Pevačici je otac bio nacista koji je napustio porodicu pre njenog rođenja: Godinama je potiskivala tajnu, a onda je njenu ćerku i muža stigla potresna sudbina

Na sceni i u studiju, ABBA je predstavljala sve što je bilo veselo i uzbudljivo u pop muzici. A u prvom planu bila je Frida Lingstad, poznata i kao „tamna“, sa svojim prepoznatljivim, blagim glasom koji je predvodio hitove poput Fernando i Mamma Mia.

Uprkos tome što ju je slava učinila bogatom, a brak iz 1992. sa nemačkim plemićem titulisanom princezom Anni-Frid od Reussa, Frida i dalje ostaje ono što je oduvek bila – izgubljeno i duboko ranjeno dete rata.

Dugo potiskivana prošlost ponovo izbija na površinu

Godinama se borila da zaboravi bolnu istinu o svom poreklu – uz psihijatrijsku pomoć i povlačenje u osamu. Ali ništa nije pomoglo. Prošlost je neumoljiva. I sada joj ponovo preti, ovog puta kroz slučaj pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Jer Frida Lingstad je dete iz veze norveške žene i nacističkog vojnika.

Deca neprijatelja: Ozloglašeni program Lebensborn

U Norveškoj je rođeno oko 14.000 dece iz veza s nacistima. Neka od njih su bila deo jezivog plana SS-ovca Hajnriha Himlera, zvanog Lebensborn, koji je imao za cilj da stvori „rasu gospodara“ plavokosih Arijevaca.

Kroz ovaj program otvarani su posebni domovi u Nemačkoj i okupiranim teritorijama, uključujući i Norvešku, gde su oficiri SS-a „sparivani“ sa pažljivo odabranim ženama. Neka deca su nastala iz takvih programa, dok su druga, poput Fride, bila plod ratnih romansi.

Osveta nad nevinima: Deca kao meta mržnje

Nakon rata, saradnici nacista u Norveškoj su kažnjavani – ali kazna je stigla i decu. Norveško društvo i državne institucije okrenuli su se protiv tih nevinih bića.

Godine 1945, direktor najveće psihijatrijske bolnice u zemlji izjavio je da su žene koje su „lehale sa Nemcima“ mentalno obolele, a da 80% njihove dece mora biti zaostalo. Tako su deca bila zlostavljana, zatvarana u institucije, silovana i tretirana kao niža bića sve do 1960-ih.

Svedočanstva užasa: Deca iz pakla

Harijet fon Nikel, dete nemačkog vojnika i Norvežanke, posvedočila je da su je pijani ribari kao dete uhvatili i zarili joj zarđali ekser u čelo, urezujući svastiku. Kasnije je pokušala da ukloni ožiljak trljanjem brusnim papirom.

Karl-Oto Cinken, rođen 1941. u Bergenu, najpre je smešten u Lebensborn dom, a kasnije u državne sirotišta. U jednoj ustanovi za mentalno obolele, tvrdi da su ga lekari zlostavljali. „Za njih smo bili smeće koje su Nemci ostavili za sobom“, rekao je.

Poziv Fridi: Može li princeza pomoći?

Nakon što nisu uspeli da dobiju odštetu od norveške vlade, preživeli sada svoj slučaj iznose pred sud u Strazburu. I žele Fridu na svojoj strani. „Bilo bi značajno kada bi se neko poput Fride priključio borbi“, rekao je Tor Barndačer, član udruženja dece rata.

Fridina priča: Stigma i rana koja ne zaceljuje

Frida je imala sreće da izbegne najgore zlostavljanje. Ali stigmu nije mogla da izbegne – i ona je ostala deo nje zauvek.

Njen otac, nacistički narednik Alfred Hase, bio je stacioniran 1943. godine u norveškom mestu Balangen. Tamo je zaveo njenu majku, 18-godišnju Sinni, tako što joj je poklonio džak krompira – luksuz u vreme ratne gladi. Veza je trajala do 1945, kada je Hase vraćen u Nemačku. Sinni je tada već bila trudna. Nikada se više nisu videli.

U Balangenu su svi znali čije je dete Frida. Na ulici su Sinni dobacivali: „Nemačka kurva!“ Ubrzo nakon rođenja, Sinni je sa Fridom i svojom majkom Agni pobegla u Švedsku. Sinni je umrla mlada, sa samo 21 godinom, ostavivši Fridu baki – hladnoj i ogorčenoj ženi.

Detinjstvo bez ljubavi i sa mnogo stida

Frida je odrastala usamljena, povučena, s dubokim osećajem nepripadanja. Verovala je da je njen otac poginuo u brodolomu. Tek 1977, u jeku slave ABBE, saznala je da je živ.

Susret sa ocem: Emotivno, ali kratkog daha

Hase, tada već porodičan čovek iz Štutgarta, saznao je da mu je Frida ćerka nakon što je njegova bratanica, obožavateljka ABBE, pročitala intervju u kojem Frida spominje njegovo ime. Do susreta je došlo u njenom domu u Švajcarskoj. Sedeli su celu noć, plakali, gledali fotografije, upoređivali ruke i stopala.

Frida je tada rekla: „Kao da mi se čitava prošlost vraća i preplavljuje me. Te noći sam dugo plakala.“

Ipak, pomirenje nije potrajalo. Emotivno preopterećena, Frida nije mogla da izgradi odnos sa ocem. „Da sam bila dete, bilo bi drugačije. Ali teško je dobiti oca kad imaš 32 godine“, priznala je.

Rastali su se 1983. godine. Više nisu imali gotovo nikakav kontakt.

Depresija i povlačenje iz javnosti

Poput majke, Frida je rano postala majka – sa 16 godina rodila je ćerku An Lise-Lote. Ali 1998. An je poginula u saobraćajnoj nesreći, a već naredne godine umro je i Fridin suprug, princ Ruczo, od raka. Gubici su je slomili. Od tada se bori sa depresijom, povremeno tražeći stručnu pomoć.

Hase danas kaže: „To je život moje ćerke. Šta će s njim uraditi – na njoj je. Imao sam aferu i dete, ali to je bilo davno, dok je svet goreo.“

Tišina i bol: Život u senci slavne prošlosti

Frida danas živi povučeno, skoro u potpunoj izolaciji u Friburgu u Švajcarskoj. Odbila je više poziva da se pridruži udruženju dece Lebensborna. Njena portparolka kratko poručuje: „Ne želi da se uključuje.“

Ali koliko god da pokušava, Frida Lingstad ne može da pobegne od svoje prošlosti. Nije doživela horore kroz koje su prošli mnogi Lebensbornovi potomci, ali duševne rane nikada nisu zalečene. Ni slava ni bogatstvo nisu mogli da ih izbrišu.

I to, kako je sama priznala, nije nešto o čemu bi ikada mogla da peva.