Fatalna Tina očarala je najveće, a beznačajnu aferu sa plejbojem platila životom: Jedna od najlepših žena doživela je tragičan kraj!

Članica modnog visokog društva, manekenka, kolekcionarka odeće, dizajnerka, trendseterka, muza renomiranih kreatora... Ili jednostavno – Tina Čau. Žena koja se usudila da igra po sopstvenim pravilima u vreme kada je to bilo dozvoljeno samo odabranima, koja je ostavila trajan trag u modnoj industriji, i koja se hrabro i do kraja nosila sa svojim usudom, bolešću za koju nema leka.

Japanski minimalizam i američki konformizam

Dok su, krajem sedamdesetih i dobrim delom osamdesetih, svi plesali u disko ritmu i negovali isti glamurozno-šljašteći stil, Tina Čau se isticala na potpuno drugačiji način – kratkom kosom i minimalističkim pristupom. Drugim rečima, ona nije pratila modu, već je moda pratila nju.

Iako je posedovala čitav trezor skupih, dizajnerskih krpica, farmerke i obična majica bile su njen zaštitni znak koji su mnogi sledili, shvativši da komfor, bez obzira na ono što piše na etiketi, nema cenu.

Rođena je kao Betina Luiz Luc, 18. aprila 1950. u Ohaju. Njen otac, Volter, bio je pripadnik američkih snaga koje su posle rata bile stacionirane u Japanu. Tamo je upoznao buduću suprugu Monu. Venčali su se u Sjedinjenim Državama, ali su se šezdesetih, sa ćerkama Tinom i Adel, preselili u Tokio.

Dok su studirale na tamošnjem Univerzitetu "Sofija" obe su zapale za oko agentima, ali i kozmetičkoj kući "Shiseido", koja im je ponudila da postanu ambasadori brenda. Posao kakav se ne odbija.

Vrlo brzo je devojka fascinantnog porculanskog tela, zanimljivog genetskog miksa i hipnotišuće pojave postala velika inspiracija čuvenih fotografa – Helmut Njuton, Sesil Biton, Artur Elgort... U nju je bio zaljubljen i jedan od prvih japanskih kreatora Isej Mijaki, i legendarni Iv Sen Loran, i Endi Vorhol kojem je bezbroj puta pozirala. Već pri prvom susretu svi bi shvatali da pred sobom nemaju sledbenicu mode, već lidera koji diktira trendove. Taj prvi utisak nijednog od njih nije prevario.

Ikona stila iz njujorškog visokog društva
Jedinstveni stil svodio se na kombinovanje jeftinijih stvari, koje je uglavnom nabavljala na buvljaku, sa visokom, luksuznijom modom, na kolaže sastavljene od muških i ženskih komada, a šlag na torti bila je androgina "Iton" frizura koju je održavala u jednoj njujorškoj berbernici i stilizovala uz pomoć gela "Dippity Do".

Njena evroazijska lepota bila je pravo osveženje na sceni preokupiranoj plavojkama i all-American tipom devojaka kojima je, pred osvit ere supermodela, često "skidala" naslovne strane. Tina Čau bila je idealan spoj japanskog minimalizma i zapadnjačke pop kulture, i to bi, zajedno sa kratkom kosom, moglo da se nazove njenom ličnom kartom.

Legendarni Karl Lagerfeld pripisuje joj zasluge za nastanak minimalističkog šika, Kejt Mos i danas je smatra svojim idolom, a osvojila je i Đorđa Armanija, koji je dao možda i najjasnije objašnjenje ovog fenomena: "Posedovala je urođenu eleganciju i nikada joj nije bio potreban dizajner da bilo šta uradi za nju. Naprotiv, ona je mnogo uradila za nas."

Nesputan kosmopolitski duh
Tina je je bila pravi modni entuzijasta, bona fides fashionista, sa ogromnom ljubavlju prema vintidž odeći. Kada joj je suprug jednom kupio pocepanu, ružičastu haljinu sa naborima, sa uživanjem ju je rastavila da vidi kako je napravljena, ali i u nameri da je restaurira. To je kasnije radila i sa drugim komadima, naročito onima iz svoje bogate kolekcije "Mariano Fortuny", što je postalo njena najveća pasija.

U nekom trenutku Endi Vorholsavetovao joj je da pažnju usmeri i na dizajniranje nakita. Svoj drugi omiljeni hobi otkrila je kada je "lekoviti kamen", kako ga je zvala, umotala u bambus koristeći tradicionalne japanske tehnike pletenja korpi i prateći oblike nebrušenog gorskog kristala. Rezultat – remek delo.

 Kasnije je u juvelirsku priču ubacila i zlato, srebro, drvo, svilene trake. Prvu kolekciju lansirala je 1987, a već naredne godine njen nakit "učestvovao je" na reviji Kalvina Klajna, kada je slavni kreator prikazao kolekciju za jesen/zimu 1988/89.

Borba do poslednjeg daha
Sve najveće uspehe doživela je dok je bila u braku sa Majklom Čauom, vlasnikom lanca kineskih restorana "Mr. Chow", za kog se udala 1973. godine i s kojim je dobila dvoje dece. Živeli su na visokoj nozi i bili uvaženi članovi njujorškog visokog društva. Razveli su se 1989, iste godine kada joj je saopštena strašna dijagnoza.

HIV virus zaradila je 1985, tokom kratke afere sa francuskim aristokratom, plejbojem i notornim biseksualcem Kimom d'Estanvilom, koji je umro 1990, takođe od side. Njen nesputani kosmopolitski duh učinio je svoje. U negativnom smislu.

Nije se ustručavala da govori o bolesti, naprotiv. Svesna opasnosti da bi mogla da bude stigmatizovana i izopštena iz društva uprkos svom renomeu, Tina Čau aktivno je učestvovala na konferencijama i u svemu vezanom sa borbu protiv side, koja joj je u međuvremenu otela mnogo bliskih prijatelja. Osnovala je i humanitarni fond.

Pred kraj života preselila se u Kaliforniju. Svesna da zvanična medicina nema načina da zaustavi bolest koja ju je sve snažnije uzimala pod svoje, pokušavala je sa alternativnim metodama, makrobiotičkom ishranom i meditacijom. Nije uspela. Preminula je 24. januara 1992, u svom domu u Pacifik Palisejdsu.

Njena ćerka Čajna, koja sada ima 51 godinu, bavila se glumom i manekenstvom, a i sin Maksimilijan (48) snimio je nekoliko filmova.

(Kurir.rs/Žena)

 VIDEO: Statistika o HIV-u u Srbiji