Princeza Ljubica Karađorđević progovorila o strogim pravilima u srpskoj kraljevskoj porodici: "To je breme i odgovornost koju nosimo"

Princeza Ljubica Karađorđević gostovala je u podkastu "Nešto moje" gde je iskreno i otvoreno govorila o ulasku u kraljevsku porodicu, šta nosi titula princeze, i kako joj se život promenio od tog trenutka.

U galeriji pogledajte fotografije princeze Ljubice sa porodicom:

- Mi balansiramo između nekog normalnog života, jer u Srbiji nemamo oficijalnu poziciju, titula stoji kao takva, i predstavlja jedno breme i odgovornost tradicije koju mi nosimo, i nekih zaista bajkovitih momenata koji se dešavaju, i kad to kažem - moram da se uštinem. Zapravo to svoje ogledalo najviše vidim u očima dece koja me sretnu na takvim događajima - objasnila je princeza Ljubica pa se prisetila jednog momenta sa venčanja. 

- Sećam se jednog momenta na venčanju, kada sam se presvukla iz venčanice u jednu balsku haljinu, gde su devojčice koje su nosile moj veo, inače Mihailova bratanica i još jedna naša prijateljica bile potpuno fascinirane. Onda smo baš skoro snimali jedan promotivni video za potrebe fondacije, pa sam opet nosila neku večernju haljinu, a moje devojčice bile tu, i mlađa je pitala: "Hoćeš li da mi je pokloniš kad porastem?' I ja kažem hoću. To su ti neki momenti kad se vidi u očima dece da to zapravo stvarno izgleda kao jedna bajka - kazala je princeza i dodala da se trudi da svojoj deci ukaže na važne životne teme. 

- Ali negde se trudim, kad god imam priliku da pričam sa njima, da vratim fokus na važne životne teme. Da shvate da to što ja obučem lepu haljinu ili se lepo našminkam, i budem na nekom balu ili se fotografišem i slično, da nije to suština, da nije to fokus, nego da mnogo više pričamo o tome šta jedna princeza može da uradi sa tom svojom pozicijom i sa svojom odgovornošću, a da to bude za širu korist - kazala je princeza Ljubica pa istakla koje vrednosti se trudi da usadi svojim ćerkama, zajedno sa suprugom. 

- Njihovo rođenje je i meni i Mihailu postalo jak motivator da se i mi menjamo i da radimo na sebi, jer smo i on i ja dubokog uverenja da deca mnogo više uče gledajući nas nego slušajući nas. Džabe sve ako im govorimo jedno, a mi se ponašamo potpuno suprotno. Zato se jako trudimo da i one budu uključene i u rad fondacije, da budu tu na crkvenim službama, na pomenima i na funkcijama, i naravno, nekada to neće sve biti perfektno, one su male, nestašne, živahne, ali mislim da treba da budu tu i da budu izložene, da vide ako mama i tata sve to doživljavaju, kako se ponašaju, kako razgovaraju sa ljudima, kako ljudi nama prilaze, i da pokušavaju da sklope kockice na taj način - objasnila je i nastavila:

- Mi sa njima nismo pričali o titulama, pričamo o nasleđu, o precima, o titulama ne, ali evo starija devojčica, koja ima sad šest i po godina, pre nekih šest meseci počela je da postaje svesna titula i da postavlja pitanja, i da sa drugarima razgovara o tome. Sve to treba oblikovati. Sa njom baš insistiram na tome da vraćamo fokus na to šta mama sve radi kao jedna princeza, i da je i ona princeza, ko je bio deka i pradeka, i zašto je ona princeza, što je za nju vrlo važno. Jer, ona sada čita bajke o nekim princezama, a onda vidi sebe, i shvata da je ona princeza bez balske haljine i da ne živi na dvoru. U njenoj maloj glavi to treba sve sklopiti da funkcioniše, a onda pričamo o pradeki koji je bio kralj, i o deki koji je bio kraljević. I vidim da se to sklapa, sigurno će ta slagalica da se menja kako ona bude odrastala, ali na nama je da uradimo najbolje što možemo, i da se nadamo da ćemo ih izvesti na pravi put. Sigurna sam da će tako biti - istakla je princeza Ljubica pa se osvrnula na svoj primarni poziv, što je diplomirani magistar farmacije.

- To je nešto što bih jako volela da radim u budućnosti. Kozmetologija je nešto sa čime sam ja počela, onda sam prešla u marketing, sa idejom da kroz svoje tekstove, jer zaista volim da pišem, približim zdravlje na malo drugačiji način. Jako je teško kada pročitate neki medicinski tekst ili uputstvo za upotrebu leka ili jednu naučnu studiju, da razumete zapravo o čemu se tu radi. Baš juče sam u ćerkinom vrtiću održala jednu radionicu, pa smo pravili kremice sa decom. Oni su oduševljeni kako se kada pomešate jedno ulje, i neke tamo ljuspice sa nekim mirisom, napravite nešto što može da se maže na ruke. To je nešto što ja jako volim, pogotovo kada vidim da ljudi lepo reaguju na proizvode koje napravim, da njihova koža lepo reaguje, da reši neki problem koji su do tada imali - kazala je pa nastavila: 

- Za sada je to na nivou jedne kućne laboratorije. Možda se desi neka lepa linija, ko zna. Srbija je bogata izvanrednim sastojcima koje mi nedovoljno koristimo u kozmetici - i plemenitim uljima, i lekovitim biljem, zaista ima tu mnogo materijala za rad. Tako da inspiracija postoji. Nekako to mi je struka - rekla je princeza pa objasnila kako se prilagodila na život u Topoli nakon života u Beogradu. 

- Jeste bila promena, pogotovo što sam ja vrlo bliska sa svojom porodicom, u tom smislu to više nisu bili ti nedeljni ručkovi i ostalo, kao što je to bio slučaj u Beogradu. Negde su ti ljudi kojima smo okruženi u Topoli to najviše nadomestili. Tu neku snagu zajednice nisam osećala dok se nismo preselili u Topolu. Znate da vi, šta god da se desi, kakav god da je problem, imate ljude koji su tu, koji će vam pomoći. I to ne mislim iz nekog sebičnog ugla. Mi smo pre par nedelja imali strašnu tragediju u Topoli, gde je nastradao jedan drag prijatelj. Čitava zajednica se okupila oko porodice i prosto tu smo - rekla je pa dodala:

- Ta dvosmerna interakcija stvara u čoveku neke osećaje pripadnosti i sigurnosti, oslanjanja jedno na drugo, gde se u velikim gradovima to ne oseća na takav način. Imate svoj krug prijatelja i to je u redu, ali ovde vi osetite da čitav grad može da se okupi oko jedne priče, kao što se recimo okupi oko Dečijeg festivala. Zaista, svaki Topolac je ili direktno ili posredno uključen u organizaciju. To zajedništvo je nešto što je meni velika inspiracija - zaključila je princeza Ljubica za Mondo.

Bonus video: Ljubica Krađorđević