraćao postepeno, nego se ugasio odmah i vratio odmah. Prošlo je dvadeset minuta. Spojili se smrt i život, nije bilo prolaska vremena.

Preokret i novi život

Ključni trenutak desio se kada mu se rodila sestrinična. Dok ju je držao u rukama, dok ga je tresla apstinencijalna kriza, shvatio je da mora da se menja. Kako kaže danas je daleko od pakla droge.

Bonus video: Feđa Štukan o konceptu krvi i tla